Чарапић: Неспровођење изборне реформе ће кочити наш пут ка ЕУ

Чарапић је у интервјуу агенцији МИНА рекао да Одбор за свеобухватну изборну реформу, уколико не буде опструкција, до августа може припремити све потребне измјене изборног законодавства.

Он је навео да су сви претходни сазиви Одбора за изборну реформу били неуспјешни због околности које нијесу биле везане за изборну реформу.

„Сада имамо блокаду због ситуације у Уставном суду. Очигледно је да неко користи модел копредсједавање да блокира Одбор за изборну реформу, онда када има неке друге политичке интересе које не може да оствари“, навео је Чарапић.

Он је упозорио да ће неспровођење изборне реформе кочити европски пут државе и најавио да ће тражити неки други модел функционисања тог тијела, који ће омогућити спровођење реформи.

„Ми ћемо дефинитивно тражити прагматичност. Уколико опозиција не жели да са врати у Одбор, преговараћемо да се промијени концепт самог Одбора“, казао је Чарапић, наводећи да је важно чути и мишљење Европске уније (ЕУ) у вези са тим.

Он је рекао да је сигуран да ће ЕУ тражити од опозиције да се врати у Одбор.

„А уколико се они и на тај позив оглуше, онда имамо, према мом мишљењу, чист пут да испреговарамо другачији модел, који ће засигурно реформисати изборно законодавство“, навео је Чарапић.

Актуелни скупштински сазив, како је казао, усвојио је 118 закона, што значи да дефинитивно постоји капацитет за спровођење реформи.

„Изборна реформа захтијева измјену великог броја закона, али сам увјерен да, уколико не буде опструкција, најкасније до августа можемо тај пут довести до краја“, рекао је Чарапић, преноси РТЦГ.

Опозиција је изашла из Одбора за изборну реформу због дешавања на Уставном одбору, када је констатован престанак функције суткињи Уставног суда Драгани Ђурановић.

Ћарапић је казао да је једна од посљедица бојкота рада Одбора за изборну реформу неусвајање измјена Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања.

„Израдили смо нацрт закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања који је у цијелости испунио препоруке Европске комисије (ЕК) и ОДХИР-а, али и свих посматрача и представника цивилног сектора који су пратили ову материју“, истакао је Чарапић.

Међутим, како је рекао, на дан када је било договорено да се закон стави на јавну расправу, опозиција је одлучила да блокира рад Одбора.

Чарапић је оцијенио да опозиција није спремна да конструктивно дјелује када у питању европски пут Црне Горе и да изналази механизме да блокира испуњавање обавеза из европске агенде.

„Изборна реформа генерално и тај закон су дати у надлежност Скупштини, не само да га усвоји, већ и да га припреми“, казао је Чарапић.

То, како је навео, значи да је управо однос према том закону и изборној реформи лакмус папир односа партија према ЕУ интеграцијама.

„Будући да је опозиција, у посљедњем тренутку, блокирала изборну реформу и овај закон, то према нашем суду значи да они не желе европске интеграције, односно да желе да тај пут успоре и блокирају“, рекао је Чарапић.

Све се, како је додао, дешава одмах након затварања три преговарачка поглавља и након што је закон већ припремљен.
Чарапић је оцијенио да није свима у интересу да измјене Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања буду усвојене у кратком периоду.

Он је казао да нема никакву формалну информацију о томе када ће опозиција прекинути бојкот Одбора и додао да не види интерес да они и даље бојкотују рад Скупштине.

Чарапић је рекао да је, ипак, увјерен да ће крупне реформе бити спроведене у овој години, наводећи да се оне, прије свега, односе на механизам којим ће се локални избори одржавати у једном дану.

„Неспорно је да треба да имамо локалне изборе у једном дану, јер тренутна ситуација показује да свака два мјесеца имамо неке изборе, да то троши огромне ресурсе, замара грађане, потхрањује политичку кризу која може да се пренесе и на државни ниво и да државну администрацију у цијелости паралише и коче реформе“, навео је Чарапић.

Он је казао да је недавно добио позитивно мишљење Генералног директората за сусједство и преговоре ЕК (ДГ НЕАР) „да идемо апсолутно ка моделу локалних избора у једном дану и сами одлучимо да ли то треба да буде заједно са парламентарним изборима“.

Чарапић је рекао да треба одлучити и да ли да се уведу отворене листе.

„Овдје бих нагласио да то не тражи ЕУ и да то није императив, јер они сматрају да је механизам који сада имамо, уз одређена унапређења која су дата у њиховим препорукама, апсолутно усаглашен са европским моделом“, додао је Чарапић.

Према његовим ријечима, риједак је број субјеката који би пристали на цијеловиту промјену изборног система.

„Ми свакако подржавамо отворене листе, али други политички субјекти сматрају да је боље ићи устаљеним стазама и само унаприједити оно што је већ функционално“, навео је Чарапић.

Упитан како изаћи из ситуације са Уставним судом, он је казао да та институција није блокирана.

„Уставни суд је 27. децембра доносио одлуке, а 23. децембра је расписан јавни позив за избор двоје судија тог суда, које предлаже Скупштина. Нема говора о уставном пучу или блокади Уставног суда“, нагласио је Чарапић.

Опозиција је, како је оцијенио, искористила Уставни суд као изговор за стварање вјештачке кризе.

Упитан о посљедицама блокаде рада Скупштине, Чарапић је казао да се блокадом не губи мало тога и да ће парламентарна већина настојати да држава у јануару изађе из модела привременог финансирања, као и да омогући континуитет онога што је започето.

„Позивамо опозицију да сагледа реално стање ствари и да не кочи усвајање буџета. Мислим да је понајмање њима у интересу да их грађани криве због кочења реформи“, навео је Чарапић, преноси РТЦГ.

Он је рекао да не зна о чему су опозициони посланици размишљали када су ушли у читав овај процес.

„Можда су очекивали да их избацујемо из Скупштине, па да онда у некој атмосфери узаврелих тензија гласамо за буџет, али ми нијесмо као они и нећемо третирати опозицију као што су они третирали представнике садашње парламентарне већине“, казао је Чарапић.

Он је рекао да очекује да буџет буде усвојен средином јануара, на ванредном задиједању и додао да „привремено финансирање, уколико не буде потрајало, неће значајно угрозити ствари”.

“Министар финансија одлучује о свој потрошњи, а познавајући господина (Новицу) Вуковића, сигуран сам да ће се он дефинитивно трудити да лимитира сву непотребну потрошњу и на тај начин чува државну касу”, додао је Чарапић.

Он је, говорећи о платформи Барометар 26, казао да тај документ представља проактивну акција премијера Милојка Спајића и Владе.

„Зато што смо знали да ћемо, уколико желимо да затворимо сва преговарчка поглавља до краја 2026. године, морати да идемо моделом који је довео до затварања три поглавља у прошлој години, а то је модел гдје Влада и Скупштина дјелују јако блиско, а опозиција даје конструктиван допринос“, навео је Чарапић.

На питање како се од Барометра 26 дошло до блокаде Скупштине, он је рекао да је очигледно да је опозиција препознала да је Барометар 26 пут до успјеха и да су одбијањем да потпишу тај документ послали јасну поруку да они тај успјех и не желе.

„Мислим да се овдје ради о нечему што је присутно у политици Црне Горе, а то је нерационална амбиција и сујета. Мислим да је главни проблем опозиције, прије свега Демократске партије социјалиста, тај што не могу да поднесу да неко други уведе Црну Гора у ЕУ, а да то не буду они“, казао је Чарапић.

На питање да ли је оптимиста да ће Црна Гора до краја 2026. затворити сва преговарачка поглавља, он је одговорио да увјерен да ће надлежне институције испунити све обавезе како би тај циљ био постигнут, а да од ЕУ зависи када ће заказивати Међувладине конференције и када ће чланице Уније постићи договор да се поглавља затварају.

„Интензивираћемо билатералну сарадњу са свим државама чланицама. Овдје конкретно мислим на ПЕС, јер сматрам да Влада ради добар посао на том путу, тако да ћемо и кроз ту једну директну комуникацију са посланицима Европског парламента лобирати за европски пут Црне Горе“, казао је Чарапић.

Одговарајући на питање на који начин Црна Гора може да поправи односе са званичним Загребом, он је истакао да је Хрватска показала да подржава европски пут Црне Горе и да се „види да је њима у интересу да Црна Гора уђе у ЕУ“.

„Постоји тај нон-папер, списак неријешених проблема из прошлости које је свака Влада требало да ријеши у неком претходном периоду, али смо ми свјесни тих проблема и радићемо на тим тачкама спорења да их билатерално рјешавамо“, навео је Чарапић.

У наредном периоду, како је поручио, треба наставити рад на реформама унутар Црне Горе и стабилизовати политичку ситуацију, али истовремено и појачати билатералну, односно међународну акцију и лобирање.