Будући шеф ЦИА има озбиљан задатак

Једино тако би САД могле повратити водећи уплив и улогу у свету. Али, непознанице око суштине новог савезништва с Европом још постоје. То оцењују европски аналитички центар „Маршаловог фонда“ и други политички коментатори и медији који очекују „повратак поверења“ и побољшање односа Вашингтона и Европске уније.

Они кажу да су неки Бернсови ставови јасни, попут уверења да „у часу кад се светки поредак урушава, САД морају поново осмислити и изградити своју улогу у свету“. Али, постављају и питања да ли, поред климатских промена, демократских вредности, дигитализације, може доћи и до битнијег сређивања трговинских неслагања или разумевања нове владе с оне стране Атлантика такодје за изградњу европског стратегијског суверенитета, јачање европске одбране и за кључна не увек подударна виђења спољне политике, укључујући и Балкан.

Није јасно засад, како се наводи, хоће ли неминовно снажно окретање нове администрације САД домаћих горућим економским, социјалним и питањима епидемије коронавируса, као и крајња подељеност америчког друштва, утицати и на односе с Европом, примећује британски институте „Оксфорд аналитика“.

Отуд је на велико занимање у ЕУ наишао одабир кључних људи, укључујући Бернса за челника ЦИА, у тиму новоизабраног америчког председника Џозефа Бајдена.

Прве оцене су да и Бернс припада кадровима из доба америчког председника Барака Обаме.Такодје да је он дугогодишњи, веома искусан високи дипломата који треба да првенствено поново изгради везе ЦИА и Беле куће, тешко поремећене током власти одлазећег председника Доналда Трампа, и да поврати сарадњу с Конгресом, Стејт департментом и Пентагоном.

„Бернс је танани зналац обавештајног заната„, истиче се у коментарима. Био је, поред осталог, заменик шефа Стејт департмента, сарадјивао својевремено тесно са шефом ЦИА Џорџом Тенетом, био амерички амбасадор у Москви и Јордану, говори руски, арапски и француски.

Притом су на уму аналитичара и недавни Бернсови погледи и стратегијско видјење унутрашњополитичких прилика у САД и да је „опала америчка улога у свету“, док „живимо у часу који по крхкости и геополитичким и технолошким превирањима личи на доба уочи Првог светског рата које је довело до два глобална војна сукоба док државници коначно нису схватили размере свих изазова“.

Као и за будућег шефа Стејт департмента, Тонија Блинкена, и националног саветника за безбедност, Џека Саливена, и Бернсу је Кина главни супарник „чији успон не можемо да зауздамо“, а с Русијом се мора ићи на очување споразума о нуклеарном наоружању.

„Европа је ухваћена у кљешта између агресивне Кине, Русије која би да поврати утицај, Америке која лута, и кварова на европској сопственој политичкој машини, у чему је јако забрињавајући и ‘Брегзит’ „, рекао је Бернс.

Како је навео, „односи две стране Атлантика све више тону у глиб: САД гледају на Европу тако што траже да учини више, а каже мање, док Европа страхује да ће постати трава на којој се туку слонови великих сила“.

Будући челник америчке обавештајне службе предочава да „док је тријумфализам глобализације далеко иза нас, друштва се боре са све већим неједнакостима и меркантилистичким нагонима и кретањима“.

„Демократија је у узмаку већ више од деценије„, упозорио је Бернс, „разумевање грађана и власти је гадно затегнуто, међународне организације пуцају, паралисане превеликом бирократијом, премалим улагањима и снажним ривалством најмоћнијих сила„.

Бернс наглашава да америчка спољна политика мора добити потпору од унутрашње обнове – демократске, економске, друштвене, и указује на то да је „благостање америчке средње класе раније било покретачка снага наше спољне политике“.

„У Америци морамо подстаћи привредни раст који ће смањити јаз у приходима и здравственој заштити, од суштинске важности је да првенство морају имати потребе америчких радника у односу на профит корпорација.. власти морају далеко више учинити да трговина и инвестиције одговоре тим захтевима„, закључује будући шеф ЦИА.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: