Будимо једиствени у свргавању локалне власти и вратимо Никшићу првобитну физиономију

Пише: Владан Раичевић

Суочени са великим бројем резигнираних академаца на бироу рада, као и са мноштвом оних у чијим рукама могу бити (а због страха од системског шиканирања нијесу) промјене у области образовне политике, у сусрет предстојећим локалним изборима дужни смо направити пресјек тренутног стања и обратити се свим грађанима који још увијек вјерују у прогрес на пољу остварења њихових права, поштовања њихове слободе избора, као и у помак у погледу квалитета живота, све како бисмо удруженим снагама, на темељима свевремених тековина и без обзира на међусобне различитости, вратили Никшићу првобитну физиономију (како архитектонску, тако и економску).

Свједочимо збивањима која својим далекосежним посљедицама не само да нарушавају углед црногорског законодавства, него својом континуираном репетицијом умањују могућност опоравка поменутог система; посматрајући ситуацију на макроплану, говоримо о анархији која одговара оним карикама друштва блиским центрима моћи – власт не чини ништа по питању смањења стопе криминала, већ се по том алтернативном терену креће дрско и самоувјерено, остављајући утисак о сопственој земљи као о варварској творевини у чијој се милости налазе сва регулаторна тијела.

У прилог демаскирању хипертрофиране слике стварности иде и скорашње поништење избора за декана на Природно-математичком факултету у Подгорици: упркос убједљивој демократској већини, тоталитарна мањина по принципу „вук на овцу своје право има“ одлучује да се умијеша и на тај начин зада пресудни ударац слијепој и уснулој Правди. Иронија прелази у сарказам у дијелу у ком се фанфарама најављује концерт у Спортском центру поводом 60 година постојања (непостојеће) Жељезаре, те се на тај начин вјешто манипулише грађанском свијешћу о реалним достигнућима досадашње политике.

Ипак, када је ријеч о микроплану, тачније никшићким производним погонима по којима је овај град био надалеко познат у зениту карактеристичних привредних дјелатности, можемо констатовати да је претварање индустријског епицентра у кампус у ком ће серијска производња звања остварити доминацију над стварним потребама тржишта – сасвим довољан показатељ о каквом је суицидном проспекту ријеч (дакле, акценат је на шпекулантским операцијама које теже повећању броја смјештајних објеката за студенте, док се за побољшање квалитета њиховог образовања није урадило готово ништа).

Омладинска студентска асоцијација (ОСА) неће дозволити гушење јавне студентске и омладинске ријечи, већ позива све организације са истим циљем да се супротставе двадесет седам година дугој менталној интернацији политички активне (одговорне) студентске популације.

Исто тако, дужност нам је да, поучени досадашњим искуством, упутимо позив свим припадницима опозиције да се на предстојећим локалним изборима наступи у јединственом саставу, са јасним и недвосмисленим циљем – свргавање локалне власти која својим штетним одлукама ствара нерјешив проблем: како за овај град, тако и за цијелу државу Црну Гору.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: