Будва: Програм у сусрет јубилеју 100 година од краја I св. рата

Јуче, 23. децембра, у 17 часова у Петровцу на Мору, у Спомен дому „Црвена комуна“ (ЈУ Музеји и галерије Будве), у сусрет обиљежавању значајног јубилеја – 100 година од краја Првог свјетског рата (1918–2018), одржан је пригодни програм посвећен културној баштини меморијалног карактера на територији будванске општине, а који је реализовао Секретаријат за друштвене дјелатности Општине Будва, уз подршку ЈУ Музеји и галерије Будве.

Програм је суфинансиран Програмом заштите и очувања културних добара за 2017. годину Министарства културе Црне Горе. У питању је био први дио мултидисциплинарног пројекта о спомен-обиљежјима која постоје на простору Будве, Маина, Побора, Брајића и Паштровића, који су чинили документарна изложба фотографија и научни скуп по позиву, док се други дио односи на израду стручне монографије о истој тематици.

У галеријском простору Спомен дому „Црвена комуна“ посјетиоци су јуче имали прилику да присуствују свечаном отварању изложбе документарних фотографија „Спомен-обиљежја на територији будванске општине“, коју су конципирали Душан Медин, дипл. археолог и мастер менаџер у култури (ЈУ Музеји и галерије Будве), Добрила Влаховић, дипл. конзерваторка-рестаураторка (Министарство културе Црне Горе – Директорат за културну баштину) и Весна Гиговић, дипл. економисткиња (Секретаријат за друштвене дјелатности Општине Будва), који су уједно и аутори стручне монографије, која је у припреми. Изложбену поставку чини 15 паноа димензија 70 x 100 цм, од којих сваки приказује по неколико репродукција спомен-обиљежја евидентираних дуж територије наше општине. За дизајн и техничко уредништво изложбе и пратећег материјала био је задужен Горан Пајовић, дипл. археолог (Народни музеј Црне Горе). Изложбу прати богато илустровани каталог, а иста се може погледати до 15. фебруара 2018. године.

Бројним посјетиоцима – међу којима су били и предсједник Скупштине Општине Будва, Ђорђије Вујовић, секретар Секретаријата за друштвене дјелатности Општине Будва, Ђорђије Прибиловић, представници УБНОР-а и антифашиста Будве, многи мјештани и гости са стране – на почетку програма обратила се мр Милица Станић Радоњић, пословни секретар ЈУ Музеји и галерије Будве. Станић Радоњић је упознала присутне са концептом пројекта и додала да су аутори овом изложбом жељели да изразе дубоку захвалност значајним личностима овог краја за њихове успјехе у различитим областима дјеловања, извојеване побједе над окупатором и животе дате за част и слободу своје отаџбине у разним борбама у прошлости. Додала је и да су се аутори, приликом селектовања грађе за изложбу, руководили актуелним Законом о спомен-обиљежјима из 2008. године.

Изложбу је отворио историчар мр Милош Вукановић, помоћник директора Народног музеја Црне Горе, који је том приликом подсјетио на историјат подизања спомен-обиљежја на нашем и на ширем простору Балкана, посебно се осврнувши на развој ове праксе кроз почетак XX вијек у Краљевини Југославији, а потом и у његовој другој половини у СФРЈ, од када и потиче највећи дио баштине ове врсте. Вукановић је нагласио и да данашње друштво не треба да руши и да уклања стара спомен-обиљежја, већ да превасходно треба да о њима говори, како би разумјело мотиве и контекст њиховог подизања.
У наставку програма, од 17.30 часова, у музеј-соби „Црвене комуне“, отпочео је са радом мањи научни скуп посвећен истој тематици, на ком су саопштења представили академик Зоран Лакић, Добрила Влаховић, Весна Гиговић и Душан Медин, док је модератор скупа бити Горан Пајовић. Др Мирослав Лукетић, историчар из Будве, усљед здравствених проблема, није био у прилици да се одазове позиву, али је претходно доставио краћи резиме који је на скупу прочитан, о могућностима боље валоризације културне баштине на простору Старог града Будве и многобројног културног насљеђа које тамо постоји, а недовољно је познато, означено и искоришчено у културне, туристичке и друге намјене.

Угледни црногорски историчар, проф. др Зоран Лакић, академик ЦАНУ, одржао је уводно, свеобухватно и инспиративно предавање „Подизање спомен-обиљежја, њихово одржавање, презентација и функција“, које је побудило је посебно интересовање пристуних. С обзиром на то да је академик Лакић учествовао у изради ранијих нормативних аката који су регулисали дату област, као и да се овом тематиком активно бави дужи низ година, његово излагање било је усмјерено како на примјере из сопственог истраживачког и научног искуства, тако и на државне правно-административне оквире постављања и одржавања спомен-обиљежја. Посебно се осврнуо на значај оваквих скупова током којих стручна и научна заједница, уз учешће шире јавности, имају могућност да представе досадашња и нова сазнања о спомен-обиљежјима, с обзиром на то да је у питању област недовољно научно истражена.

Добрила Влаховић, самостална савјетница за непокретну културну баштину Диреткората за културну баштину Министарства културе Црне Горе, имала је предавање „Спомен-обиљежја: значајан сегмент црногорске културне баштине“, детаљно се осврнувши на актуелне законе који регулишу област спомен-обиљежја и спомен-обиљежја са статсом културно добро (Закон о спомен-обиљежјима, 2008. и Закон о заштити културних добара, 2010), као и на улогу надлежних националних и локалних институција у домену подизања и заштите ове културне баштине. Такође, говорила је и о годишњим програмима заштите и очувања културних добара – једном од модела финансирања пројеката културе и културне баштине које Министарство културе у континуитету спроводи од 2012. године, у циљу побољшања стања и валоризације културне баштине Црне Горе. Влаховић је кроз конкретне примјере подршке Министарства културе указала на низ реализованих пројеката конзервације, рестаурације и санације спомен-обиљежја на територији Будве и наше земље.
Весна Гиговић, савјетница у Секретаријату за друштвене дјелатности Општине Будва, донедавно ангажована на пословима из културе у оквитру овог сектора, представила је досадашњи ангажман Општине на изради Регистра спомен-обиљежја на територији Будве, с обзиром на то да се о културној баштини меморијалног карактера која нема статус културно добро на локалном нивоу стара ресорни орган локалне самоуправе. Гиговић је указала на прописане кораке које је неопходно предузети у циљу адекватног подизања спомен-обиљежја и уписивања у општински Регистар, додајући да је до сада на територији будванске општине евидентирано и регистровано око 50 спомен-обиљежја и спомен-обиљежја са статусом културно добро, као и да је у питању посао који је константно у процесу, а не заокружен и завршен рад.

Душан Медин (ЈУ Музеји и галерије Будве), координатор цијелог пројекта, представио се излагањем „Нека запажања о спомен-обиљежјима на територији општине Будва“, и упутио захвалност суфинансијеру Министарству културе и реализатору Секретаријату за друштвене дјелатноси, на указаном повјерењу да координира овим пројектом. Подсјетио је и да је главне циљеве пројекта: да се афирмише култура сјећања о локалној и националној прошлости, да се јавност, путем документарно представљеног материјала, подсјети на бројну културну баштину меморијалног карактера Будве и околине која је посвећена различитим догађајима и личностима, од XИX вијека наовамо, потом да се укаже на актуелно стање и угроженост појединих спомен-обиљежја, те да се заједница подстакне на одговорнији однос према свом културном насљеђу уопште. Кроз пратећу презентацију осврнуо се на неколико мање познатих спомен-обиљежја у Будви и Паштровићима, подигнутим до почетка Другог свјетског рата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: