Будимир, прекаљени ратник, који је са непуних 24 година већ војевао у оба Балканска рата стекавши репутацију храброг и неустрашивог војника и медју саборцима и међу командом, није се могао припремити за немилосрдну судбину која га је дочекала након рата.

Јунак Великог рата

Када је септембра 1912. године трубе огласиле коначно ослобођење од Турака, сваки други пунолетан мушкарац из Драгачева одазвао се том позиву. Међу њима је био и Будимир Давидовић (1890-1980) из села Горачићи покрај Гуче који се месец дана пре одласка у рат оженио.

Врло брзо је постао поднаредник српске војске због своје храбрости, строгости и правичности. Као поднаредник, учествовао је у свим најзначајнијим биткама у Балканским ратовима из које се у своје родно село вратио са шеснаест рана од метка и бајонета.

Ускоро је уследио и I светски рат на који је Будимир опет одазвао да бори за своју отаџбину. Учествовао је у борби против Аустроугара и бугарске војске. Био је на Церу, Колубари, а затим прешао и албанску голготу. У битци на Колубари задобио је тридесет и једну рану и све их преживео! Свој први велики ратни подвиг доживео је у борбама на Словенцу када је заробио неколицину Аустријанаца.

Поред храброг војника, био је и извиђач. Улазио је дубоко у непријатељску територију, шпијунирао их је и неприметно је успевао да се врати. Баш због свог темперамента и карактера добијао је најтеже и најодговорније задатке какви су били заробљавање непријатељских ратника.

Битка на Солунском фронту 18. априла 1918. године била је последња у којој је Будимир учествовао током шестогодишње војне каријере. У препаду који је изводио десети пешадијски пук, јуришни вод Будимира Давидовића, ускочио је у бугарске ровове и почео да убацује бомбе у бугарске земунице. Затим је, Будимир држећи врата док су те бомбе унутра експлодирале, био откривен након чега су непријатељи кренули да га гоне бомбама. Повлачећи се са својим водом враћао је те бомбе, међутим, једна му је експлодирала у руци што је проузроковало да остане без шаке и тиме рат за њега буде завршен. У боници је из њега извађено седамдесет четири парчета од бомбе.

Шест дана након борбе, у болници га посећују регент Александар Карађорђевић и командант Гијом. Прича се да је лично са својих груди командант Гијом скинуо Орден француске Легије части и пружио Будимиру. За своје јунаштво одликован је највишим војним одликовањима: са две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла са мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом. После јуначке каријере војника вратио се у Драгачево са седам одликовања и седамдесет рана.

У родним Горачићима, затекао је родну кућу запаљену и опустошену. Супругу која се скривала у шуми, једва је пронашао. Да би прехранио породицу, првих месеци је радио разне послове и то углавном нешто што су му мештани давали из сажаљења. Након неког времена неко се сетио из тадашње власти да су се огрешили о Будимира, па су га поставили у Гучи за пореског извршитеља. Убрзо је напустио посао, јер је сматрао да је веома срамотно да својим ратним друговима узима стоку да би платили порез. Потом, са својом женом и двоје деце, одлази у Чачак где разноси млеко, како би отхранио породицу.

Болесног и за рад неспособног, сви су га заборавили. О овоме сведочи и потресно писмо које је, усред окупације, 24. априла 1942. године Будимир упутио председнику српске владе Милану Недићу.

Молим вас да ми се додели нешто помоћи пошто немам никаквих других прихода, стар сам и сакат, умирем од глади на чачанској калдрми са женом и још двоје ситне деце – написао је Будимир.

Доживео је дубоку старост. Када је Будимир Давидовић умро у 90. години живота у Чачку, Чачани и његови Драгачевци направили су му свечани испраћај. Огромна маса грађана испратила је Будимира до његове вечне куће која се налазила у непосредној близини гробнице славног војводе Степе Степановића. Сахрањен је уз све војне почасти, а у лексикону Чачана, Будимир се налази међу пет најзначајних личности тога краја уз мајора Драгутина Гавриловића, Ђорђа Михаиловића и песника Владислава Петковића Диса.

Аутор: Исидора Симић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: