ЦДДРИ: Ставови америчких кандидата о бомбардовању СРЈ

Портал “Амерички избори 2016” објавио је анализу политиколога за међународне односе Исидоре Поп-Лазић о ставовима америчких претендената везаних за Србију, с нагласком на бомбардовање СРЈ.

Пројекат “Амерички избори 2016” спроводи Центар за друшвени дијалог и регионалне иницијативе у сарадњи са Факултетом политичких наука Универзитета у Београду, уз подршку амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду и Балканског фонда за демократију.

У анализи Исидоре Поп-Лазић наводи се неспоран значај предсједничких избора у Америци за све земље свијета, па тако и за Србију. “Оно што је изборна кампања за председничке изборе 2008, али и ове 2016. године донела Србији, јесте поновно разматрање питања оправданости и подршке, односно, противљења по питању бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године.”

Оно што је заједничко за ова два изборна циклуса, према анализи, јесте Хилари Клинтон, којој је 2008. противкандидат у демократској странци био садашњи предсједник Барак Обама, а данас је то Берни Сандерс чија спољно политичка промишљања има доста сличности са Обаминим.

У тексту се истиче непопуларност Хилари Клинтон међу Србима и наводи да исто проистиче из чињенице да је “Клинтонова увек са поносом истицала како је пружала подршку свом мужу, Билу Клинтону, и тадашњем државном секретару Медлин Олбрајт по питању бомбардовања Југославије. Она је изјавила да је инсистирала на бомбардовању у телефонском разговору са својим мужем (‘I urged him to bomb’). Ову реторику је заступала и за време обављања функције државног секретара. Међутим, изјаве Медлин Олбрајт да ‘постоји посебно место у паклу за жене које не помажу једна другој’, алудирајући тако да све жене треба да гласају за Хилари, али и политика која је вођена према Југославији деведесетих година, наишла је на осуду пре свега академске јавности. Последња у низу јесте бојкот студената и професора Калифорнијског колеџа Скрипс који су се успротивили да Медлин Олбрајт одржи говор на додели диплома, сматрајући је ратним злочинцем.”

Анализира се и отворено писмо које је објављено у студентским новинама „Тhe student life“, гдје студенти наводећи своје разлоге за бојкот, помињу и бомбардовање СРЈ. Овдје се каже да је бомбардовање представљано као „хуманитарна мисија“, а оно је заправо било повезано са намјером да се осујети Руски утицај у Европи, као и да је Југославији дат избор између мировног уговора који би омогућавао НАТО окупацију или бомбардовања, осврћући се на велики број жртава и уништену инфраструктуру. “

Овај догађај није усамљен, сличан дочек су јој, почетком априла, приредили и студенти њујоршког Сиракуза Универзитета, а на истој свечености говорила је и предсједница Клинтон фондације Дона Шалала. „Изгледа да бивша државна секретарка више шкоди кампањи Хилари Клинтом због бројних контраверзних изјава и политичког деловања у прошлости”, наводи се даље у анализи.

Помиње се и недавна изјава Хилари Клинтон да, уколико постане предсједник, планира да упосли и свог супруга, поготово на плану економије, а како је ово изазвало буру незадовољства, тим поводом огласио се и њен портпарол који је нагласио да би било сумануто не искористити његове капацитете.

О другом демократском кандидату Бернију Сандерсу у анализи се каже да много мање пажње посвећује спољној политици у односу на Хилари Клинтон. “Док имају дијаметрално различите ставове по питању рата у Ираку, то се не може рећи и за бомбардовање Југославије. Наиме, мало су познате изјаве Бернија Сандерса који је у време бомбардовања био члан Представничког дома Конгреса. Портал феелтхеберн.орг се између осталог бавио и овим питањем у одељку ‘Косовска криза’. Иако је био склон изјавама да никада није подржао ни један рат, заправо је одобравао бомбардовање Југославије оправдавајући га као ‘хуманитарну интервенцију’. Он је подржавао нападе из ваздуха јер је сматрао да ће се тако смањити број америчких војних жртава, као и да ће се повећати шансе за успех.”

У анализу је укључен и дио говора Бернија Сандерса гдје он каже да се слаже са ставовима које је Јошка Фишер изнио по овом питању, те подсјећа да је Јошка Фишер за вријеме бомбардовања био министар спољних послова СР Њемачке и заговарао је бомбардовање као превентивно средство, односно, средство које би предупредило наводни планирани геноцид. Ови ставови па и сама интервенција се темеље на контраверзној „Операцији потковица“ чија се аутентичност и данас увелико доводи у питање.

За разлику од Сандерса, наводи се у анализи, Доналд Трамп је сматрао да би улазак трупа проузроковао мање смрти и мање терора него што је то био случај нападима из ваздуха. “Међутим, Трамп је једини који је показао жаљење поводом агресије 1999. године. Домаћа штампа пренела је како се Доналд Трамп у емисији код Ларија Кинга 1999. године извинио Србији за бомбардовање, међутим то се није десило. Он је заправо рекао да би он то урадио мало другачије, између осталог изјавио је: ‘Погледајте шта смо урадили тој земљи и тим људима, и страдања која смо проузроковали.’ Нагласивши да бомбардовање Југославије никако не сматра успехом.”

Поп-Лазић истиче да се, с обзиром на то да међу потенцијалним кандидатима нема битне разлике по питању односа према Србији, остаје непознаница за кога ће Срби у САД гласати. “Иако нема званичне статистике по овом питању Глас Америке у интервјуу са председницом Српског института у Вашингтону, Данијелом Сремац, наводи да ће американци српског порекла са правом гласа већу подршку дати републиканцима, као и да то за кога ће гласати зависи од година, занимања и места где живе, истичући да се политика Хилари Клинтон везује за политику Била Клинтона према Југославији, а да ће млађа популација своје поверење поклонити демократама, као и да се углавном одлучују за странку, а не за појединца.”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: