Цена пшенице у паду због најаве отварања црноморских лука

Уочи почетка жетве цена пшенице почела је да варира и пада, што ће се вероватно одразити и на тржиште у Србији. За сада је познато да су у Србији, протекле недеље, први берзански уговори за пшеницу новог рода закључивани по цени од 38 динара за килограм без ПДВ-а, као и да готово да није било тражње за житом из прошлогодишњег рода, чије су залихе велике. И јучерашњи извештај Продуктне берзе у Новом Саду показује да се у међувремену пад цена наставио на страним берзама.

Аналитичари као узрок овакве ситуације са ценама виде у најављеном извозу из Украјине и високим приносима у Русији. Овоме треба додати страх од рецесије и очекивања од жетве у Европи и САД, пише портал „Агрархојте”. За нову жетву у Европи цене су смањене за 16 евра по тони док је на чикашкој појефтинила за око шест одсто и на најнижем је нивоу у последња два и по месеца. Додатном паду су допринеле најаве о могућем извозу украјинских залиха за које из ЕУ и САД стижу привремена складишта, али и најављени преговори око извоза преко Црног мора. Уједињене нације су позвале Русију, Украјину и Турску да се договоре о рутама. Састанак би требало да буде одржан током следеће седмице у Истанбулу.

Очекује се договор о отварању три коридора из црноморске луке Одеса, што би омогућило превоз украјинских и руских пољопривредних производа, пише „Агроклуб”. Истовремено, ранији план Брисела о копненом пребацивању заробљених залиха украјинског жита све више се компликује. Протекле недеље објављено је да Немачка планира да успостави пробни коридор за извоз украјинског жита железницом, изјавила је немачка амбасадорка у Украјини Анка Фелдхузен, а преноси Танјуг.

„У блиској будућности извоз украјинског жита преко луке Одеса није могућ, тако да треба радити на могућности извоза преко Пољске. Немачка планира да то омогући уз помоћ немачких железница. Радимо с украјинским партнерима на спровођењу таквог пробног транспорта”, рекла је Фелдхузенова, преноси Раша тудеј позивајући се на новинску агенцију Унијан.

ЕУ је појачала напоре за успостављање „коридора солидарности” за транспорт украјинског жита копненим путем, јер је брине могућа прехрамбена криза уколико испоруке не стижу на одредиште. Украјина, велики произвођач житарица, не може да извози жито морским путем због рата који се води у тој земљи, а процењује се да је између 22 и 25 милиона тона житарица тренутно заглављено у украјинским лукама. Западне земље оптужују Русију да блокира овај извоз, док Москва каже да је за то крива украјинска војска јер је минирала луке.

Тренутно се ради на опцијама за извоз украјинског жита копном, али према речима немачке министарке спољних послова Аналене Бербок, мало је вероватно да ће све жито моћи да се извуче.

„Јасно је да на крају дефинитивно нећемо моћи да извучемо све жито, али ако успемо барем нешто од тога различитим рутама, то би помогло да се спречи глобална криза хране”, рекла је Бербокова у понедељак по доласку на састанак министара спољних послова ЕУ у Луксембургу. Она је навела да Берлин тренутно преговара с Румунијом и Пољском о могућим начинима спасавања украјинског извоза.

Подсетимо, руски председник Владимир Путин недавно је изјавио да ће Москва гарантовати несметан пролаз бродова који превозе украјинско жито ако Кијев очисти своје луке од мина или да може да обезбеди извоз робе преко лука под руском контролом, као што су Бердјанск и Мариупољ.

Истовремено, жетва је већ почела у појединим европским државама, а у већини је на прагу. Највећи произвођачи пшенице пријављују да ће приноси због велике суше ове године бити мањи од очекиваних.

Ројтерс пише како би рани топлотни талас у Француској и Шпанији могао додатно да оптерети усеве пшенице после сушног пролећа. Велике губитке усева могла би да ублажи киша која се најављује за ову седмицу у целом региону, као и пад температуре. Предвиђања су да ће род хлебног зрна у Француској бити између 33 и 34 милиона тона, што је пад у односу на прошлогодишњих 35,5 милиона. Слабије су прогнозе и за Немачку, Пољску и Румунију, а раније је пад приноса најавила и Италија.

Румунски министар пољопривреде Адријан Чесноју недавно је изјавио да ће због неповољних временских прилика и већих трошкова узгоја приноси бити умањени, али да ће та земља и даље имати довољне количине за извоз. Бугарска очекује добру жетву, а Велика Британија прошлогодишње резултате.

Према писању портала „Агроклуб”, италијанско удружење пољопривредника ЦИА позвало је на хитно деловање како би се умањиле последице суше и спасли усеви, нарочито парадајза и лубеница. Процењују да је штета већ премашила милијарду евра, а да би суша могла да смањи приносе соје и кукуруза и до 50 одсто.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: