Ћелије за Србе остају закључане: Испунили услове, а Хаг их не пушта

Неписано правило да се хашки осуђеници пуштају на слободу после одлежане две трећине казне престаје да се примењује у последњих годину дана, када су на ред за излазак из затвора дошли наши држављани.

На овај тренд недавно је на седници Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку указао заменик министарке правде Неле Кубуровић, Чедомир Бацковић:

– Јасна је тенденција да се измени деценијска пракса ублажавања казни и превременог пуштања на слободу.

Пример генерала Радивоја Милетића, осуђеног због злочина у Сребреници, који је два пута тражио да буде пуштен, и ниједна од молби му није услишена, показује да врата ћелија где се налазе наши полицајци и војници неће лако бити откључана. У образложењу се наводи да Милетић, који је у мају прошле године стекао услов за превремени отпуст, остаје у затвору јер за време суђења није показивао знаке кајања и саосећања са жртвама, да још није време да изађе, као и да је злочин исувише тежак.

Коначну одлуку о захтевима осуђеника доноси председник Механизма за међународне кривичне судове. На тој позицији, крајем прошле године, када се разматрао Милетићев поднесак, био је судија Теодор Мерон, а сада је Кармело Ађијус. Он ће одлучивати о захтеву полицијског генерала Сретена Лукића, осуђеног на 20 година због злочина над косовским Албанцима. Хашки отуженик покушао је први пут да се домогне слободе у августу, али је тада одбијен због, како је наведено, времена које је провео на привременој слободи. Одговора на други захтев, из априла 2019, још нема. У поднеску је наведено да су власти у Пољској, где служи казну, навеле да се примерено понашао, а да је од управе затвора добио и награде. Лукић је „запослен“ у затворској библиотеци.

Вести од Ађиjуса чека и српски политичар из Републике Српске Крајине Радослав Брђанин, којем је две трећине од тридесетогодишње казне за злочине против несрпског становништва истекло 6. јула.

Аргумент да није показао кајање, који је пресудио да Милетић остане у затвору, Ађијус неће моћи да искористи у случају генерала Властимира Ђорђевића. У молби коју је поднео и на коју чека одговор пет месеци, наводи се да је стар и да је током суђења рекао да му је жао свих жртава. Он је, иначе, 12 од укупно 18 година због ратних злочина на Косову и Метохији одслужио у Немачкој.

Према правилнику, захтев за превремено пуштање на слободу подноси одбрана осуђеника или држава у којој служи казну. Мишљење даје тужилаштво, земља где затвореник служи казну, али председник Механизма има дискреционо право до донесе одлуку. За 11 дана, генерал Небојша Павковић (осуђен на 22 године због злочина на КиМ), који је у затвору у Финској, стиче право да поднесе захтев за привремено пуштање на слободу.

У затвору 1.200 година

Пред Трибуналом у Хагу подигнута је 161 оптужница. Осуђено је 90 људи, од којих је 59 издржало казне. До краја следеће године биће изречена правоснажна пресуда генералу Ратку Младићу и првостепена припадницима БИА, Франку Симатовићу и Јовици Станишићу. Срби су дoбили око 1.200 година затвора, а Бошњаци, Албанци, Македонци и Хрвати укупно 370 година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: