Булатовић: Мило ће 9. маја прогласити побједу над Србијом, Русијом и здравим разумом
1 min read
Момир Булатовић
Пише: Момир Булатовић
Деветог маја, када сав прогресиван свијет буде обиљежавао годишњицу побједе над фашизмом, амеро-монтенегрински режим у Црној Гори судским путем ће прогласити побједу над Русијом и Србијом. И над здравим разумом.
Деветог маја ове 2019. године биће прочитана судска пресуда у случају који је јавности познат под именом „државни удар“.
Судски поступак је трајао готово три године, а састојао се у покушају Специјалног државног тужилаштва Црне Горе да докаже конструкцију за коју не посједује ниједан материјални доказ, за коју нема нити једног јединог валидног свједока, а све то поводом злочина који се није ни десио, највјероватније стога што је цијелим својим током био и остао немогућ.
Јавност у Црној Гори је била у прилици да прати суђење у директном телевизијском преносу. Тако је одлучио Врховни суд Црне Горе, полазећи од претпоставке да се радило о судском „процесу стољећа“. Вјероватно су касније зажалили због те одлуке, будући да су сви који су имали интереса (и стрпљења) убрзо схватили да се десила правосудна „бламажа стољећа“.
Специјални државни тужилац, осебујна личност која је пружила безброј прилика да му се жестоко наругају на друштвеним мрежама, једино је успио да докаже да је лојални партијски војник режима Мила Ђукановића. Чињенице и докази нису оно чему он робује.
Важна је прича по којој двојица (непознатих) Руса, сумњивих да су припадници Руске војне обавјештајне службе, ангажују уличног препродавца робе, осуђеног убицу и преваранта, да спроведе руски план о спријечавању уласка Црне Горе у НАТО, на начин што ће ангажовати терористе који треба да заузму Скупштину Црне Горе и, за посебни новчани додатак, успут убију Мила Ђукановића, тада у својству црногорског премијера.
Специјални тужилац није могао одољети искушењу да додатно понизи двојицу политичких лидера Срба у Црној Гори, Андрију Мандића и Милана Кнежевића, дајући им улогу која је у тако представљеном злочину веома, веома споредна. Један од њих је, каже, требало да дода неки специјални телефон другом оптуженом и да са стране чека да се деси преврат који би их довео на власт.
Русија је, током процеса, пружила званичне податке о томе да свједок сарадник, који је наводно тамо сковао паклени план за државни удар, није ни ступио на њено тло, већ да је био враћен са аеродрома. Специјални тужилац је одбио да прими службени допис Амбасаде Русије изјавивши да се боји да садржи неку отровну супстанцу.
Педесет руских специјалаца, жељних проливања невине црногорске крви, према тужиоцу Катнићу, били су на Златибору и имали су све осим оружја и опреме за извршење свог злочиначког наума.
Влада Србије је званично оспорила постојање и боравак те групе на било којој тачки Србије, али ни та чињеница није представљала ишта вриједно судске пажње. Као ни постојање суперхероја, извјесног Паје Велимировића, незаконито промовисаног у агента провокатора, који се под непосредном командом Специјалног тужилаштва, током кључног дана за извршење злочина, сам превезао преко 1 300 километара, обављајући успут много послова, чиме је непосредно оборио закон физике да једна ствар не може бити на више мјеста у истом времену.
Али, независно од свих фактичких, постоје чињенице са већом снагом.
Прича да Русија кује паклене планове против других држава најомиљенији је наратив званичног Запада. Ако, дакле, неко жели пажњу и подршку Запада, оптуживање Русије је незаобилазан први корак. Све добија на снази ако се уплете и Србија, будући да је општепознато да су Срби, ма шта званично причали, увијек „мали Руси“ којима се не смије вјеровати. Од локалног је значаја када се причи додају Срби из Црне Горе, који су познати „реметилачки фактор“ младе црногорске државности.
Од та три састојка се лако скува чорба по укусу Запада. Вјероватно знајући пресуду, недавно је америчка амбасадорка у Црној Гори славодобитно најавила да ће се тек видјети каква је (малигна) улога Русије у Црној Гори. Била и биће.
Уклопљена у антируску бујицу, црногорска власт се осјећа сигурном да направи било какву глупост или непочинство. Стога ће пресуда бити само прочитана 9. маја. Она је написана много раније и без икакве везе са самим судским поступком.
Даме, заклоњене судским тогама, током процеса су показале да су се умориле од сталног „ћерања правде“ и да једва чекају да скину овај терет са врата. Уосталом, што би се оне бринуле. „Велики шеф“ је одавно објаснио о чему се овдје радило, а њихово није да разбијају главу питањем да ли је то истина и гдје се сакрила правда.
Неки портали у Црној Гори су организовали гласање на тему те судске одлуке. Убједљива већина учесника анкете гласала је да оптужени нису криви, али исто толико њих се изјаснило да очекују осуђујућу пресуду и драконске казне.
У некој уређенијој држави сама та чињеница би била знак за узбуну у правосудном систему, јер она представља широко распрострањено увјерење да судови нису слободни и везани законима, већ важећом политичком вољом. У Црној Гори је то, званично, нови доказ да институције система функционишу.
Нажалост, када институције система функционишу на овакав начин, онда сам систем није далеко од самоуништења.
Извор: Спутњик
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Momire vrati se!
Ili uzmite ovu smejuriju:
Kakva je ta Rusija, poslala 50 specijalaca u SR da na Zlatiboru cekaju da se izvrsi drzavni udar i da priskoce u pomoc onim bednicima, koji su dosli u PG da hapse-ubijaju Mila.
Plan je genijalan. Sve se vrti oko Edija-Shishmakova. On angazuje Sindju. Sindja vrbuje generala i Paju. Paja dovodi onu babu, deku i one keramicare, koji ne znaju ni u kom pravcu je jug ni sever.
‘Ajde da i poverujemo da je tako nesto moguce. E sad plan je sklepan na brzaka. Puske su bile kupljene, veseli Katnic naredjuje da puske budu bacene u neko jezero van CG. Paja je bio pod takvim strahovitim pritiskom, da nije imao vremena ni da slika (nepostojece) oruzje pre nego sto ga je bacio u jezero.
Rus Edi sve to prati budnim okom i nastavlja DA FINANSIRA SINDJU NEOGRANICENOM KOLICINOM EURA. Ne samo to, cak i kad su „teroristi“ pohvatani, Edi i dalje komunicira sa Sindjom i dogovara se da angazuju advokate za one jadnike, da ih izvade iz zatvora!!!
Pazi ovaj mali detalj:
Rusi su veliki zlikovci. Odlucili su se na veliki korak na svetskoj sceni: da ubiju Mila i putem opsteg krvoprolica sprece ulazak CG u NATO. Taj deo je OK, uverljiv.
Ideja je OK, ali ‘ajde da vidimo kako je izgledao taj PRVI DAN U IMPLEMENTACIJI te OK ideje? Morao je da postoji nekakav sastanak u Moskvi. Tu su odlucili da ANGAZUJU osudjenog ubicu, ulicnog preprodavca, polu-Muslimana, koji ce potom da vrbuje-potplati pro-ruskog/anti-NATO nacionalistu, pravog Srbina – penzionisanog srpskog generala Dikica!!
Ako su ta dva Rusa vec setali po Kalemegdanu i imali su neogranicenu kolicinu eura, zasto bi stupili u kontakt sa krajnje nepouzdanim, pola-Muslimanom, osudjenim ubicom, ulicnim sharlatanom i bazirali ceo genijalni plan na njemu da on POTPLATI PENZIONISANOG ANTI-NATO SRPSKOG GENERALA, PRAVOG SRBINA i da ga vrbuje za sitnish – 15 000 eura da ubije MIla!! Pa zar nisu ista dva Rusa mogli da kontaktiraju direktno generala Dikica i da njemu (a ne Sindji) dadnu neogranicenu kolicinu eura, pa neka on smisli PRAVI DRZAVNI UDAR?
Ocigledno je (gledali ste slicno „Zadruzi“ ovu Milovu za*ebanciju skoro 3 godine), da su Katnic i Beba isa“prijateljskim“ sluzbama preko Sindje NAMAGARCHILI DIKICA za 15 000 eura da sa ljubavnicom dodje na miting u PG (a da nije imao ni nekakav noz u dzepu za samoodbranu).
Dakle, zasto bi Rusi, koji su vec bili u BG, dali Sindji pristup neogranicenim kolicinama eura, da bi ovaj dao Dinkicu sitnih 15 000 eura da ga navodno vrbuje da ide da ubija Mila? Zar nisu mogli da dadnu neogranicenu kolicinu para direktno generalu Dikicu, koji je bio provereni nacionalista, anti-NATO momak? Dikic je komandovao Zandarmerijom. On sigurno ne bi poveo sa sobom onu babu, i one deke, kojima bi dao karte za autobus i 10 eura na dan da gladuju-zivotare dok budu hapsili-ubijali Mila.
Свака част Момире. Био си, и остао човјек из пуних уста. Одавно нијесам прочитао тачнији текст. Да имају образа, са Милом на челу, погнули би главе, и ослободили људе. Макар нешто значила би им ријеч првог предсједника државе. У великим, цивилизованим државама, и културама, у тешком тренутку, значила би нешто ријеч Митерана, или Вилија Бранта… Зато, сви дијелимо забринутост: на чему почива систем, држава у којој живимо, и каква јој је будућност, у тренутку, кад се слави велика побједа над фашистичким мраком. Једно знам, не смије се пристати на злочин пибједе мркака, и остати нијем, и скрштених руку, након изрицања пресуде. Ево, Париз, и Тирана, и све грца од неправде, и нових диктатура…
Све је ово у реду што говори Момир али и он као и остали занемарује једну круцијалну чињеницу – Русија није стала у одбрану Мандића и Кнежевића. Зашто траже подршку Србије а не Русије кад се ствар односи директно на Русију? Или да преформулишем, зашто Мандић и Кнежевић од ономад не смију Русима на очи да изађу а не да затраже помоћ. Биће ипак да Синђа није све слагао.
Какав смо народ боље и не заслужујемо.Него је најгора ствар што страдају невини људи.
Svaka cast Momire.
Овај судски процес ме подсјећа на причу коју сам слушао као дијете,о чувеном после ратном суђењу у Котору пред кафану „Дојми“.Тада је чувени комунистички пријеки суд,осудио и погубио људе на правду Бога.Наравно,и судије и егзекутори већином нијесу међу живима па им нећемо спомињати имена,али свакако ће њихова имена бити упамћена довијека.И тада баш као и данас у ткзв.“Државном удару“ се оптужница базирала на лажима сарадника,разлика је једина што су паја и синђа чим су прешли у Србију признали да су лагали.У овом после ратном суђењу није баш било тако,један латин из Шкаљара је 1980 год.,валда мало попио,плакао и причао како је по наредби локалних комунистичких „Главосјековића“ морао да лаже….. Ето како је то код нас,али нека и ови данашњи гиљотинаши узму у обзир да ни ове њихове послератне колеге доста људи и дан данас није заборавило.Ови после ратни су били на почетку владавине па им је и могло бити,ови данашњи одлазе и неће за собом вући још и ово бреме.
Сјеверна Кореја.