Буздован

Пише: Емило Лабудовић

„Не пада снијег да помори свијет већ да свака звјерка остави свој траг“. Снијега, на како чију жалост, ове зиме још нема, али су многе „звјери“ већ оставиле „трагове“. Скоро да нема особе или сподобе која је умислила и самопрогласила да је неко и нешто (или су га таквим „прозвали“ из медија који о држави брину) а да ових дана није шиљила и перо и ону ствар и излила гомиле гњева, иједа и мржње на свенародни покрет који траје широм Црне Горе.

На све позиве на мир, слогу и љубав, на сва упозорења да су они који се или још нијесу или се неће придружити истородна браћа, узвраћено је и узвраћа салвама увреда, измишљотина, фантазмагорија и очитих лажи. И таман када се учини да су сви рекли то што су рекли, да су потрошени сви церовићи, јањићи, вујовићи, вуковићи и вуковићке, маруновћи и лаличићке, ови из Јавног сервиса попут Мандрака зеца из шешира ископају однекуд новог „зеца“ са задатком да запиша територију како у њу не би упало ништа што иоле мирише на српско.

Упињући се да своју мржњу која је резултат непотврђености сваке врсте упакују у станиол интелектуалности највишег домета, често се заглаве у најприземнији стереотип који је васпоставио Лаки који је мало нервозан па зноји ли се, зноји због оволике количине лудила и лудака.

Требало би написати читаве томове анализа ових наклапања, по свим основама, па чак и психоанализу. Али, све би се оне свеле на једно: да нико ништа и никога не мрзи као издајник издато. А „издаје“ је толико да би се неко са стране запитао мрдасмо ли ми из четрдедетих и педесетих година прошлога вијека?

У мору тих наклапања, ширином будалесања и пљувања по цркви, поповима, литијама и народу у њима посебно се истичу двојица Поповића (семантика њиховог презимена врло је убједљив аргумент за одбрану мало прије речене тезе о издаји и издатом). Први, онај ватерполиста и посланик, у свом тумачењу актуелних дешавања надмаши и Лакија нервозног и министра му и колегу по пливању.

Упореди све ово са – џамахиријом. Немајући појма о значењу ове ријечи а ваљда рачунајући да ће се тиме најдаље одмаћи од свог презимена и коријена му, од репрезентације за коју је играо, пливајући Поповић потону за макар метар дубље од министра му. Онај други презимењак, наравно, није могао да изостане из тога хора јер Лаки нервозни биљежи и не правда ни један изостанак.

А и задужен је ни мање ни више него наградом „Мирослављево јеванђеље“ која му, гле чуда, уопште не засмета што на српство мирише. Или је можда велики захумски жупан Мирослав већ преведен у Дукљане. Он, како му и приличи књижевној ширини, све ово назва „исламском револуцијом“ јер му, очигледно, синтагма о великосрпској ујдурми није довољно оштра и већ је помало отрцана.

Наклапања поменуте двојице потомака поповских кућа издвојила су се не толико мржњом и отровом (ту су маруновићи и лалићке три копља испред) колико глупошћу и количином бесловесности равној оној о инвазији Марсоваца. А ко зна, у овој земљи чуда и чудеса ни то не би било изненађење.

Лупетање без икаквог смисла у нашем народу и језичкој култури обично је крштено или као „пупање максима по дивизији“ или као „млатарање буздованом“. А за оне које, попут Поповића, мрзи да завире у рјечнике, „максим“ је митраљез и отуда мало слово, а буздован је „батина са окованим и ојачаним врхом“ и у она времена био је моћно оружје. Данас, у вријеме најсофистициранијег оружја, „максим“ је просто нестао а буздован се преселио у пјесме, приче и музеје и васкрсне ту и тамо кад се њиме „размахне“ неком пригодом.

Оне који су носили буздован звали су буздованџије и ишли су одмах иза оних који су носили „овна“. Буздованџије су и данас испред свих а корак до овнова. И нијесу ни нешто ново ни нешто страшно. Страшно је кад се буздован лати буздована.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Млади ДПС-а Никшић о литијама: Ти чудни људи тјерају добри дух Никшића и злоупотребљавају властиту дјецу

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: