Цена квадрата у Београду као три у Прокупљу: Тржиште непокретности у Србији у првом полугодишту 2024. вредело 3,4 милијарде евра

Три града у Србији – Београд, Нови Сад и Ниш предњаче по ценама квадрата како у староградњи, тако и у новоизграђеним објектима.

Просечно метар квадратни стана у староградњи нудио се по 1.665 евра, а у новоградњи – 1.767 евра, показују подаци Републичког геодетског завода (РГЗ) у првом полугодишту ове године.

Највеће просечне цене старих станова забележене су у Београду, где се квадрат продавао по 2.160 евра. Следе Нови Сад са просечном ценом од 1.945 евра по квадрату и Ниш са 1.275 евра. На другом крају листе, најјефтинији стари станови уписани су у Зајечару, где је квадрат био 745 евра, док је у Прокупљу и Кикинди било потребно 670 евра за квадрат. Најскупљи квадрати међу београдским катастарским општинама продавани су на Звездари за 2.305 евра, а на зачељу је била Стара Раковица са 1.775 евра, пишу Новости.

И у новоградњи предњаче Београд, Нови Сад и Ниш. Просек у престоници је износио 2.453 евра, у Српској Атини 1.970, а у граду на Нишави – 1.490 евра. Од београдских катастарских општина највећа је била цена на Чукарици, 2.825 евра, а у Старој Раковици око 600 евра мање. Најјефтинији станови су у првом делу године били у Врању, у коме је квадрат просечно био 820 евра, док је у Зајечару вредео – 705 евра.

– Када је реч о највишим ценама прометованих непокретности у Србији у првом полугодишту 2024. најскупљи квадрат стана продат је по цени од 10.350 евра у Београду на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан у Београду износила 1,2 милиона евра – наводи се у извештају РГЗ. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 3,2 милиона евра, док је најскупље гаражно место плаћено 73.000 евра на београдској општини Врачар. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на Врачару за 11.500 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 3,1 милион евра. Најскупље пољопривредно земљиште у првом полугодишту 2024. за које је издвојено 2,2 милиона евра прометовано је на територији београдске Палилуле.

Код станова и ораница наставља се раст и у броју купопродајних уговора и у цени. Благи пад броја уговора зебележен је код кућа, али је вредност тих прометованих некретнина порасла. Највећи пад забележен је код пословних простора, са смањењем броја уговора за девет одсто и падом вредности промета од 15 процената међугодишње.

Викендице се траже у Војводини

Главни град у укупној вредности продатих станова учествовао је са 57 одсто, а у промету гаража чак 69 процената. Највише новца и за пословни простор утрошено је у Београду – 57 одсто, док је половина вредности укупно продатог грађевинског земљишта такође била у престоници. Војводина води када је вредност промета њива са уделом од 69 одсто, као и код кућа са 40 одсто учешћа. Сваки други динар дат за викендице у Србији потрошен је управо у нашој северној покрајини.

Мањи део кредита динарски

У Србији је у првој половини ове године, према подацима РГЗ, цена у 85,8 одсто купопродајних уговора за некретнине била изражена у еврима. Следи динар са 14 процената, док је код 0,1 одсто уговора цена била изражена у осталим валутама. Сличан однос валута забележен је и у претходне три године.

У првој половини ове године забележен је опоравак куповине непокретности уз коришћење кредита у односу на претходну годину. Укупно осам одсто уговора о промету непокретности финансирано је кредитом, што је за један процентни поен више него лане. Петина прометованих станова купљено је из кредита, што је пораст у поређењу са 18 одсто прошле године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: