Царевић: Наш Ђедо је преорао ову камениту Црну Гору и направио једну духовну житницу

Ко зна било шта о Марку Бату Царевићу сигурно ће се сложити са закључком да он не воли да прича о себи, више воли да други људи о њему кажу своје мишљење, ма какво да је.

Долази из породице која је патријархално васпитана и која баштини традиционалне вредности и то је за њега она вертикала на чему је градио све до сада, и себе и свој посао и своју породицу, уз веру у Господа Бога коју живи. Он је човек из народа, и то га је увек истицало изнад свих осталих који се данас баве политиком у Црној Гори. Имао је и сада има свој стабилан посао, садржајан и веома успешан пословни статус, и пре него што је ушао у политику.

За место на којем је, председник општине Будва, често зна да каже да му је више терет него нека предност… Да је неким случајем, и природним стањем јер је био најпопуларнији политичар у време избора, био први на изборној листи, сигурно бих данас, о Савинданду 2021.године, разговарала са премијером Владе Црне Горе. Но, то на страну и на бригу оних који су одлучили другачије…

*Питање на које сви углавном знају одговор али се не усуђују да га кажу јавно, је политичко, планирано, деценијско… од референдума 2006.године, што је нажалост у истој колони са недостајањем подршке државе Србије Србима у расејању у битним статусним питањима… И поред тога Срби су чували веру и борили се за своја права.

Од референдума 2006.године на овамо дешавало се у Црној Гори нешто што је ишло у циљу неке асимилације, и да кажем тачније, промjене идентитета у Црној Гори, поготово српског народа. Ја сам Србин, и долазим из породице која је своја на своме, која вјековима живи на овим просторима. Увијек сам ишао у Цркву, то ми је од прађеда, ђеда и оца остало. Нама у наследство. Остали смо традиционални и тврди на том путу. Нисмо дозволили да нам било ко то поквари. Макар то био и овај режим Ђукановића, који је упорно радио на томе да направи асимилацију српскога народа на овим просторима, поготову када се ради о територији Боке Которске.
Мени је мало жао што наш братски народ у Србији није информисан, просто не зна да је Бока Которска српска земља, да смо се 1918.године ујединили са Србијом. И негде остаје жал што смо ми и препуштени сами себи, дакле немамо ту неку подршку, без неку политичку, од Србије.

Ја конкретно жалим што Србија као матица не брине, држава Србија треба више да брине о народу у расијању и дијаспори. Ми, српски народ у Црној Гори није имао ових деценија неку подршку.

*Много тога сте у свом животу урадили, градили и саградили… Људи ће Вас сигурно памтити. Ако можете да издвојите, знам да сте скромни, али шта је за Вас најзначајније?

Волио бих да будем записан да смо моја породица и ја дали значајан допринос у овим најновијим дешавањима која су била у Црној Гори, у Будви. У општини гдје сам био предсједник и гдје сам и сада, кад је дошло до ескалације проблема, и сукоба чисто на вјерској основи. Јер, та дукљанска Црна Гора је нова пошаст ове територије и Црне Горе, чиме треба озбиљно да се позабаве институције ове државе. Ту ни ја, као представник овог народа и институција, нисам хтио да посустанем. На сва искушења која су нас задесила остали смо достојанствени, чврсти и храбри и то ми је негдје сатисфакција да генерације моје породице могу да кажу – имали смо негдје неког ђеда, који није посустао под присилом и утицајем било чега, остао чврст у очувању своје вјере и традиције, културе. То је нешто што мислим да смо оставили у аманет генерацијама ове породице да чврсто држе оно ко су и што су, и да било ко утиче на њих и да их промијени, и њихов идентитет.

*Који је то тренутак одлучио да се данас бавите овим послом и на овакав, приметно другачији начин?

Ко зна и моју породицу и мене зна да смо ми људи који су остварени, и морално и материјално. Нама не треба нека популарност и пажња, некаква планетарна величина. У суштини ми смо људи из народа и желимо да очувамо тај ниво, све смо створили својим трудом и радом. Али, када се 2015.године појавио овај несретни Закон о вјероисповијести, који је вршио класичну дискриминацију српског народа, морао сам се просто укључити. Не због политике, него због очувања своје вјере и културе и традиције. Ушао сам у политичку дружину, ону једину која је у свом називу имала ријеч српско, то је била Нова српска демократија, ја сам се ту нашао и ушао у политичку причу. Али, ја нисам класични политичар. Човјек мора да сачува свој идентитет јер без тога његов је живот, вјерујте безвриједан. То су радили наши ђедови и прађедови, давали своје животе, а ја сам био спреман, да се десило и ако је то требало… говорио сам то и нашем, сада блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, да сам спреман да будем ја једина жртва, само да се ово ријеши у интересу српског народа, да не може нико да нас овдје избрише са ових простора. У политику сам ушао на своју штету, али врло емотивно, за очување свега тога, дали смо свој допринос. Мислим да смо исписали једну нову страницу историје, то је нешто што бих волио да следеће генерације памте и они да буду, као и ми, достојни својих предака.

*Записали сте се као човек који је имао чврст и достојанствен став о очувању вере, и као учесник литија у Будви. Колико је блаженопочивши Митрополит оставио трага овде…

Био сам веома захвалан нашем блаженопочившем Патријарху Павлу што је овдје послао, нажалост данас такође блаженопочившег митрополита Амфилохија. Јер, његовим доласком прије тридесет година било је једно вакскрснуће Српске православне цркве и духовности овдје у Црној Гори. Да тако кажем, наш Ђедо је преорао ову камениту Црну Гору и направио једну духовну житницу. То је нешто што ће остати уписано у историји Црне Горе као његов немјерљив допринос. Нажалост, Бог увијек узима најбоље и он је отишао, можда кад нам је највише требао, јер је он увијек био ту, покретач свега, и сви смо заједно са њим стварали услове и борили се за опстанак за Црну Гору. Било је ту, искрено, неких спорадичних и неслагања, сви смо имали неке своје визије, али је све било у интересу очувања српске Цркве и српског народа на овим просторима. Нажалост, живот је такав и Бог је тако хтио да га призове себи, а то је велики ударац и велика празнина за српски народ и Српску православну цркву, православни народ, а још један молитвеник више за нас…
Даће Бог да да истрајемо у његовим жељама, надам се да нас гледа негдје са неба и да имамо његов благослов. Позивам све да им тај призвук нашег Митрополита буде увијек у подсвијести, да дамо више ширине, толеранције, у свим будућим дешавањима, да не будемо искључиви, јер просто, компромис је живот, да на паметан начин заокружимо ову нашу заједничку борбу.

*Данас је Свети Сава, шта је ваша порука српском народу у Црној Гори?

Наш блаженопочивши Митрополит је увијек долазио овдје у манастир Светога Саве на Савиној Главици, у петоселици, ово је први Савиндан да он није са нама и осјећа се та празнина. Ја сам то данас и рекао у разговору са нашим игуманом манастира Подмаине Рафаилом, и оцем Бенедиктом са Михољске Превлаке, Свети Сава је оформио Зетску архиепископију управо на Превлаци, и то је наш духовни отац, отац Светосавља. Ми смо дјеца Светосавља и народ Светосавља и то увијек морамо да знамо и да радимо на том сабрању, препознавању свих дјела Светог Саве. На Савиној Главици, у петоселици, на путу за Свету земљу Свети Сава је одмарао, а свака стопа његова је златна и сваки пут његов је златни пут. Тај дух и начин живљења треба да слиједимо и будемо доследни Светосављу. Мислим да ми ту у Грбљу, на то сам и поносан као Грбљанин, од свих племена у Црној Гори, уз дужно поштовање, међу племенима смо која су управо остала истрајна у очувању вјере и традиције. А то је онај квалитет живота који човјека чини испуњеним. Није материјално богатство битно, доминантно је духовно богатство, ако смо духовно богати онда ће и материјално доћи само по себи.

Аутор: Биљана Диковић, књижевник и новинар,

О Савиндану, 2021. лета Господњег

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: