ИН4С

ИН4С портал

Чемпресе за партију

1 min read
Нема чемпреса, али, зато, нема ни вртића. Разумије се, нико нема ништа против вртића, већ има против потеза „одговорне владе“, која и поред четири хиљаде потписа (бр. 4000) за одбрану парка и чемпреса
PROTESTI BAR

Протести Бар

Нема чемпреса, али, зато, нема ни вртића. Разумије се, нико нема ништа против вртића, већ има против потеза „одговорне владе“, која и поред четири хиљаде потписа (бр. 4000) за одбрану парка и чемпреса, на кварно, а зора сванула, у зеленило напујдала разјарене багере. Био је то ужасан призор општег тестерисања!

Дакле, чемпреси стари близу девет љета, морали су пасти како би устало грађанско достојанство! Барани, након Цетињских гимназијалаца, објаснили да је друштвени дигнитет предуслов за постојање слободе. Ето, може се, и мора се, само треба осмислити нове видове борбе.

Гледали сте наступ Катнића? Није само смијешно, врло је и опасно… Е сад, ако нисмо у стању да се боримо и изборимо против њега који је слика и прилика овдашњег система тоталног тлачења, онда остаје питање требали ли уопште да постојимо. Јер, јесте ли гледали Катнића?

Ди Кеј, заиста, прераста у црногорски Викиликс, и досад нам је `инстаграмисао` оно што смо више мање слутили, међутим, друкчији је утисак кад лијепо видимо.

„Коверат“ који је инфраструктура владајуће партије и начин стварања њене „одговорне владе.“ То није мала ствар, нити, признаћемо, ситниш за наше услове сведене на инстинкт голог преживљавања. Од првог до двадесет и неког…

У унутрашњем џепу Миговог сакоа, нагурано је толико пензија обесправљених Мајки! Тако да је, Црногорска историја богата аферама и, видимо, споменицима…

И Катнићевим испрљаним панталонама, анонимним новцем, фирмама од један дан, инвеститорима-скакавцима који оглодаше овај ојађени крш, уцијевчише ријеке, избетонираше зеленило, а све зарад одбране државности и утабавања пута у ЕУ.

Чак се тим путем запутио и Ди Кеј, са нескривеним политичким амбицијама, ослоњеним на моралне савјете. (Али, имаћемо и о томе кад…)

Одговор, дакле, „одговорној влади“ на прави начин дали Барани. Понешто се мора и жртвовати; некад чемпрес, каткад и удобна фотеља, будући да нема загарантоване слободе, нарочито у постдемократским временима транзиције.

Сада је на испиту друштво, без којег је држава сведена на – катнићевчиће и надкатнићевчине.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net