Будванска УРА поднијела кривичну пријаву Специјалном тужиоцу
1 min readОО ГП УРА Будва ће се у наредном периоду залагати за преиспитивање процеса трансформације ХГ Будванска ривијера,односно преносом власништва над земљиштем са општине на Владу, налази се у заједничком саопштењу ОО ГП УРА Будва и коалиционог партнера Блажа Рађеновића.
Саопштење преносимо у цјелини
Питамо се:
– На који се начин уопште дошло до одлуке о преносу и трансформацији?
– Гдје је акт о том поступку и ко га је потписао?
– Постоји ли о томе одлука СО? Је ли је потписао предсједник тадашње СО?
– Закон о својинској и управљачкој трансформацији је предвиђао да онај ко је држави дао својину добије касније акције (у једном случају у Црној Гори је чак одбијено да се исплати новац). Зашто општина Будва није добила СВОЈЕ акције?
Нажалост, оно о чему се досад говорило у јавности је потврђено недавном одлуком Владе ЦГ да прода ХГ Будванска ривијера. Како изгледа, Хотелска група Будванска ривијера ће бити сегментирана тако да Свети Стефан, Милочер и највјероватније Могрен остану у власништву државе, док ће остали хотели, заједно са земљишним посједима прећи у руке господе Костића и Емилфарба. На тај начин, приватни капитал, то јест 30% капитала колико у хотелској групи сада имају Костић и Емилфарб, аутоматски постаје преко 50% у новој сегментираној фирми.
Илустрације ради, ево како то изгледа језиком бројки. Ако се БР сегментира и садашњи власници који имају 30% акција стигну до 44%, лако је од малих акционара откупити још неких 7% и стићи до преко 50% удјела у власништву. Ти власници акција би тако за НАКНАНИХ СВЕГА НЕКОЛИКО МИЛИОНА добили немјерљиво вреднију имовину. У цјелини узев, до сада су можда уложили неких 15 милиона, рецимо да им треба још 3 милиона, то је цијена Будванске ривијере од 18.
Ако би циљ оваквог плана био да Држава да попуни буџет, питање је зашто се Будванска ривијера не продаје појединачно, јер би донијела можда и до 100 милиона. Уколико би се на тржиште изнио Палас, у који је значајно уложено и доведен је на висок ниво понуде, само он би одмах донио најмање 15 милиона. Кастел Ластва би сигурно донијела 7, а чувена кула Перовића 3-4 милиона. Сама Словенска плажа несумњиво вриједи на тржишту између 30 и 40 милиона. Дакле, у сегментираној продаји на тржишту би се само од ових објеката остварило 70-80 милиона. Право је питање због чега се не иде на лицитацију и оствари што већа зарада. Одговор се намеће у виду неког сасвим другог циља.
Ради бољег разумијевања штетности сегментације треба подсјетити да се Qуеен издавао за 1 милион. Хотел тражи много улагања, али га ОТП банка га ипак није жељела продати осим за 19 милиона, а нуђено је чак 16. Њивице је Иберо стар са Ћупићем купио за 7 милиона (без земљишта), а ми сегментацијом уништавамо вриједност посљедњег гиганта. А Емилафарб и Костић су својих 30% акција нашег хотелског гиганта добили за свега 15 милиона.
Сматрамо да ће ова сегментација одлично послужити и да се прикрије прљави посао везан за Свети Стефан и Милочер, који према режиму како су издати у како газдују, управо ни не припадају Црној Гори. Уз то, новац од профита од продаје станова у Милочерском парку не би се мијешао са новцем Будванске ривијере.
Посебно је индикативно поређење ове наше економске визије уситњавања власништва у контексту регионалних укрупњавања у хотелско туристичкој привреди, конкретно у сусједној нам Хрватској. Хрватска је карактеристична по врло високом ступњу консолидације хотелског тржишта о чему свједочи податак да 10 највећих домаћих хотелско-туристичких подузећа управљају с више од 40 посто укупних хотелских соба.
Због тога, када већ нема спремности да се на државном нивоу преипитјује штетност економских одлука Владе, у локалном парламенту ћемо настојати на томе да Општина уради све да заштити своје интересе и интересе грађана који су подизали и стварали ХГ Будванска ривијера.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: