Цамгоз на оптуженичкој клупи: Судиће му се пред подгоричким Основним судом

Међународно траженом држављанину Турске Бинали (Дениз) Цамгозу судиће се пред подгоричким Основним судом због оптужби да је користио фалсификовани пасош како би у Црној Гори пријавио боравак и основао фирму. Основно државно тужилаштво (ОДТ) Подгорица поднијело је оптужни предлог против тог бјегунца којег је Црна Гора одбила да изручи Турској, одговорио је Вијестима руководилац тог тужилаштва, тужилац Душко Милановић.

“Поступајући тужилац у Основном државном тужилаштву у Подгорици поднио је оптужни предлог против лица Б. Ч. Основном суду у Подгорици, за продужено кривично дјело навођење на овјеравање неистинитог садржаја, а односи се на пријављене догађаје у Будви и Подгорици”, појаснио је тужилац Милановић.

Управа полиције крајем јануара и почетком фебруара против Цамгоза је поднијела двије кривичне пријаве.

Првобитно, ухапшен је 30. јануара по налогу подгоричког ОДТ Подгорица.

Након што су му у Прихватилишту за странце ставили лисице на руке и под јаким мјерама обезбјеђења га спровели у полицијску станицу, из Министарства унутрашњих послова саопштили су да је током 2022. године, користећи лажни пасош, са још једним држављанином Турске, основао фирму “Лион”.

Судије Основног суда у Подгорици тада су одбиле предлог тужилаштва да одреде притвор Цамгозу, којег Турска потражује због најтежих кривичних дјела.

Седам дана касније Управа полиције поднијела је још једну кривичну пријаву против тог бјегунца. Тада су саопштили да је исто кривично дјело починио и 9. јуна 2022. године.

“…Када је предао захтјев за издавање дозволе за привремени боравак и рад службеницима Министарства унутрашњих послова Филијале за управне послове, држављанство и странце Будва – приказао је фалсификовану путну исправу на име Мехмет Али Бајхан, ‘на који је начин довео у заблуду службенике МУП-а који су му издали дозволу за привремени боравак’”…

Тада су објаснили и да према законима Црне Горе, Цамгоз не може добити одобрење за привремени боравак у Црној Гори будући да не испуњава ниједан услов сходно Закону о странцима Црне Горе:

“… Не посједује ниједан важећи лични идентификациони документ (личну карту или путну исправу) и други услов да није осуђиван или да се против њега не води кривични поступак у његовој матичној земљи што је представљено доказима – расписивање међународне потјернице од стране Органа за спровођење закона Републике Турске”.

Из УП су поручили да службеници Сектора за борбу против криминала настављају активности у том предмету, како би идентификовали и процесуирали повезана лица:

“Која су именованом директно или посредно пружала логистичку подршку у спровођењу криминалних активности ради остваривања повољног положаја – добијања одговарајуће документације и стицања одговарајућег статуса у складу са позитивно правним прописима Црне Горе”.

У полицијском саопштењу истакли су да је тај турски бјегунац прво извршио кривично дјело фалсификовање исправе за које је правоснажно осуђен, а потом са истим документом извршио низ кривичних дјела.

Цамгоз је први пут у Црној Гори лишен слободе 6. јула 2022. године у Подгорици.

Из Управе полиције тада је саопштено да је код себе имао фалсификовани пасош у ком је уписано име Мехмет Али Бајхан, и да је ухапшен по међународној потјерници коју је за њим расписала Турска.

Након издржане затворске казне одређен му је екстрадициони притвор, из ког је недавно изашао, када је и премјештен у Прихватилиште за странце, гдје је био под ванредним мјерама обезбјеђења.

Судије једно, Миловић друго

Министар правде Андреј Миловић одбио је 22. јануара да Турској изручи тог њиховог држављанина оптуженог за више тешких кривичних дјела, правдајући своју одлуку нарушеним здравственим стањем странца и етничком припадношћу.

То је учинио иако је одлука Вишег суда још 1. јуна 2023. године постала правоснажна, а којом је утврђено да су испуњени услови за екстрадицију Цамгоза.

Из више незваничних извора “Вијестима” је речено да је Агенција за националну безбједност (АНБ) утврдила да Цамгоз представља опасност по националну безбједност Црне Горе.

Одговарајући “Вијестима”, Миловић је, међутим, казао да није морао да консултује ту службу прије доношења одлуке о екстрадицији, јер њихово мишљење не игра пресудну улогу за изручење.

Касније су појаснили и да им тајна полиција није доставила мишљење да држављанин Турске угрожава националну безбједност.

Миловић је одлуку донио три и по мјесеца након што је Уставни суд потврдио да Цамгоз треба да буде изручен Турској, да таква одлука редовних судова не крши Европску конвенцију и да је уставна жалба његових бранилаца у цјелости неоснована.

Ту одлуку донијели су још 3. октобра 2023. године, када су одбили уставну жалбу његових бранилаца, адвоката Марка Радовића и Милоша Вуксановића.

Судије Уставног суда у одлуци наводе да су испитале и оцијениле да су интерпретације редовних судова, који су раније донијели одлуку о изручењу Цамгоза, сагласне са Уставом са аспекта заштите људских права и основних слобода.

Вијећем које је донијело ту одлуку предсједавала је суткиња Десанка Лопичић, а чиниле су га и судије Милорад Гогић и Будимир Шћепановић.

Иако су судија за истрагу Вишег суда у Подгорици, вијећа Вишег, Апелационог и Уставног суда сматрале да је претежније поступање по међународној обавези изручења од заштите права појединца, министар правде Андреј Миловић донио је одлуку да Цамгоз остане у Црној Гори.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: