Бубрези

Пише: Велимир Ераковић

Кајање претходи врлини, као што зора претходи сваком новом дану. То важи за све, осим за ДПС Црногорце. Извињења, ако су искрена, имају велику тежину, али кад су лицемјерна као ово последње које је КК ‘Будућност’ упутила Душку Вујошевићу имају контраефекат и изазивају гњев код сваког човјека који прати спорт и зна како функционише овај колектив.

Наиме, без обзира на резултат утакмице и незаслужен пораз ‘Партизана’, чињеница је да начин на који је дочекан највећи кошаркашки клуб у овом дијелу Европе представља бруку свих Црногораца и спортску срамоту државе. Међутим, знајући ко води ‘Будућност’ није ме изненадило понашање публике у ‘Морачи’…

То није била представа отворена за јавност (карте се нијесу могле купити у слободној продаји) већ затворени партијски скуп ДПС послушника који навијају како им каже лидер партије Мило Ђукановић.

Овај пут на трибинама је био брат дотичног, Ацо Ђукановић, који са шеширићем, заврнутим напријед, ведри и облачи државом.

Подгоричанин по рођењу, Душко Вујошевић, утемељени Црногорац који по Београду пропагира и велича своју нацију доживио је да му се његови ругају с тешком болешћу коју има.. Љут сам био на Душка због изостанка реакције какву има на мечевима са ‘Звездом’, љут што није ушао у терен као у Београду, што није био храбар у Црној Гори и у својој Подгорици као у Београду.

Учинило ми се да га је оковао страх од његових Црногораца, страх од оних с којима је и за које је радио. Али, након неколико дана, налазим оправдање за Душка. Шта да ради човјек кога у родном граду гађају бубрезима, који иде на дијализе, бори се с тешком болешћу и само је питање дана када ће морати да престане да се бави кошарком?!

Није могао ништа, а Подгорица и Подгоричани су доживјели бруку која се не може опрати. Бруку у режији ДПС-а. Истога који је на утакмици ‘Србија’- ‘Црна Гора’ лицемјерно наредио страначким војницима да бурно поздраве химну „Боже правде’, уз транспарент “ Чиме се будала поноси, паметан се стиди’, алудирајући на звиждуке у београдској ‘Арени’ када је интонирана црногорска химна. ДПС је тиме хтио да понизи Београд и Србију, а покаже ‘величину’ Црне Горе.

Последњим чином су показали ко треба да се стиди… Срби су искрен народ и наравно да су очекивани звиждуци за химну ратног злочинца Секуле Дрљевића, припадника идеологије која је убила и поклала милион Срба.

Исто тако је оне вечери у ‘Морачи’ исказана велика мржња према Србији, Србима, Београду и ‘Партизану’. Дачић и Вучић кажу да нам односи никад нису били бољи, па не знам само кога лажу, себе или нас? Можда су ови из ДПС-а, видјевши Вучића и Ђукановића заједно на утакмици ‘Звезде’, помислили да ‘Партизан’ треба мрзјети пошто предсједник партије навија за ‘ Црвену Звезду’?!

Како другачије гледати на хватање Драгана Милосављевића за главу од стране навијача?! Како објаснити оркестрирани напад на Сашу Павловића, дивног и храброг момка, Србина који им је показао да их се не плаши. Чак и кад га је, на подмукао начин, у тунелу ударио Суад Шеховић, у присуству начелника полиције Јањушевића и Копривице, Павловић је наставио да игра још боље…

Сличну ствар сам само видио у Никшићу прије петнаестак година када је Брано Мићуновић са кликом давио Матеју Кежмана, такође играча ‘Партизана’ и Ненада Бјековића легенду европског фудбала.

Али, за разлику од Подгорице, тог дана је у Никшићу велики дио публике негодовао због потеза Мићуновића и стао на страну фудбалера и стручног штаба госгујућег тима. Слично као и Саша, и Матеја је дао гол и то у задњим минутима што је изазвало ерупцију одушевљења на трибинама…

Ипак, ја од тада никад нијесам отишао на стадион иако ‘Сутјеску’ сматрам јединим великим клубом у Црној Гори. ‘Сутјеска’ има армију вјерних навијача који искрено воле и бодре свој клуб. За ‘Сутјеску’, у којој сам поникао и дуго за њу играо, знала је читава бивша СФРЈ. Никшић и Никшићани су знали, а и данас то могу, да направе праве спортске спектакле. За разлику од ‘Будућности’, и кошаркашког и рукометног клуба, који су клубови ДПС-а и за које се навија но партијском задатку.

Њихови играчи и играчице су чланови ГО ДПС-а и на промоцијама ове партије држе запаљиве говопе о будућем европском путу Црне Горе, путу који не постоји, јер се у Европу не иде гађајући било кога бубрезима…

У Европу се не иде вандалским понашањем… Али, потомцима оних који су Пирција Биролија и окупаторску италијанску војску посипали цвијећем и дочекали као ослободиоце приличи да браћу Србе гађају крвавим бубрезима. Вјероватно је њима такав вандализам и услов за улазак у ЕУ и НАТО.

С таквима и њима сличнима нећу нигдје, ни у власт, ни у новоформирану ‘демократску’ опозицију, скупљену ‘с коца и конопца’ по градским кафанама, пуну философа и квази интелектуалаца, ни на утакмице, ни у Европу… Нити мени треба таква Европа, нити ја овакав требам њој.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: