Будућност Срба у Црној Гори?
Пише: Вељко Рачић
Одакле год да човјек почне причу на ову тему, чини се да је требало с другог краја или можда с другачијег становишта и на други начин..
Чињеница је да смо доживјели неколико колективних пораза последњих година, да сад посебно овдје не елаборирам објективне околности под којима се то десило, као ни друге учеснике и актере.
Разлога је засигурно више, они су комплексни и веома сложени, уз то мислим и да је срећа у неким одсудним моментима окренула леђа. Можда је нијесмо ни заслужили, и то треба рећи. Многи од нас су у међувремену спавали, препуштали другима да ријеше наша питања ,а ови други су имали преча посла, они трећих било је најмање, њихови трудови нијесу дали најбоље резултате.
Мало руках, малена и снага.
Губитком на недемократском референдуму почеле су наше недаће, а послије све што се дешавало било је наставак агоније и пропадања једног народа. У једном моменту многи су губили наду, предавали се, клонули духом, одустајали, прихватали зарад егзистенције оно што неко не би ни по цијену живота.
Било је то и добра прилика за сваког од нас да се покажемо, да видимо ко је ко, и од каквог материјала састављен. Но, и поред свега у већини остали смо ипак храбри и спремни да се ухватимо у коштац са свим пошастима које су нас снашле, у међувремену смо и консолидовали редове, утврдили приоритете.. Пробудили су се они бастадури којих смо имали у свим временима наше славне прошлости.
Остало је и записано у историји да је српски народ увијек у критичним моментима имао људе, појединце који су имали вјеру, који су кадри и којима баста да повуку праве потезе, дају добре одговоре на све околности. Напокон смо схватили да више не можемо ,,играти,, дефанзивно, постали смо отворени за све и сваког у Црној Гори, чак и за оне наше дојучерашње сународнике, који су добровољно (или не) одлучили да не буду више исто што и ми. Ми и као појединци и као народ имамо једну већу бригу и одговорност, али и врло реалан страх за Црну Гору.
Иако би било логично да желимо срушити ове новоцрногорске и продукљанске тековине и послати их у историју (не сумњам да ће то урадити и оне саме од себе) ми ипак вјерујемо у један препород ове државе, њено колективно преумљење, повратак себи, њен просперитет.
Црну Гору је пријеко потребно вратити себи, јер је подалеко одлутала без циља, изгубила орјентире и компасе, загазила у некакву квазиестетску површност, у модерни црногорски шовинизам обучен у одежде модерног грађанског мултикултурализма и мултиконфесионализма. Она је и одступила од свог традиционалног изворишта и исходишта.
Створила је своје поданике, који функционишу по принципу страха за голи живот, за посао, створила бескичмену масу младих бесциљних и безнадежних људи, послушника, полтрона, скоројевића, полуинтелектуалаца, трговаца дипломама, личним картама, фалсификатора свега и свачега..
На крају и тај нови конструисани новоцрногорски човјек у чији ДНК се покушава утиснути и убризгати неки европски антихришћански дух створио је најобичнији хибрид и руину, спремну да се уруши сваког момента. Наша је дакле људска брига и за овакве појаве, феномене и друштвене деформитете. Наша љубав је прије свега велика према овој земљи, мајци наших предака и њених чојских и честитих синова.
Наша брига је за све и свја у овој земљи, јер она је наша кућа, стварали су је наши дједови, давали своју крв за њу, а та крв је постала како каже древни Тартулијан ,,сјеме за нове хришћане,, и ми смо, укључујући наше дједове и синове најбољи примјер за то. Они који љубав према Црној Гори мјере количином новца и дебљином свог новчаника не разумију нашу љубав и бригу за овакву Црну Гору. Десна рука када им је на срцу , лијева је обично у џепу. Њима Црна Гора треба као систем, фирма, ресурс одакле црпе материјална богатства за себе и своје најближе сроднике, рођаке, кумове и пријатеље. Како каже Добрица Ћосић на једном мјесту у својој књизи ,,Држава је коб црногорског племена, она је храна нераду, јавашлуку и сваком неморалу,, . И ова теза је врло употребљива у актуелном случају. То је мјера њихове ,,љубави,, ! Управо отуда и неразумијевање и наше распре и подјеле, анимозитети и њихова отворена мржња према нама.
Ми смо по њовом доживљају издајници, посрбице, терористи, противници тековина ,деструктивци и рушитељи младе државе и демократије?! Они су за нас заблудјела браћа још увијек одана комунистичкој идеологији, остала по том убјеђењу у 1941—ој години, ту је за њих вријеме стало и све што раде и промишљају дешава се са те дистанце.
По сриједи је очигледно она вјечита борба у човјеку између образа и дебелог цријева, која траје у свим вјековима и покољењима.
Свако бира на коју ће страну, ми смо то давно изабрали. Ако је цијена нашег опстанка као народа светосавског у Црној Гори одрицање од темељних опредељења, имена, нације, вјере, традиције, лично никад ту дилему нијесам имао, нити данас имам. Неко ће рећи наша будућност ће бити тешка, а ја питам и себе и вас, а када то није било тешкоћа за српски народ ма гдје живио? Данас није популарно бити ни Србим у сред Београда. Неко ће рећи да се не уклапамо у савремене токове како овдашње, тако и политике на ширем плану, а ја кажем када смо се у потпуности ми уклапали у те токове? Неко ће опет рећи да због наше љубави према Русији никад наши политички представници неће узети власт у Црној Гори.
Богу хвала ситуација се на међународном плану значајно мијења, неће вјечито беспоговорно послушништво бити у моди, изазваће могуће непријатност код налогодаваца са запада, па ће мало попустити, кад већ њиховим агентурама и намјесницима овдје образ не смета да и сами нешто учине тим поводом. Све у свему и побједа Трампа у САД је охрабрење за нас и рекао бих разлог за реални оптимизам у повољан развој даљих догађаја. Послије кише увијек долази сунце.
Године пред нама су године стварања добрих претпоставки за нове свијетле часове српског народа у Црној Гори. Ваљда је и божја и земаљска правда на нашој страни, а ,,ако је Бог са нама,ко ли ће против нас,,!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A da vi krenete nesto pametno da radite i stvarate, u korist vas i nas koji nismo srbi, da doprinesete prosperitetu i napretku drustva. Ja stvarno ne mogu da vjerujem o cemu vi razmisljate i sanjate, nekad mi vas dodje zao..svega mi
Bas me prosvjetlio Bato!
Mene sto se o sebi obavjestavam na portalima!?
E, moj Bato … obavjesteni o ropskom porjeklu Srba.
… Nego gdje se ti lijecis? Lijecis li se, zaboga!
Gle, ova dalabu je u Berane dosla i pricala o B. Pekicu. Plakali smo od smijeha. Onaj ko ga je poslao gori je od njega, jer je to bio najveci blam u istoriji muzeja.
Alal vjera, Račiću, samo kreči – boju Tvoje duše niko ne može izbrisati, reče Ti nešto g. Perivoje o Njegošu i ostalim svecima, čudi me samo kako se nije sjetio Marka Maljanova, Kuč, pa riješio izgleda da se ne fali, ne mari kad ima s kime!
Nemanja L. Žao mi te je ,bolest je svačija,ali šedi doma i ne javljaj se
Kaže se śedi. Sve najbolje.
Kako nikad bilo nije, biti nece! … Crne Gore bez Srba.
Ne bojte se, kako se nikad, i nikoga – bojali nijeste.
Sokolovi ste vi, vidim ja to!
Dok je jednog Srba, Crna Gora je srpska!
Nas Srba crnogorskih.
Nas koji smo jedini autenticni Crnogorci, za razliku od bagre montenegrinske i dukljeske.
Djikane, Crnogorac nikada nije bio serb(rob) pa samim tim ni Srbin, ne čitaj samo portale i lažne istoričare.
Ubrzo cemo o toj kradji da obavijestimo ambasadu Srbije u CG, i bracu u Srbiji!
Dje nadjoste ovoga od koga svi bjeze, a niko da utekne. On je pokra pare od pomoci za poplavljena podrucja Srbije
Nemanja L. ,ti si neka avetinja daunovskog sindroma,nije dobro da tako lažeš ,jer čovjeka znam,taj je samo pomogao,nikome ništa nihe uzeo.
Sram te bilo od zadnjice,kad obraza nemaš!
Браво Никола, многе још празилук из дупета смета, дако им неки фини флизер уреди флизуру…
Radovan je neka skrivena bivša srpska nesreća ili dukljanska zagrižena avetinja,trećega nema!
Sta bi ovoj avetinji od RADOVANA sta se obada.
Године пред нама су године стварања добрих претпоставки за нове свијетле часове српског народа у Црној Гори. Ваљда је и божја и земаљска правда на нашој страни, а ,,ако је Бог са нама,ко ли ће против нас,,!
ако је Бог са нама,ко ли ће против нас,,! Mi sami,i to se dokazalo mnogo puta do sada.
Drzva od pola miliona je drzava od pola miliona,to svi bilo Srbi ili drugi moramo jednom da shvatimo,pa tama da smo svi radni i intelegenti i bogati ,ostaje ona malo ruka malena i snaga,jedino onamo gdje bi mogli biti mocni i pozeljno bi bilo ,nijesmo,a zasto,na to da damo odgvor,i na tome da se uljudimo.
Srbin ili Crnogorac sto ti dodje jedno ,ili bolje reci jednosusno,medjutim to je samo nama sredstvo i podstapalica,ulaznica za nesto i negdje ,a to biti nije tesko ,samo se zaboravilo,nekada je zbog raznih okolnosti bilo tesko,mozda ne svugdje podjenako ali moramo se sloziti tome je doprinijelo i nase otpadnistvo od sopstva,e bas to soptvo malo u nama prebiva,mada ponavljamo da smo potomci cuvenih ….,e kad pocnemo nabrajati ko smo i od koga ,dodje bogme ko je vitez.Bilo bi dobro to razumjeti kao sto se nekda razumjelo. Potrebno je manje Ja vise nesto drugo,e toga drugoga nema ,tu i tamo ima ,ali sve je to jadno necemurno grbavo i kukavno.
Bio sasm mali sesetih godina proslog vijeka,znam da su nedeljom isli policajci kroz sela,kao da ih sad gledam ispod volta pa prema Sisicima uz Grivica ulicu,nijesu stajali pred crkvama da gledaju ko ide a ko ne ide u crkvu,iako mnogi danas to drugacije interpretiraju,nijesu tamo gje sam ja zivio nekada.e dans bogme u doba demonokratije ponekda znaju i da stanu i ispred svestenika da mu nedaju da vrsi sluzbu,narvno razloga oni danas kako kazu imaju ,nekad nijesu bili takvi ,a nije ni trebalo,onaj ko je isao u Crkvu nije se obazirao ko ga gleda i zasto ga gleda,narvno tada ako si isao nijesi mogao biti komunista a samim tim na nekom polozaju ili boljem radnom mjestu,poredjenju sa ovom danasnjom vlascu skoro jednako ili identicno..Tada kada se islo u Crkvu crkve su bile pune ,uglavnom zene sve u crnini stari ljudi i djeca,slicno kao danas, dio ti mladih koji tada nijesu isli u Crlvu vec stakjali napolje
sada su usli u istu i hoce da drze predavanja kao se tad nije smjelo,dosla „sloboda“ pa i oni progovrili o nepravdi,sad bi da uredjuju kako dalje,jer zaboga njima je bilo uskraceno pravo na vjerovanje,Ustavom tadasnje drzave nije bilo zabranjeno ,danasnja se mijesa na drugi nacin u Crkvi ,a njavise oni koji su stajali izvan Crkve nekada .Neka su se vratili ,dobro je to,neka su posatli dio crkvene zajednice i treba,ali isto tako kao sto se znalo nekada na liturgiji kada i ko je morao izaci ( ko nije bio krste),tako i danas oni bi trebali zanti kako se obnavlja nesto,nemogu oni koji su ucetvovali u rusenju svega ovga biti savjetnici obnove onoga sto je poruseno,neka pokusaju obnoviti sebe tako ce najvse pomoci zajednicu.Moze li se alkoholicar lijeciti rakijom.
Nazlost to kod nas nije slucaj,ako sjutra oni koji su rusili KAPELU pocnu zagovarati njeno obnavljanje to za mene ne znaci njihovo pokajanje vec nihovo uplitanje za nesto zato od Boga nijesu pozvani,ali ni od ljudi,od naroad necu reci jer je to siroki pojam.
Zato za pocetak ljude ,kao u Bibliji sto pise “ na pocetku bi rijec“,nama se hoce dosta ,ono cega bi trebali imati da se nsto napravi imamo sasvim malo,a kada toga nema pitanje je kako dalje.nijesam nesto siguran u ono usta se ovaj narod najvse busa u prsa JA pa Ja !
Priznade li ti to da ima ili samo upita u pogrešnom trenutku, brate Radovane?
Било је, има и биће Срба у Црнојзи Гори – ЖИВ ЈЕ И УСПРАВНО, НОВОМ МЛАДАЛАЧКОМ СНАГОМ, ЗЕМЉОМ СРПСКОМ ХОДИ ВЛАДИКА РАДЕ ТОМОВ СА ЊЕГУША, КАО ШТО ХОДИ СВИЈЕТОМ ВАСКРСЛИ ИСУС, КАО ШТО ХОДИ ПРАВОСЛАВЉЕМ ИЗ ПЛАМЕНА ПОНОВО РОЂЕНИ САВА НЕМАЊИЋ!
Ово не рекох малени и нејаки ја, но НАМ указаше више од 20 еминентних свјетских писаца ( јака, иако наоко крхка, ИРАНКА СОУДАБЕ БАГАБАП ! , понајјасније, премда не разумјех њен говорни језик, али почух поноса Божански глас поникао на баштини велике древне ПЕРСИЈЕ ) ових дана на великим Четвртим међународним ЊЕГОШЕВИМ ВЕЧЕРИМА ПОЕЗИЈЕ – ПОШТОВАНИ МЛАДИ ГОСПОДИНЕ РАЧИЋУ, ТАКО МИ БОГ ПОМОГАО, ТАКО НАС ГОСПОД УГЛЕДАО, ВАС У ЗДРАВЉУ И МЛАДОСТИ, А МЕНЕ У ЛАКОМЕ СКОНЧАЊУ!
Buducnosti ‘srba’ u Crnoj Gori nema iz jednostavnog razloga sto isti u CG ne postoje… osim samo u tragovima. Nit etnicki nit genski. Osim neznavenih, inatnih, interesnih – drugih nema. Nula, nihil…!Evo ti npr Popovicu… iz dicnog (mog po supruzi) plemena crnogorskog. kao I svi Brdjani, krv ti je Arbanaska ali su te prevarili, tebe I tvoje, recimo beogradjani (Tomo Orahovac I Matija Nepomenik), Cetinjani (Petar II – NE I RADE TOMOV! I kralj Nikola), Moracanin (Amfilohije) itd a ti to prigrlio sve zarad inata I cara. Ti I tvoji drugovi… mala Vam je Crna Gora pa se sirite sve do Vladivostoka I … Tokija… Ovako Vas je sa strane mucno I gledat. I jos… nikad vise 1918, Perivoje – sve Vam/ Ti dzaba!
Анонимни, ако је ико нула ти си. Сањаш своје вреле снове, можеш то, жмуриш и машташ како Срба у Црној Гори нема, можеш то, само, како изгледа, кад се заврши то, кад ти се стварност поново јави, могао би какво зло себи да учиниш. Зато би ти било паметније да се уздржиш од те наркоманије.
Анонимни (ex Секула, Мишја, Шјора и др.), арбанашка ти мама крмача која те опрасила. Срби у ЦГ постоје и постојаће баш у инат теби и сличним свињоликим креатурама, којима се то не допада. Тако да можете само да наставите да грокћете, ми вас не чујемо и не видимо.
Redakcijo,
Ima li budale u Crnoj Gori kojoj vi ne dajete prostor?!
Daj uozbiljite se !!!
Radovane,ne žalite se,upravo dobiste prostor ničim zasluženo
To je izgleda koncept ovog portala.Naprave nesto dobro,a onda zase.u ovim mudracima iz nove ili iz ‘naroda’ sto bi se reklo… U pravu si Radovane brate,ali sto da se cini…Veljko je samo jedan od znakova apokalipse u nasem narodu,i kao takvog ga treba posmatrati i ove druge kojima se daje prostor bez selekcije. Kaze nas narod ‘ne j.be lijep,no uporan“ Zivio ti nama Racicu,ali se mani pisanja