ЦБЦГ да достави све податке о Абу Даби фонду

Управни суд још није одлучивао о тужбама Акције за социјалну правду (АСП) против Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ), а имајући у виду и иначе велики број предмета пред тим судом, вјероватно ће то потрајати, казала је Порталу РТЦГ директорица те НВО Инес Мрдовић.

Она истиче да је транспарентност ЦБЦГ годинама на изузетно ниском нивоу и монетарна институција је, према њеним ријечима, малтене „црна кутија“ бројних банкарских тајни, од којих за многе податке постоји неспоран интерес јавности да их зна.

“На примјер, неспоран је интерес јавности да буде упућена у трансакције у вези кредита из познатог Абу Даби Фонда, који је добио епилог својеврсне корупционашке афере и случај је пред правосудним органима. Али, ЦБЦГ таји те податке. Или, трансакције од кинеске Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион, као главног извођача радова на првој дионици аутопута, ка домаћим подизвођачима. Грађани финансирају тај пројекат и имају право да знају колико је новца трансферисано домаћим компанијама, али од ЦБЦГ нећете добити тај податак, него ће одговорити да немају податке, јер кинеска компанија није била „у платном промету ЦБЦГ“”, казала је Мрдовић Порталу РТЦГ.

Наводи да се, осим невјероватних објашњења у одбијању информација, ЦБЦГ позива на сопствени Правилник о тајности података, те сматра да је то акт ниже правне снаге од Закона о слободном приступу информацијама.

“Или се позивају на Закон о званичној статистици, па банкарске податке приказују искључиво као индивидуалне податке, што је погрешна примјена права, или се позивају на степен тајности „повјерљиво“ из овог закона, чак и за информације старе и по деценију и по, а зна се да је рок повјерљивости пет година. Дакле, очигледна је намјера да се јавност ускрати за информације”, поручује она.

Додаје да је АСП у међувремену у посједу Правилника о тајности података ЦБЦГ, гдје неке информације треба да носе ову ознаку, попут документације за техничко обезбјеђење, транспорт новца и трезорских вриједности, видео надзор, противпровални систем, те противпожарни систем.

Када је у питању степен „повјерљиво“, Мрдовић каже да се он, поред осталог, односи на информације о стању у банкарском сектору коју разматра Савјет ЦБЦГ, кварталне извјештаје о пословању банака, извјештаје о посредној контроли банака, али и „приручнике“ за обављање непосредне и посредне контроле банака.

Она тврди да се тим документом, степен „повјерљиво“ односи и на смјернице за управљање међународним резервама, на стање и промјенаме готовог новца у трезору ЦБЦГ, као и на попис вриједности у трезору…

“Степен „интерно“ обухвата извјештаје о пословању и спровођењу политике ЦБЦГ, мјесечне и кварталне извјештаје о пословању, па чак и на податке о висини обавезне резерве поједине банке код ЦБЦГ. Дакле, читав је сет података који су за мандата бившег гувернера Радоја Жугића добили неку ознаку тајности, те је потпуно нејасно зашто нека од докумената са Листе тајних докумената уопште имају ту ознаку, осим уколико то није био начин да прво њиховим сакривањем, а касније њиховим уништавањем нестају докази за могуће незаконитости и злоупотребе”, закључује Мрдовић.

АСП је почетком фебруара ове године поднијела Управном суду тужбу против Централне банке (ЦБЦГ), због одбијања да тој невладиној организацији достави податке у вези са Првом банком.

Из АСП-а су тада образложили да је ЦБЦГ одбила да им достави податке о трансакцијама између Прве банке и једног кипарског предузећа, што обухвата период од 2007. па до краја прошле године.

„Банкарске активности, сходно информацијама АСП, између Прве банке и кипарског субјекта, доминантно се вежу управо за онај временски период када је Прва банка била издашно помогнута са 44 милиона еура новца грађана из државне касе, како би била спашавана од пропасти и када је била под посебним мјерама надзора од ЦБЦГ“, наводи се у саопштењу АСП-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: