ЦеМИ: Дешавања унутар ЕУ не могу бити изговор што нема институционалног разрјешења кључних афера у Црној Гори

Дешавања унутар Европске уније (ЕУ) не могу бити разлог што нема институционалног разрјешења кључних афера које потресају црногорско друштво, а реформски процеси треба да дају резултате које ће осјетити грађани, како би подршка тој европској заједници била већа.

То је саопштено на националној конференцији „Црна Гора у сусрет новом моделу политике проширења Европске уније: подстицај или изговор за пропуштене шансе?“, коју је организовао Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).

Извршна директорица ЦеМИ-ја Ана Ненезић указала је да данас можемо направити пресјек остварених обећања извршне власти која носи овај процес, јер је управо премијер Марковић представљајући програм рада нове Владе 2016. године казао да ћемо на данашњи дан затворити сва преговарачка поглавља и окончати процес.

„А гдје се ми налазимо? Црна Гора још увијек није ни успјела отворити сва преговарачка поглавља. Немамо ни завршна мјерила за поглавља 23 и 24, извјештаји Европске комисије су све критичнији и све мање садрже оно што је карактеристичан дипломатски-бриселски ријечник, а све су специфичнији и конкретнији. Ентузијазам који је красио почетак преговарачког процеса готово да не постоји, а видјели смо и последње податке ЦЕДЕМ-а који показују да је подршка овом процесу од стране јавности пала на 55 одсто, што је најниже од 2007. године“, рекла је Ненезић.

Према њеним ријечима, веома је опасна контрукција, а која је присутна у последње вријеме „да је Црна Гора урадила све оно што је било до ње, али да јој не иду на руку дешавања унутар саме ЕУ“.

„Отвара се питање да ли је то заиста тако? Да ли смо искористили дату шансу, да ли смо суштински спровели потребне реформе, изградили независне и од политичког утицаја независне институције, односно систем који се темељи на основним европским вриједностима и принципима? Да ли смо заиста лидери у региону? Ако је гледати по дужини трајања преговора, свакако јесмо. Што имамо као резултат? Немамо резултате реформи и имамо све мању подршку јавности и вјерујем да је то за озбиљно промишљање свих структура друштва“, навела је Ненезић.

Она сматра да Црна Гора нема резултате у реформама, да грађани не осјећају оно што су користи тог процеса, као и да је све мања подршку јавности ЕУ.

„Мислим да је љековито за нас саме да констатујемо да није оно што се дешава у ЕУ резлог зашто нисмо завршили своје домаће задатке. Дешавања унутар ЕУ не могу бити разлог зашто немамо институционално разрјешење кључних афера које потресају наше друштво, као што су „Снимак“, „Коверта“, „станови“ и многе друге, нису разлог хроничне политичке кризе и недостатка минимума политичког дијалога“, оцијенила је Ненезић.

Говорећи о предлогу Француске, Ненезић је казала да се наглашава да су реформе које се спроводе преспоре, да су дубоке политичке, економске и социјалне трансформације невидиљиве и да је потребно да буду брже и квалитетније за будуће приступање чланица ЕУ.

„Мислим да је тешко замислити примјену ове методологије у приступном процесу Црне Горе која је у техничком смислу далеко одмакла, отворила је већину поглавља и не видим да су она четири принципа које француски нон-папер промовише примјењива на Црну Гору“, рекла је Ненезић.

Нагласила је да Црној Гори иду на руку иницијативе, које су услиједиле након француског НЕ отварању преговора са Свјеверном Македонијом и Албанијом, и које Западни Балкан и његову ЕУ перспективу стављају су на сам врх агенде Европске уније. „Видимо да прве поруке председнице Комисије, новог шефа дипломатије, новог комесара за проширење ишле у том правцу.“ Остаје само питање да ли ће наше политичке елите препознати овај тренутак, колико ће се одговорно однијети или ћемо наставити да пропуштамо шансе које нам се указују, закључила је Ненезић.

Амбасадор Хрватске у Црној Гори, Веселко Грубишић, поручио је да ће један од важних приоритета током пресједавања Хрватске ЕУ бити проширење.

Говорећи о преговорима Црне Горе са ЕУ, Грубишић је подсјетио да је још једно поглавље остало неотворено.

„Надамо се и вјерујемо да би то поглавље требало бити отворено током Хрватског пресиједања са ЕУ. Ту Хрватска не одлучује сама. Ми ћемо сигурно бити подстицајни. Преговори са ЕУ нису двосмјерна трака. То су двије траке које иду у истом смјеру. Можете претицати, можете слободно ићи из једне у другу. То је један заједнички напор“, истакао је Грубишић.

Замјеник амбасадора СР Њемачке у Црној Гори, Kрист Бреуниг (Christph Breunig), истакао је да ће та држава остати чврсто посвећена процесу придружавања Црне Горе ЕУ и свих држава Западног Балкана.

„Полтику проширења ЕУ видимо као основни инструмент стабилизације, као једну покретачку силу за процесе и реформе у свим земљама. Успјешна интеграција Црне Горе и Западног Балкана није само у интерсу региона, већ и у интересу ЕУ и саме Њемачке“, рекао је Бреуниг.

Он је поручио да је Њемачка спремна да подржи Црну Гору у имплеметирану и спровођену свих реформи.

„Управо се о томе ради. О спровођењу реформи које воде ка опипљивим резултатима. Цјелокупан процес придруживања ЕУ односи се на унапређење квалитета живота сваког грађанина. Све се своди на то. Када се ефекти, резултати реформи одразе на саме грађане, онда ће подршка ЕУ расти у већој мјери“, оцијенио је Бреуниг.

Замјеник главног преговарача Црне Горе са ЕУ, Марко Мрдак, казао је да Црна Гора преговора по најстрожијим правилима које је ЕУ икад имала.

„Као производ таквих преговора, Црна Гора се позиционирала као лидер у процесу европских интеграција и то на начин да имамо сва преговарачка поглавља отворена, изузев једног за које смо добили формалну потврду свих држава чланица да су испуњена почетна мјерила, као и повремено затворена три преговарачка поглавља“, рекао је Мрдак.

Он је истакао да нема бојазни што се тиче Црне Горе да ће било који преговарачки оквир моћи утицати на темпо и посвећеност Црне Горе у смислу испуњавања реформских активности.

Мрдак је оцијенио да су приоритети нове Европске комисије охрабрујући, као и порука предсједнице комисије Урсуле фон дер Лајен да ЕУ и Западни Балкан морају да граде заједничку будућност, „имајући у виду да дијелимо континент, културу и изазове“.

„То нас додатно охрабрује да ће нова методологија ићи у прилог Западном Балкану, у овом случају Црној Гори, као преводници процеса и да ће само бити додатан подстрек за убрзавање реформских активности„, сматра Мрдак.

Предсједник скупштинског Одбора за европске интеграције испред Демократског фронта (ДФ), Славен Радуновић, подсјетио је на панелу „Како ће најављена реформа политике проширења Европске уније утицати на даљи процес приступања Црне Горе: подстицај или изговор за пропуштене шансе?“, да је на снази неформална клаузула баланса и да е то свима јасно.

„Најважније што процес ЕУ интеграција треба да нам донесе је укупно оздрављење друштва и да поченомо да гледамо прво у своје двориште“, сматра Радуновић.

Он је казао да је задовољан новом методологијом коју предлаже француски предсједник Емануел Макрон, наводећи да постоји и приједлог девет држава.

„Сви они желе да Црна Гора иде напријед, као што желимо и ми. Ми који овдје живимо треба да видимо користи тог процеса, што није случај. Овај нови приступ омогућава да нико не може више да се лажно представља лидером и да прича како смо направили чудо. Све гдје је требало дићи руку, усвојити легислативу, одрадити неки штрик, то је Црна Гора урадила међу првима. Кад дође до имплементације, ту кочимо“, сматра Радуновић.

Он је, одговарајући на питање присутних, истакао да мини шенген може да донесе само добро, „а не никако лоше Црној Гори“.

„Из простог разлога ако нисмо спремни да сарађујемо са онима који су нам најближи, са којима живи свакодневно, а ту исту врсту сарадње прижељкујемо са некима који су нам много даљи, то дјелује врло нелогично“, рекао је Радуновић

Чланица скупштинског Одбора за европске интеграције из Демократске партије социјалиста (ДПС), Далиборка Пејовић, казала је да су различити углови погледа на тумачење извјештаја ЕК.

„Сами извјештаји ЕК су и технички и политички у исто вријеме. У техничком смислу углавном добијамо позитивне оцјене и похвале, у политичком зависно од околности“, рекла је Пејовић.

Она је казала да нико из франсцуске делегације приликом посјете црногорском парламенту није рекао да је проблем Црна Гора и преговарачки процес, „него незадовољство ЕУ“.

Пејовић је, говорећи о раду Одбора за свеобухватну реформу изборног и другог законодавства, казала да „нема говора о опструкцији“.

„Ми ниједан закон који се тиче избора одборника и посланика не можемо по Уставу да усвојимо без двије трећине, а сами то не можемо да урадимо. Тако да прича о томе да смо кренули у један посао, а да немамо сагласност да тај посао завршимо, је најмање опструкција“, рекла је Пејовић.

Потпредсједник Демократске Црне Горе, Драган Краповић сматра да Црна Гора треба да испуни стандарде, „не у смислу штрика, већ у смислу трансформације Црне Горе у једну савремену демократију западног и европског типа“.

„Прва ствар коју карактерише ту демократију су слободни избори. Ми у Црној Гори уназад 30 година нисмо никада имали слободне изборе и смјењивост власти на изборима. То је озбиљан хендикеп који нас ограничава“, истакао је Краповић.

Он је оцијенио да је неопходно да се усвоје нова изборна правила, као и да дође до Техничке владе.

Краповић је указао су Демократе у Одбору за свеобухватну реформу изборног и другог законодавства предложили 16 нацрта закона, скоро 200 рјешења, „и имате чињеницу да ДПС није потписао ни процесуирао ниједно једино рјешење и не знамо шта је њихово становиште у формалном смислу“.

Предсједник ДЕМОС-а, Миодраг Лекић сматра да концепт Макрона заслужује пажњу.

„ЕУ има свој парадокс – да што је већа она је слабија. Већа у смислу већег броја чланица, али она слабије функционише“, рекао је Лекић.

Процес проширења се, како је подсјетио, одвија на бази два суштинска елемента.

„Један је Копехагенски критеријум – испуњавање стандарда. Други је геополитички контекст. 2004. је примила десет земаља. Одговорало је тадашњем политичком контексту да десет земаља што прије уђе у Унију. Ту нису били критеријуми престроги“, рекао је Лекић.

Потпредсједник Грађанског покрета УРА, Филип Аџић, сматра да се кривац за процес застоја у преговорима Црне Горе са ЕУ може тражити на обје стране, „али доминатни кривац за ситуацију у којој се налазимо је власт у Црној Гори и људи који воде процес приступања“.

„Кривац је и на другој страни и он лежи у земљама које у овом моменту пласирају модел који је био прихватљив за Црну Гору, али моменат у којем овај модел пласира Француска је проблематичан, јер је прошао извјестан временски период кад су стизале охрабрујуће поруке. Црна Гора је из више наврата названа шампионом у процесу преговарања, да бисмо сада добили једну велики критику и наишли на оштре реакције које говоре да процес који није у фази у којој би требало да буде и да Црна Гора није испунила захтјеве који су од ње очекивани“, рекао је Аџић.

Он је казао да подржава модел Француске, указујући да ипак у том моделу може доћи до стагнације развоја када је демократија друштва у Црној Гори у питању.

Предсједник Хрватске грађанске иницијативе, Адријан Вуксановић сматра да је процес европских интеграција „суочавање са самим собом“.

„Нико од нас не каже да смо ми завршили све што треба да завршимо. Онда више не би били у процесу“, рекао је Вуксановић.

Он сматра да нова методологија може довести до бенефита.

„Ако ћемо брже да црпимо оне бенефите које добијемо захваљући завршетку преговарачког процеса у одређеним поглављима, онда ће наши грађани да виде конкретност самог процеса и приступања ЕУ“, оцијенио је Вуксановић.

Представник Уједињене Црне Горе Душан Слијепчевић сматра да Црна Гора не може ићи даље у преговорима са ЕУ уколико се бави формом, а не суштином.

„Није само суштина усвојити неки закон. Имамо дијалог који треба да се оствари између опозиције и власти. То је нешто што нам међународни партнери сугеришу. Ми немамо помака у свему томе. Немамо помака ни између нас у опозицији. Треба да покажемо дозу заједништва да бисмо показали заједништво према власти, а онда да бисмо направили корак ка ЕУ“, сматра Слијепчевић.

Потпредсједник Либералне партије (ЛП), Јово Рабреновић, подсјетио је да је за ту партију ЕУ циљ од њеног формирања.

„И даље сматрамо да је ЕУ најбољи модел за функционисање и суживост свих држава Западног Балкана“, рекао је Рабреновић.

Генерални секретар Социјалдемократске партије (СДП), Иван Вујовић, казао је да је Црна Гора зашла у другу половину осме године преговарачког процеса.

„Да ли неко може рећи да данас има више демократије и владавине права него што је било прије пет или шест година. Мислим да тешко неко може одговорити позитивно. То је оно што треба да нас забрињава као политичку заједницу, као друштво. Кад све то имамо у виду не треба да се чудимо зашто је подршка чланству Црне Горе на историјском минимуму“, рекао је Вујовић.

Он сматра да је наговјештај новог приступа шанса, наводећи да очекује да ће земље чланице наћи консензус око тога.

Конференција је окупила велики број представика дипломатских представништава, политичких партија, невалдиних организација, а одржана у оквиру пројекта „Енволвинг ор револвинг: Институтионал реформс анд демоцратиц легитимацy ин Косово, Албаниа анд Монтенегро“ реализују ЦеМИ, Демократија за развој, Европски покрет Албанија, уз подршку Европског фонда за Балкан, као заједничке иницијатице Роберт Босцх, фондације ЕРСТЕ и фондације Кинг Баудоуин кроз „Мисли и повежи – Програм регионалне политике“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: