Брозова неостварена жеља

Пише: Јован Лакићевић

Негдје пред крај живота, Јосип Броз се, уз флашицу вискија, похвалио сину вајара Ивана Мештровића, творца самара на Ловћену, Мату: „Србима сам ј…ао мајку, неће се опоравити за сто година!“
Ово сам записао прије безмало три године, на овом Порталу, под насловом “БРОЗОМОРА, ЕПИДЕМИЈА КОЈА ТРАЈЕ“.
Може ли бити да ће се ова завјетна мисао, „највећег сина наших народа и народности“ ( само не знам којих) и остварити? Како тренутно стоје ствари ( и прилике) у свим српским крајевима – није немогуће!
Оно, у шта сам сигуран да неће, јесте Брозова голооточка идеја да Србе одвоји од „ једнородног и једновјерног руског народа“, заувијек.
И да још једном цитирам себе из једне „Цртице“ на Порталу, од прије годину дана: „Да је икона Монтенегрина, Јово Капичић, са својом, односно Брозовом братијом у животу, Голи оток би ових дана морао да се реновира и прошири, јер би његови творци имали и превише посла! У Србији и Црној Гори данас је много, много више русофила, него што их је било у вријеме Резолуције Информбироа!“
И то је највећи пораз друга и господина Јосипа Броза, ма ко он био! Голи Оток није успио да уништи и сахрани српску братску љубав према Русима и Русији!
И ту је одлучујућа била, не идеологија, него – генетика!
Повод за овај текст било ми је недавно упокојење Драгослава Михајловића, једног од најпознатијих голооточких мученика, који је написао више књига о Голом отоку, а и драму „Кад су цветале тикве“, која је, као позоришна представа, забрањена у Брозово вријеме!
Он је у једном од последњих интервјуа рекао да су Голи оток формирали Јосип Броз његов пајтос још из времена предратне Коминтерне, Стево Крајачић
Да подсјетим млађе читаоце, Стево Крајачић је, сем што је био министар унутрашњих послова Хрватске, био, до краја свог злочиначког живота, агент КГБа, који је Броза, све вријеме држао у шаци, знајући о њему оно што ми ни до данас не знамо. Он га је, рецимо, оженио са младом партизанком Јованком, да би имао свог човјека у Брозовом окружењу!
Стево је био особа која је, захваљујући монтажи својих прислушних уређаја у кабинету и собама Броза у Ужичкој, својевремено „сахранила“ Брозовог вјерног слугу А. Ранковића. То је била особа која је српском руководству, на проласку поред Јасеновца, ко бајаги у шали, рекла: „Мало смо вас овдје побили!“

Занимљиво је да је готово исте ријечи изрекао и Јово Капичић, као пензионер, у дубокој старости у Београду. Када га је мој колега са неке ТВ питао: „Да ли је истина да сте приликом „ослобођења“ Београда побили 20 хиљада српских интелектуалаца, Јово Капа је мртав ладан одговорио: „Мало смо их побили!“
Јово Капа је иначе познат по томе што је своју вјереницу, Даворјанку Пауновић поклонио уочи рата Брозу, за шта ће, након рата добити чин полицијског генерала, и мјесто једног од помоћника абаџије А. Ранковића, који ће заједно са С. Крајачићем, осмислити све бестијалности Голог Отока!
И кад смо већ код ове црногорске свашточиње, рођеног у избјегличком логору у Гаети, од оца и мајке „зеленаша“, након Божићне побуне на Цетињу, поводом уједињења са Србијом, Мислим да је Јово, без суђењња , слао на Голи оток из освете, синове „бјелаша“ без обзира на каквим су функцијама били.
Замолио сам, давних дана, мога имењака и пријатеља Јована Маркуша, темељног историјског истраживача, да провјери ове моје слутње, бар што се тиче Цетиња, али он, нажалост, није стигао то да уради.
Оно што се не зна, или се мало зна, јесте монструозна одлука Стева Крајачића, да ослободи из затвора усташе, осуђене на вишегодишње затворске казне због злочина над Србима, и пошаље на Голи оток, да „преваспитају“ комунистичке затворенике! Било их је око шест стотина! Отуда онај звјерски однос „логораша“ према новопридошлим заточеницима, приликом проласка кроз тзв „топлог зеца“, од којих је мали број оних који су тај дочек издржали на ногама!
О томе је остао запис, засад једини, мога покојног колеге и пријатеља, Мила Кордића, из романа „Злослут“. У исповијести предратног комунисте, мајора КНОЈа, високог функционера КОСМЕТа, „двомоторца“ са Голог Отока ( тако су звали повратнике), Нова Вукосавовића из Пећи, има више свједочанстава од којих се преврћу утробице.

Пошто га је лично Фадиљ Хоџа, Брозов и Енвер Хоџин човјек од повјерења, послат у току рата из Албаније да припреми припајање Косова „матици“, без икаквог разлога слао на Оток ( односно, ипак с разлогом, пошто је Ново сазнао планове сепаратиста и о њима почео јавно да говори) Фадиљ му је потурио Резолуцију ИБ, о којој он није имао појма!
Пошто мученик Ново, ни под највећим мукама и познатом пријетњом: „Признај, бандо!“, није имао шта призна и понављао да је да је на Отоку само захваљујући албанском агенту Фадиљу Хоџи, један од његових „иследника“, са истим именом, као и његов злотвор, Фадиљ, босански муслиман, осуђен као усташа на 15 година затвора, рекао му је, у наступу неке чудне, људске искрености, да је, поред њега, на Голом отоку бројка коју сам већ поменуо, од 600 усташа.
„Повађени смо из затвора да преваспитамо српске залуђенике, заљубљене у Русију и да од њих направимо људске крпе!“
Томе их је подучавао лично доживотни агент КГБа ( и козна још чији!) и Брозов „старатељ“, Стево Крајачић!
Таквих „залуђеника“ било је, по свједочењу Драгослава Михајловића, око 55 хиљада. Тачан број никад није саопштен, а, можда, ни утврђен. Опет по свједочењу Михаиловића, један од голоточких „функционера“ рекао је у једној прилици да је на Голи оток стигло 60 посто потпуно невиних људи, да је оних који су, рецимо, поставили нека питања у вези са Резолуцијом ИБ, било 3о одсто и тек 10 посто оних који су се изјаснили за Резолуцију! А како им је свима било, знају не само они, него, веома добро, и њихове породице! И до данас, нажалост.
И кад већ помињемо Фадиља Хоџу, као корифеја косметских сепаратиста, прилика је да не овом Порталу поновим нешто што се на КОСМЕТу никад није смјело рећи. По свједочењу Нова Вукосавовића, Бору и Рамиза, који су деценијама били симболи сарадње, ( не могу да кажем, нажалост, и заједничке антифашистичке борбе Срба и Албанаца, јер ових других није било ни пола чете) издао је у Ђаковици Њемцима, пред крај рата , управо отац Фадиља Хоџе. Њемци су их, на изласку из града, ухватили и стријељали!
Што се, пак, Брозове амбиције тиче, да Голим отоком, сем што ће сачувати доњи дио леђа, заувијек одвоји Србе од Руса, на то ће се, изгледа, мало причекати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: