Будва: Изложба Наталије Пронине и Лидије Зерембе

У Модерној галерији у Будви (ЈУ Музеји и галерије Будве) у уторак, 21. августа, у 21 час, отворена је изложба слика Наталије Пронине и Лидије Зарембе, ликовних умјетница из Русије, саопштила је директорица ове установе мр Љиљана Ђурашковић.

На почетку програма је наступила Марина Динић, пијанисткиња из Будве, која је одсвирала композицију „Harmony of love“.

Итана Лаловић је у име ЈУ Музеји и галерије поздравила присутне и упознала их са концептом изложбе и биографијама ауторки.

„Наталија Пронина је графичарка и сликарка, чланица Савеза умјетника Русије и међународног удружења ликовних умјетности – АИАП УНЕСЦО. Рођена је 14. априла 1971. године у Омску (Русија). Дипломирала је 1994. године са одличним успјехом на Омскском државном педагошком универзитету (уметнички и графички факултет). Након дипломирања је остала на универзитету и тренутно ради на Факултету умјетности.

Учествовала је у разним изложбеним пројектима: међурегионалним, руским и међународним. Последњих петнаест година имала је десет самосталних изложби.

Њени радови се чувају у државним музејима и приватним колекцијама у Русији и другим земљама.

Лидија Заремба је графичарка и сликарка, чланица Савеза умјетника Русије и Међународног удружења ликовних уметности – АИАП УНЕСЦО. Рођена је 10. априла 1970. године у Омску (Русија). Дипломирала је 1992. године на Одсјеку за умјетност и графику Омског педагошког универзитета. Од 1996. године предаје на Дјечијој умјетничкој школи број 3 (Омск).

Учествовала је у разним изложбеним пројектима: међурегионалним, руским и међународним. Током протеклих двадесет година одржала је шест самосталних изложби. Њени радови се чувају у државним музејима и приватним колекцијама у Русији, Француској, Америци, Пољској и Немачкој.”

Миле Албијанић, ликовни умјетник из Тивта, отворио је изложбу ријечима:

„Божја најтананија и макар за нас људе најљепша творевина јесте цвијет. Та мрвица распјеване миришљаве свјетлости. Сликати цвијеће, опредијелити се за тај подухват није ни мало лако ни једноставно. Као што не би постојале боје да их нисмо украли од цвијећа, тако не постоји умјетник који се није опробао у сликању цвијећа. Наташа то ради слојевито, веома слојевито, у распону од свијетла до тајне. Слојеви које слаже на слику су попут велова, сваки вео посебно прозрачан, посебном тајном дотакнут, један је од финих златних линија исплетених зрацима сунца, други опет од мјесечеве сребрне паучине, трећи од финог нотног ткања, рецимо Шопенове музике.

Творац је такође, поред цвијећа, створио још један украс, плах, ћудљив, несталан, тајновито дубок и немиран, јак као море и лак као паперја дах, украс звани жена. Лидијине жене, матисовски и модиљанијевски кокетно заводљиве, нимфе Балтуса или Лолите Набокова, а ипак суштински снажне и истините. Жене, та тијела која говоре ватром и водом, овдје се играју, мјешају се са цвијећем умивене мирисом и музиком његових латица. Женски принцип дубоке мудрости и интуиције, и свијетлост и тама, и лице и наличје те ћудљиве природне стихије, све је то уткано у Лидијине слике.

Заједничко за сликарство ове двије умјетнице је женски принцип. Иако долазе из Сибира, на њиховим сликама има пуно сунца, њиховог сибирског. Слике исијавају топлину позног љета, топлину смираја дана и топлину душе која их је изњедрила“.

Изложба ће бити отворена за јавност до 2. септембра 2018. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: