Чедомир Антић: Живела слободна и демократска Црна Гора!

Пише: Чедомир Антић

Сви ви који се двоумите, мислите да је важно да имате „за хлеб и на хлеб“, немојте да заборавите да је слобода један од предуслова постојања човека. Српски писац Брана Црнчевић рекао је једном да „слободан човек мисли шта хоће, а једе шта има“.

Има неких, душмана људи и слободе, који живе од мржње према српском народу. Они, а таквих има чак и у Србији, кажу како ће победом слободе и демократије Црна Гора бити угрожена. Абрахам Линколн је водио рат у коме су погинуле стотине хиљада најбољих синова и кћери његове земље, али је рекао да њу „никада неће уништити из вана“.

„Уколико пропаднемо и изгубимо своје слободе биће то зато што смо већ уништили сами себе“, тврдио је Линколн. Они мисле да могу да држе народ у покорности тако што на крају сваких избора донесу џак гласова из неке забити, које су дали људи који имају више година живота него дана држављанства, а онда тврде да је то тријумф ваше слободе избора. Када су са књига прешли на глисере заборавили су онога ко их је довео на власт – не мислим на Милошевића него на Маркса – који је написао да је „човек слободан ако може да изабере“. Каква је то њихова слобода ако је заснована на неслободи већине грађана Црне Горе и свих припадника српског народа који ту живе?

Цицерон је у једном говору рекао да „човек по својој природи тежи за слободом“. Ко су они када своју природу заснивају на негацији других људи? Ако је историја света уствари само „напредовање ка слободи“, како пише Хегел, каква је онда историја Црне Горе током протеклих тридесет, или чак седамдесет и пет година?

Најдирљивији стих Марсељезе, химне Француске Републике и модерне слободе свих народа света, гласи „Дрхтите тирани и ви издајници !“, по традицији – када ову песму револуције пева заједно више хорова – њега пева дечији, зато што се верује да се нацији то обраћају будућа поколења. Кога све Ђукановићев режим није издао, продао и преварио?

Ако му дозволите да остане још на власти трагедија црногорске историје претвориће се у међународни виц. Идеолог једне друге, можда још и важније револуције, Бенџамин Френклин, једном приликом је написао: „Они који се могу одрећи мало властитих слобода да би постигли мало привремене властите сигурности, не заслужују ни слободу ни сигурност“.

У Црној Гори су угрожени слобода вероисповести и сигурност имовине највеће верске заједнице. Дирљиво је што је после векова мржњи и подела било хоџа који су стали на страну својих православних суседа. Нажалост, први међу исламским клерицима одабрао је страну режима, помешао је не сучајно одавно укинута феудална права са правом на својину. Ипак, ако неко мисли да пар политичара и клерика може да им омогући да живе лепо под условом прогона већине, подсетио бих на Халила Џубрана који је написао: „Љубав са свим што она рађа, побуна са свиме што доноси и слобода са свиме што подиже, јесу једно очитовање Бога.“

Говорили су вам да сачекате: крај реформи, укидање санкција, пад Милошевића, независност, НАТО, Европску унију, Усташку православну цркву, да нестане Срба… До тада, нудили су вам половична решења. Нелсон Мендела је једном приликом рекао да на свету не постоји ствар као што је „полу-слобода“. Гете је написао како је слободан онај човек коме је савест чиста. Вођама Ђукановићевог режима савест није нечиста, они је заправо немају. Мислите ли да добру државу могу водити људи без савести?

Најтеже је бити слободан. Слобода је, међутим, велики задатак. Задатак човечности у нама. Циници би рекли да је слобода немогућа. Албер Ками је сматрао да је „човек увек слободан на нечији рачун“. Покажите да је могућа слобода свих на основама чистих рачуна. Насупрот Камију, Кант је тврдио да је „покорност законима“ које смо сами себи прописали, „уствари слобода“. Један човек није, нити може бити мера закона.

Запамтите да су деца и слобода једино што нико не може да вам дâ. Само у та два случаја сте у животу апсолутно остављени сами себи. Има нешто и у тој лепој и страшној чињеници да смо Људи. Владика Раде је формулисао ону сјајну дефиницију човекове дужности: „Тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ За разлику од Марка Миљанова ми „као Срби нисмо несрећни и незадовољни само када умиремо“, ми данас у таквом расположењу живимо. Тако је и зато што је један политички патуљак запосео престо дивова. Време је да покажемо да вредимо као људи, а исти Марко Миљанов рече да „човијек вриједи само дотле док свакоме може речи истину у очи.“

Генерал Емилиано Запата је узвикнуо да је боље умрети на ногама, него живети на коленима.

Живела слободна и демократска Црна Гора!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: