Број видљивих звијезда

Пише: Војислав Гледић

И најобичнији поглед на ведро ноћно небо, када нема мјесечине и када се нађемо далеко од вјештачке свјетлости, показује да се  на њему  налази огроман број звијезда. Лако је затим запазити  да им сјај није исте јачине и да су оне маљег сјаја знатно бројније од сјајнијих ноћних небеских свјетиљки. Свима звијездама, без обзира на јачину сјаја, заједничка је особина да трепера, дакле да немају сталну и постојану свјетлост.

То теперење се понекад јако добро испољава, али има вечери и ноћи када је оно мање уочљиво. Иначе, треперење настаје због тога што ми звијезде посматрамо кроз густи слој Земњине атмосфере која је увијек немирна, али и затамњује видљивост објеката који се кроз њу посматрају.

Први утисак о огромном мноштву звијезда је визуелна варка која често неупућене посматраче доводи до погрешног закључка. Пажљиво бројање слободним оком видљивих звијезда, која су обављана током многих вјекова, посебно у старом вијеку када још нијесу коришћени оптички инструменти, показало је да се на небу са једног мјеста може видјети (пребројати) између три и четирти хиљаде звијезда. Тај број  зависи од поматрачког мјеста, посебно од величине хоризонта, као и  од оштрине човјековог вида. Са високих планина се небо далеко љепше и боље види него из нижих предјела.

Треба знати да се са једног одређног мјеста  не може видјети читав небески свод, укупна небеска сфера, већ само један тачно ограничени дио (који се може веома једноставно геометријски одредити када је позната географска ширина мјеста посматрања).

Читаво небо са Земље се може видјети  једино са полутара. У том случају  се на самом хоризонту, на сјеверу и југу, могу видјети и небески полови (за сјеверни је карактеристична Поларна звијезда или Сјеверњача, која  у нашим крајевима јасно блиста високо на небу као крајња звијезда у „репу“ сазвјежђа Мали медвјед).

Укупан број свих звијезда, на сјеверној и јужној небеској полусфери, износи између шест и седам хиљада сјајних објеката. Ту се ради о оним објектима који се виде голим оком без примјене било каквог оптичког инструмента. Усљед загађености атмосфере, као и неких других фактора,  у наше вријеме се тај број  постепено смањује. Голим оком се, пажљивијим посматрањем,  може запазити  да звијезде имају различите  боје, од плавичасто  бијелих, преко бијелих и жутих до наранџастих и црвених.

Још су стари посматрачи неба, астрономи, у старом вијеку хеленистичлког периода у Александрији,  подијелили све звијезде на шест класа или величина у зависности од сјаја којим се испољавају. Они су увели појам привидне величине што, заправо, представља степен или јачину сјаја којом се могу посматрати са Земље, а не њихову димензију.  Најсјајније су оне које су сврстане у 1. величину, затим слиједе звијезде 2. класе (привидне величине), па треће и тако редом, све до  до 6. класе. Звијезде 6. величине се, према тој подјели, налазе на самој граници видљивости за слободно око.  Поступно опадање сјаја није произвољно урађено, већ има строгу математичку позадину. Степен сјаја између двије величине представља количник који износи 2,5, што значи да је, на примјер, звијезда 1. првидне величине 2,5 пута сјајнија од оне 2. величина. То исто важи и за остале односе у  звјезданим класама.

Када се упореде звијезде прве привидне величине (најсјајнији   звјездани објекти) са онима шесте класе, онда је степен разлике међу њима чак сто пута. Другим ријечима, једна звијезда прве величине је сјајна као стотину звијезда шесте класе. То показује да се овдје ради о геометријској, а не аритметичкој прогесији у ранговању степена сјаја. Употреба дурбина омогућује да се виде и слабије звијезде од оних доступних голом оку. Тако се скала ранговања  проширује, па се слабије звијезде сврставају у седму, осму,  девету класу, и тако редом. Помоћу савремених великих телескопа  та скала се наставља и до звијезда 26. или 27. величине, па и даљег опадајућег реда. Уочљивост објекта  зависи од величине и јачине употребљеног телескопа, односно од пречника објектива којим располаже дати инструмент. У наше вријеме се користе огромни телескопи којима  пречник огледала прелази  преко 10 метара!

Славни  италијански научник Галилео Галилеј (1564 – 1642) први је у историји употријебио дурбин за посматрање звијезда. Када је то урадио, у зимским ноћима 1609. године, био је изненађен видјевши на небу многе звијезда на оним мјестима  на којима се иначе голим оком не запажа никаква свјетлост. Велики научник брзо је   установио да је својим дурбином, заправо, открио једно ново небо недоступно голом оку.

Тиме је започета једна нова епоха развоја астрономије, али и дугих наука, употребом све бољих и квалитетнијих дурбина, а касније и телескопа (први телескоп је направио знаменити Исак Њутн 1666. године).  Разлика између ових инструмената јесте што дурбини користе стаклена сочива као објективе, а телескопи издубљена (обично параболична) огледала. Брушење стакла је веома сложен и компликован  посао, а осим тога и тежина самог сочива онемогућава да се направе велики објективи. Стога  је до данас остао највећи дурбин који има објектив пречника   102 центиметра (направљен крајем XIX вијеку), а налази се на  Јеркесовој опсерваторији у САД.

Пажљиви посматрачи неба су утврдили да се број  видљивих звиједа  повећава са опадањем њиховбог сјаја приближно по геометријској прогресији са количником три. То значи да, на примјер, звијезда друге величине на небу има око три пута више него звијезда прве  класе којих иначе има двадесетак;   друге класе има педесетак, а треће – око 140 звијезда   Сличан однос, показују бројања,  важи и за објекте осталих видљивих класа.

Такав однос се, међутим, мијења када су у питању звијезде које се могу посматрати догледима, дурбинима и посебно великим телескопима. Иначе, већ најобичнији   догледи омогућују да се запажају звијезде до осме  или девете привидне величине, али се и објекти доступни голом оку далеко љепше и боље виде. 

Примјена дурбина или догледа, дакле,  знатно повећава број видљивих звијезда јер се,  на примјер, и малим  даљногледом може сагледати  око 50 хиљада, а релативно мањим астрономским инструментом постаје доступно посматрању неколико стотина хиљада  звијезда и других космичких објеката.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: