Чармак: Непримјерено отимање за заслуге у констатовању престанка мандата Главног специјалног тужиоца

У складу са учешћем предузетим од стране Директората за кривично и грађанско законодавство у погледу подршке усклађивању измјена и допуна Закона о државном тужилаштву Службени лист број 059/21 од 04.06.2021, те обавези израде Закона о лустрацији предвиђеним Програмом рада Владе, а поводом прекида мандата Главног специјалног тужиоца, Миливоја Катнића, јавности се саопштењем обратио Божидар Чармак, в.д. Генералног директора Директората за кривично и грађанско законодавство

Његово саопштење преносимо у цјелости:

„Обзиром да у јавности влада непримјерено отимање за заслуге у констатовању престанка мандата Главнг специјалног тужиоца, а имајући у виду да је Директорат за кривично и грађанско законодавство од почетка био упознат и укључен у пружању добрих услуга свим странама у рјешавању овог проблема, у оквиру Министарства правде, људских и мањинских права, желим да се огласим и да ставим резерву према политичким интерпретацијама и злоупотребама овог поступка.

1.Прво, процес констатовања престанка функције Главног специјалног тужиоца, подразумјевао је претходно одблокирање и законито функционисање Тужилачког савјета, започето законодавним измјенама у Скупштини уз огромну подршку Владе Црне Горе на челу са Премијером. У том смислу, Министарство правде, људских и мањинских права је у току читавог трајања овог процеса давало подршку у виду анализа, запажања, посредсовања и експертских решења у складу са налозима Владе Црне Горе, којом и даље руководи премијер Здравко Кривокапић.

2.Осим тога, треба поштено истаћи да је преузимање руковођења Министарством правде, људских и мањинских права од стране Премијера, знатно убрзало и конкретизовало цјелокупан процес. Такође, у оквиру овога за примјетити је снажан и квалитетан утицај новог члана Тужилачког савјета, државног секретара Министарства правде, људских и мањинских права којег је на то мјесто одредио Премијер по преузимању руковођења Министарством, без обзира што су сви чланови новог Тужилачког савјета до сада дали одличан допринос. Необично је да потпредсједник Владе држи хитну конференцију за новинаре о престанку мандата Главног специјалног тужиоца, ако узмемо у обзир да извршна власт у Тужилачком савјету има само једног члана, а да је тај један члан делегиран испред Министарства којим руководи Преимијер, и са којим потпредсједник Владе нема никакве везе.

3.Без обзира на смјену досадашњег Главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића и даље једнако забрињава цјелокупан предстојећи посао избора нових носилаца највиших правосудних функција под окриљем већине коју ће подржавати већина под окриљем Демократске партије социјалиста. Ово поново имајући у виду да је у обавези Програма рада Владе, додијељеног овом директорату, и израда нацрта Закона о лустрацији, према коме се као један од легитимних стандарда за лустративни основ разматра и објективно учешће у коруптивним дјелатностима управо ове партије. Без обзира на будућу судбину овог закона, његове домашаје и опсег, он обавезује Владу и чланове те Владе као дио усвојеног, потврђеног и важећег Програма њеног рада. Потупно је обесхрабрујуће да под доминантним учешћем управо тог политичког субјекта Демократске партије социјалиста, неко бира носиоце правосудних функција, носиоце извршне власти и да њоме одређује законодавни капацитет Скупштине. Јавност се још увјек сјећа да је Главни специјални тужилац Миливоје Катнић коме је јуче престао мандат, каријеру на тој позицији започео процесуирањем високог функционера Демократске партије социјалиста, који се поступак у току његовог трајања, а нарочито извршења кривичне санкције потпуно разводнио, а да је последњи период завршио тако што га је јавност перципирала као „адвоката“ учесника афере „Пандора папири“, опет функционера Демократске партије социјалиста, па ће поред свега та партија очигледно доминирати у избору извршне власти, али и носилаца правосудних функција. Сам легитимитет избора извршне власти, али и носилаца правосудних функција у овој ситуацији биће веома упитан. Једини начин добијања оваквог легитимитета представља одржавање вандредних парламентарних избора како би нови кадрови на извршним и правосудним функцијама, на којима ће лежати терет огромних обавеза, уживали елементарни легитимитет и повјерење јавности, без снажног утицаја Демократске партије социјалиста у њиховом избору.

4.Успут речено, на истој конференцији потпредсједник је навео да је за нека законска рјешења постојала већина знатно изнад 41 посланика. Ово је занимљиво јер показује да за надоградњу основне већине од 41 није потребно рушење Владе, разрјешење предсједника или руководства Скупштине и довођење институција и друштва у стање нестабилности и кризе. Поред тога, потпредсједник Владе је синоћ показао да нема подршку, а поготово не сигурну подршку нити једног посланика који је бирао Владу чији је потпредсједник, осим подршку посланика ГП УРА чији је политички лидер. Највећи противници његових одлука су његове колеге које су бирале Владу чији је потпредсједник, а најоштрији међу њима управо они грађанске, европске и евроатланске профилације, најснажније опредјељени у борби против корупције и претходног политичког система у великој мјери заснованог на свему томе. Ако сви, добију све, како дјелује порука након рушења Владе, само да потпредсједник буде премијер, онда је у таквом систему вриједности све дозвољено, па је то и питање квалитета будућих институција. Таква подјела власти води апсолутном задовољењу партикуларних интереса, али и центрифугалним односима који ће урушити јавни интерес. Извјесност примјене закона је под знаком питања у ситуацији кад нико не може вјеровати да ће Демократска партија социјалиста као објективни мотив израде Закона о лустрацији који је у Програму рада исте те Владе и овог директората, дозволити долазак оних правосудних кадрова, који ће независно процесуирати систем корупције и организованог криминала, ствараног у дугогодишњем амбијенту доминације управо те политичке партије. Нико не може вјеровати да управо та партија неће руководити „дугом руком“ доминантне подршке будућој извршној власти и избору носилаца правосудних функција.

5.Најзад, позивам своје колеге које руководе јавном управом, било на позицијама чланова Владе или неким другим у министарствима и органима управе, да своје дјеловање ускладе са Програмом рада који су сами писали, подржали и усвојили, и којим су обавезали читаву јавну управу, како бисмо прекинули збуњивање како самих руководилаца и службеника обавезних у испуњавању тог Програма, тако и свеукупне јавности са заинтересованим грађанима.“

Прочитајте ЈОШ:

Мартиновић: Желе да издајом изборне воље приграбе функције

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: