Брука живи довијека: Бошковић од „Белог орла“ до НАТО јастреба

Министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић је, забраном да се и ове године ода пошта жртвама НАТО агресије у касарнама у Даниловграду и Подгорици, крупним словима уписао своје име у вјечну књигу бруке и срамоте.

Бошковић, иначе бивши добровољац „Белих орлова, онемогућио је грађане Црне Горе да положе вијенце на споменике невиним жртвама НАТО агресије 1999. године.

Тиме је Бошковић пљунуо на све оне који су за слободу отаџбине дали највредније – своје животе. Наругао се свим грађанима Црне Горе који чувају успомене на невине жртве НАТО бомби. Вјероватно се министар одбране нада да ће за тај срамни чин добити аплауз из неке НАТО канцеларије. Можда и хоће. Али оно што је сигурно јесте да од свих честитих и поштених грађана Црне Горе добити заслужени и вјечни презир.

За Бошковића је, иначе, шира јавност сазнала средином 2001. када је као предсједник Савјета младих ДПС-а најавио тужбу против листа „Дан“ због текста у којем се тврдило да је био припадник паравојне формације „Бели орлови“. Судског процеса, међутим, никада није било.

Његови познаници тада су се присјетили да је Бошковић био привржен пројекту ,,сви Срби у једној држави“. То је демонстрирао по Економском факултету у Подгорици носећи упадљиво велики сребрни прстен са угравирана четири оцила.

Већ 2004. године лансиран за замјеника министра спољних послова Државне заједнице Србија и Црна Гора, али је једно вријеме „изгарао“ паралелно обављајући ту и дужност министра привреде у Влади Црне Горе.

Тих година Бошковић се толико јуначио да га је тадашњи посланик Социјалистичке народне партије Драган Копривица звао да у подгоричком Спортском центру укрсте боксерске рукавице, јер му је министар пријетио. Бошковић је утекао са мегдана.

Бошковић, познат као један од мултипрактик кадрова ДПС-а,  у априлу 2003. године се пожалио да му посланичка плата није довољна за живот и да је једва успио да купи „ауди А4“. Модел дотичног аутомобила коштао је тада од 21 до 26 хиљада евра. Седамдесет посланичких плата, отприлике. Багатела.

У међувремену стандард је солидно поправљао. Док је био челник Рудника, члан Главног одбора ДПС-а, спортски менаџер, челни човјек Рукометног савеза Црне Горе и предсједник ЖРК Будућност, у Бару је изгубио новчаник, у којем је било 7500 евра и златна банковна картица.

У пљеваљском руднику зарађивао је мјесечно преко 3000 евра. Забиљежено је да је чим је преузео посао у Руднику тада дужном око 35 милиона евра, управа компаније одлучила да Бошковићу купи један од скупљих џипова од око 50000.

Као министар рада и социјалног старања пријавио је уштеђевину од 75000 евра.

Претходно је био и министар економије, а остало је записано да није бјежао од новачене награде ни када је, као члан Тендерске комисије за полуприватизацију ЕПЦГ, добио 17000 евра за, како су га назвали, “посао деценије”.

За министра просвјете у Влади Црне Горе изабран је у марту 2015. године, а у нелегитимној влади Душка Марковића води ресор одбране. Једна од његових првих изјава била је да „тежњама за чланством у НАТО, Црна Гора показује да жели дијелити западне вриједности“.

Показује се да је морални талог једина Бошковићева „вриједност“.

Његош је казао да „част и брука живе довијека“. Вјечна част и памћење за жртве НАТО агресије, а Бошковићева брука живјеће довијека.

Прочитајте још:

Митрополит Амфилохије: Гдје су Хитлер и Мусолини стали, ту је НАТО наставио (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: