Чармак: Ујединимо се против великоалбанског шовинизма
1 min read
„Док су наши преци укључивали Улцињ у Црну Гору, интегрисали, мирили, дотле се њиховим потомцима забрањује молитва Богу у Улцињу, у Црној Гори. Ко то ради? Да ли је Улцињ и даље саставни дио Црне Горе? Оштро протестујемо због излива великоалбанског шовинизма приликом богослужбене посјете православног митрополита Амфилохија, свештенства и православних вјерника светињама на Свачу“, истиче се у саопштењу које потписује политички директор и одборник Праве Црне Горе у барском Парламенту Божидар Чармак.
Саопштење преносимо у цјелости:
„Оштро протестујемо због излива великоалбанског шовинизма приликом богослужбене посјете православног митрополита Амфилохија, свештенства и православних вјерника светињама на Свачу. Прва реакција здраворазумног човјека на забрану уласка православног Митрополита у православну богомољу, од стране муслиманско-албанских фанатика – било би питање: да ли је Улцињ и даље саставни дио Црне Горе?
Општина Улцињ је од 2018. године општина без и једног јединог православног одборника од 33 мјеста, без обзира што у граду живи преко 18 процената, што Црногораца, што Срба. Улцињ, очито, под заштитом власти у Подгорици постаје озбиљан дио косовског процеса у Црној Гори. С друге стране, Митрополит Амфилохије је, по истраживањима јавног мњења, духовни вођа преко 70% православног живља у нашој држави, док је СПЦ институција која ужива највеће повјерење, више од власти и опозиције заједно.
Док су наши преци укључивали Улцињ у Црну Гору, интегрисали, мирили, дотле се њиховим потомцима забрањује молитва Богу у Улцињу, у Црној Гори. Ко то ради? Одборник Општине Улцињ, етнички албанац, муслиманске вјероисповјести. Да ли је усамљен у томе? Није. Читава општина је са њима. У то је укључен и дух државне власти. У то је укључена њена симулирана објективност, политика и институције. Јачање тог самоуништења је оперативна обавеза Министарства културе, нарочито његове Управе за заштиту културних добара.
Са друге стране, иста та држава Црна Гора жели да национализује православне светиње због тога што их Митрополија Црногорско-приморска и епархија Будимљанско-Никшићка стављају у свештену функцију, грађевински обнављају, улажу средства, обнављају богослужбени живот и штите од пропадања, макар ако узмемо само период од краја 2.свјетског рата на овамо.
Надаље, сјетимо се да је црква Свете Тројице на Румији прво била нападнута од црногорских институција, медија и функционера, а потом скрнављена од великоалбанских шовиниста.
Сјетимо се да су је сви они широко омаловажавали цркву због лимене основе, и то у граду гдје Општина Бар, Основни суд у Бару, Основно државно тужилаштво у Бару, Прексршајни суд, па и сједишта самих политичких партија смјештени су преко 50 година у лименим објектима у центру града.
Свач је државотворна престоница Светог Јована Владимира, а не играчка Министарства културе или било ког одборника из Улциња. Свач је у Црној Гори и то је претходница владичанског Цетиња, али и данашње Подгорице. Тако се гради суживот – државотворном културом и државотворном истином. Суживот се гради и осудом глупости и ниских страсти. Градићемо истински суживот, а не суживот лажног својатања културе, суживот својатања територије и забране вјере.
Док гледамо како локална власт у Улцињу потпирује, охрабрује и одобрава овај тежак инцидент, не могу да се не сјетим свог прађеда који је био први предсједник Општине Улцињ после Другог свјетског рата. Знајући приче управо мјештана Улциња о њему, али и тадашњем руководству града, није тешко закључити да би у то доба било незамисливо да један одборник забрани Хоџи или било ком муслиману који хоће да се клања Богу у Џамији.
Стога, закључујем: оваквим скандалозним инцидентима треба стати на крај већ сада, док смо на вријеме. Само уједињени можемо зауставити даљи продор великоалбанског шовинизма, а зашто и не рећи – територијалних претензија (и) на нашу територију.
И не, светиња у Свачу није само темељ православне Цркве, већ и много јаче и дубље: она је темељ наше државе, културе, историје и предака“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ceca iz Dobrote, režimski „bot“!
Ako jesi Srbin, nije mi jasno šta tražiš sa Milačićem i Dajkovićem, bivšim eksponiranim dukljanima,miraševcima i natovcima, a sada ekspres zaštitnicima srpskih prava i obožavaocima Rusije.Citiraću jedan komentar koji sam nedavno pročitala na ovom portalu, da čovjek zaista treba biti velika svaštočinja, da od navedenih opredjeljenja naglo postane ljubitelj Srba i Rusije radi golog interesa.No nijesu kriva ova dva lika, nego avetni Srbi koji su konzumenti političkih priča kako Bora i Ramiza, tako i Maka i Daka!!
Питајте Срби да нешто на ову тему кажу Боро и Рамиз.
Najnoviji primjer manifestovanja velikoalbanskog šovinizma dogodio se prije desetak dana u Baru. Prilikom posjete Državnog sekretara Vatikana Pjetra Parolina novoj barskoj konkatedrali, pored mladih u crnogorskoj i nekoliko lokalnih katoličkih nošnji, kler Barske nadbiskupije koji je 99% sa „Kosova“ je dao da krst i putir nose mladić i djevojka u albanskoj nacionalnoj nošnji, koja nije iz Bara jer u Baru Albanaca gortovo i nema. Međutim, muška nošnja sa bijelom kapom je očigledno „dizajnirana“ u Prištini i Tirani jer je dobro poznato da ovakve nošnje nisu karakteristične čak ni za albanske katolike u Ulcinju i Malesiji. Vrhunac je bio kada im se pridružio još jedan mladić koji je, osim „prepoznatljivog kečeta“, imao i jelek kojem je na poleđini bio izvezen „fljamur“, odnosno crni dvoglavi albanski orao na crvenoj pozadini, što je takođe zloupotreba narodne nošnje. Sve ovo je snimila RTCG i to predstavila kao „barske narodne nošnje“. Tako se i jedna hiljadugodišnja institucija kao što je barska nadbiskupija teško zloupotrebljava za potrebe pokreta koji je duboko antihrišćanski i islamistički.
Некада је надбискуп барски имао титулу Примас српски, јер до Другог свјетског рата у Црној нам Гори није било хрвата, већ Срба католика.
Преко ноћи се похрватише. Тако ће и дукљани.
Za činjenicu što u ulcinjskom parlamentu više nema pravoslavnih isključivi krivac je „Boro“ (Bečić), koji je zbog „Ramiza“ (Abazovića) odbacio lokalnu saradnju sa koalicijom DF/SNP koja je, kao i Demokrate (URA je u Ulcinju zbog svojih albanskih birača išla odvojeno!) na kraju ostala malo „ispod crte“, što znači da bi u zajedničkom nastupu imali najmanje dva, možda i tri odbornika!
Zanimljivo je da nijedna od „soroševskih“ NVO u Crnoj Gori ne vidi nikakav problem u tome što u Ulcinju, iako i dalje u njemu živi gotovo 20% pravoslavnih, nema niti jednog od 33 odbornika te vjeroispovijesti u gradskom parlamentu! Mogu samo zamisliti kako bi imenovani „vrištali“, „urlikali“ i „jadikovali“ da su u pitanju odbornici neke od nepravoslavnih manjina u nekom drugom gradu! Ali, kada su pravoslavni i Srbi u pitanju, svaka diskriminacija i „aparthejd“ su ne samo poželjni, nego i dobrodošli!
Ниједан православац није присутан као одборник у улцињском парламенту. Ниједан Србин није запослен у разним агенцијама, које служе за удомљавање функционера је деце. Срба нема ни у саветима за образовање, за медије и мноштво других.
У органима државне управе смо сведени испод 3%.
Поставља се питање да ли је Улцињ у саставу Црне Горе, или Албаније. Око напада на Српску Православну Цркву, нема дилеме, да је координирана из врха власти, јер су на истом задатку са својим пријатељима, терористима овк, усташама, НАТО нацистима и да су најавили обрачун са Србима у Црној Гори.
Шта има да се прича са онима који су признали лажну државу Косово, увели санкције јединој нам Русији, насилно против већинске воље грађана, увели Црну Гору у војску четвртог рајха.
По стоти пут позивам, док не буде касно, да се ујединимо око српских интереса и отворимо Српско национално питање у Црној Гори.
G-dine Čarmak, nije problem toliko u velikoalbanskom šovinizmu koliko u činjenici da je tzv. „novocrnogorski identitet“ postao samo jedan njegov „rukavac“ i samo je pitanje dana kada će ta „bujica“ smrada, gliba i gnoja „provaliti“ i na ove naše prostore! U tom zajedničkom zločinačkom poduhvatu im svakako može pomoći ono što su već isplanirali, a to je naseljavanje nekoliko desetina hiljada lažnih „migranata“ sa Bliskog i Srednjeg Istoka!