Бугарска хтела да регрутује српске младиће за Солунски фронт; Милан Гулић у „Српском св(иј)ету“

„У Загребу је отворено нешто од архива из деведесетих, а у Београду није. У једној институцији која се зове Хрватски меморијално- документацијски центар домовинског рата се налази и грађа заплењена на територији некадашње Републике Српске крајине, која је доступна истраживачима, на шта ми овдје нисмо навикли за документацију млађу од 30 година. Друга интересантна ствар је да је грађа Удбе, републичке службе државне сигурности,потпуно отворена, чак и досијеи људи које је служба пратила. У Хрватском државном архиву имате дио грађе који је остао након повлачења ЈНА и наравно да није комплетно и довољно, али је више него овдје. Овдје у Београду у цивилним архивима чека период од 30, а у Војном је то више од 50 година“, рекао је Милан Гулић, виши сарадник у Институту за савремену историју у Београду, у „Српском св(иј)ету“, говорећи о доступности материјала историчарима- истраживачима, који се баве новијим периодом историје ових простора, и проблемима са којима се суочавају.

Из разговора са овим историчарем сазнајемо да је БИА предала Архиву Србије документа која се тичу Удбе само у фрагментима, дакле да је још доста информација недоступно јавности. Оно што у Хрватској једино није доступно тренутно је шифрарник доушника, односно није могуће сазнати ко се крије иза псеудонима оних који прате посматрана лица и на основу чијих се праћења праве досијеи.

Говорио је надаље о дешавањима у Републици Српској Крајини ван оквира сепаратистичких, а потом и ратних дешавања; односно о свакодневном животу у таквом покушају државног оквира:

„Под тим да се нешто прећуткује не мислим ни на шта револуционарно, већ да сагледамо из свих углова шта се ту догодило. Јер, то је једно вријеме које је не само однијело много живота, које је изнуривало четири године ту популацију, нити само она страховита изгбјегличка колона из ’95. То су догађаји у равни са Сеобом Срба у доба Арсенија Чарнојевића. Имате 200000 људи који су покренути и којих више нема на том простору. Имате нешто мало људи, углавном ужасне старосне структруе. Ако погледате Лику, која је била готово испражњена у рату, камоли сад, кад мате много празних села. Равни Котари који су били богати, у задарском залеђу- то је готово празно, и тек ће бити празно. Можда нам сваки документ сасвим ни не одговара, али што би морао? Хајде да видимо како је заиста било“.

Говорио је о потреби да се људи потакну да размишљају, да се суоче са истином, а да је такав талас интересовања покренуо филм „Дара из Јасеновца“.

Коментарисао је и враћање ордена Бранимиру Главашу од стране хрватског државног врха, првенствено предсједника Зорана Милановића, за кога је рекао да му коментари и дјела не приличе предсједнику једне државе.

Гост Националне телевизије се сврнуо на период стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и ономе што је томе претходило, односно на период Првог свјетског рата и Топличког устанка:

„Због чега је сурови бугарски окупациони режим постао још суровији 1917. године- то је био задатак Анкетног одбора да одговори. Анкетни одбор је саслушавао људе, и министра унутрашњих послова Љубомира Јовановића и Петра Бојовића, Данила Калафатовића и Косту Миловановића Пећанца. На крају је закључено да је несумњиво да је бугарска репресалија била жестока, да је окидач био покушај регрутовања српских младића за бугарску војску. Намјера је била да регрутују Србе и пошаљу их фактички на солунски фронт, да ратују са својом браћом и комшијама. Истовремено је закључено да до толиког устанка не би дошло да се међу Србе није појавио Пећанац који је дошао као изасланик Врховне команде“.

У окупираној Европи је то фактички био једини устанак у Првом свјетском рату, а суровост бугарских репресалија је тешко описати- то је закључак и самог Анкетног одбора који се бавио овим злочинима.

Гост Гордане Јанићијевић је у другом дијелу емисије говорио и даље о оном дијелу историје која је центар његовог научног рада, а то је заправо цијели 20. вијек, анализирајући положај Срба и различите државне оквире у којима су се налазили током тог периода. Зашто је Први свјетски рат негдје потписнут из културе сјећања нашег народа, укључујући и славне борбе и страшна страдања, објаснио је из више углова.

Покушавао је да објасни националну подијељеност, која је врло сложена на овим просторима, како у Сјеверној Македонији, тако и на Косову и Метохији, а и Црној Гори, закључујући да постоји политичка нестабилност, на једну општу жалост.

На самом крају је коментарисао дешавање у Сабору СПЦ, и све оно што га је у јавности пратило.

Погледајте цијелу емисију на Јутјуб каналу ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: