Букте пожари у Црној Гори, на Луштици и Бигову (ВИДЕО)
Посљедња два дана букте пожари у Црној Гори, дуж Бококоторског приморја, нарочито на полуострву Луштица и Бигову је ситуација критична. На срећу нема повријеђених јер су на вријеме туристи и мјештани евакуисани са простора захваћених ватреном стихијом.
Да ли нешто мора да се деси сваке године а да црногорско друштво, опет не буде спремно на такве критичне ситуације. Зар није боље на вријеме предуприједити него свако љето неспремни дочекивати сезону. Какву поруку црнорска власт упућује потенцијалним туристима да не долазе у Црну Гору јер постоји могућност да пожари захвате мјеста гдје ће они баш љетовати?
Пожар на Луштици гасе припадници службе заштите Тивта, Будве, ДВД Кртола Војска Црне Горе а због неповољних временских услова у гашењу није учествује авијација Директората за ванредне ситуације МУП-а.
Пожар на Грабовцу тиватски ватрогасци су, након непроспаване ноћи, некако обуздали. И јуче је горела депонија Грабовац а манастир Светог Архангела Михаила је прексиноћ успјешно одбрањен иако је ватра стигла непосредно до њега а ширила се и на подручје према Плавом хоризонту, преносе медији.
Последњи командир ескадриле канадера
Још фебруара 2008. године у београдском листу Политика новинар Жељко Комненовић описао је ситуацију која је идентична данашњој. Текст преносимо у цјелости:
„Четири противпожарна авиона, популарна канадера „bombardier CL 215” из састава противпожарне ескадриле тадашње Војске Југославије са 13 резервних мотора и комплетном пратећом опремом средином 1995. полетели су последњи пут са аеродрома Голубовци. Крајње одредиште била је Атина где су продати једном грчком бизнисмену. Једним од четири ваздухоплова управљао је тада „свеже” пензионисани командир ескадриле, пуковник Милан Матуловић који своје пензионерске дане сада проводи у Тивту.
Задранин који није могао да се помири са распадом Југославије и грађанским ратом 1990. из војног аеродрома Земуник са својом јединицом долетео је на подгорички аеродром, не желећи да мења заставе и униформе. Један од најискуснијих „летећих ватрогасаца ” бивше Југославије каже са сетом да је продајом канадера учињена непоправљива штета. Тадашње власти сматрале су да се са шумским пожарима могу носити ватрогасне јединице, али као што и обично бива, живот их је у пракси демантовао. Последњих неколико летњих сезона, пожари бесне и на Приморју и у залеђу Црне Горе, а пољопривредна авијација и локални ватрогасци не могу да зауставе ватру, док шуме систематски нестају. Матуловић, који је био и последњи командир ескадриле канадера, безуспешно се залагао да се ови јединствени и скупоцени авиони задрже.
„Цео радни век провео сам у ратној авијацији, што као наставник летења, што у акро групи „Летеће звезде”, а половину на канадерима. Таква је била судбина и моја и тих авиона – да их из Хрватске доведем у Црну Гору, а онда да их одведем у Атину где су продати приватнику. Са грчким пробним пилотима смо сваки авион испитивали да би се они уверили у стање ваздухоплова. Били су веома задовољни како са техником, тако и са нама, екипом који је тај посао обављала професионално”, каже Матуловић.
Овај пилот који има више од 4.000 сати лета што је довољно за неколико летачких каријера истиче да се увек најбоље осећао у ваздуху. Највећи део пензионерских дана проводи на мору, ронећи или ловећи лигње. Сања да се врати пилотирању, али је свестан да је све мање могућности да држава његово огромно искуство искористи.
Ратно ваздухопловство ЈНА канадере је набавило 1981. и они су све до избијања рата у Хрватској били смештени у бази Земуник. Матуловић и његове колеге две деценије успешно су гасили пожаре од „Вардара па до Триглава”, чак и на Дебелом бријегу 1991. док су испод њих беснели сукоби на дубровачком ратишту. Колико су били успешни сведочи податак да један од некадашњих југословенских канадера „ЦЛ-215” и данас држи светски рекорд у броју бацања водених бомби у једном дану. Посада коју су чинили капетан Радован Катанић и копилот Радослав Кујунџић је гасећи велики пожар на Хвару 1983, извела чак 225 бацања воде за 24 сата, што је непревазиђен резултат у свету. Овај податак као потврду квалитета својих авиона и фабрика „Bombardier aerospace” наводи на свом званичном интернет сајту.
Цена новог канадера ЦЛ-415 је око 26 милиона долара на шта треба додати и цену обуке летачког и техничког особља. Овај авион тражи искусне пилоте за глисирање по мору при брзини од 130 километара на сат и бацање водених бомби са само пар десетина метара висине. Да би пилот почео да лети на канадеру, мора имати најмање десет година летачког искуства на другим ваздухопловима, а да би од копилота постао капетан, пилот на канадеру мора да сакупи најмање 370 сати лета.
(Текст из Политике од 10.02.2008. године)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
