„Ћено“ богословац

Пише: Протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић

На Цетињу постоји извесни Сретен Зековић, звани ”Ћено”, иначе некадашњи студент Богословског факултета у Београду, марксиста, либерал, председник минорног Црногорског федералистичког покрета, један од оснивача тзв. ”ЦПЦ”, члан Сената Цетиња и аутор више десетина књига које је ретко ко прочитао.

Углавном, предмет интересовања му је Српска Православна Црква, а, судећи по биографији, није вам тешко да погодите из којих и каквих побуда.

”Ћено”, иначе, обожава да подноси тужбе разним судовима. Тако је недавно пред Уставним судом Црне Горе покренуо иницијативу да се забрани деловање Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Нико на ту његову ”епохалну” иницијативу нико није обратио пажњу све до пре неки дан када је Уставни суд обавестио јавност да је ту иницијативу одбацио и то у складу са Уставом и законима у Црној Гори.

У образложењу је наведено да је у иницијативи цитирао изјаве патријараха од пре четрдесетак година, а Уставни суд није надлежан да оцењује изјаве и ставове већ усаглашеност закона и других аката са Уставом.
Након одбијања иницијативе, од ”Ћена” иницијатора ни трага ни гласа. Очекујем да ће ових дана тужити судије Уставног суда, јер више нема кога осим можда мене кад се већ бавим овом темом.

Веровали или не, у својој библиотеци имам скоро све Ћенове књиге против Српске Цркве, Светога Саве и Светосавља које је прекрстио у ”Светосавовље”. И не само да их имам него сам један од ретких читалаца његових књига. У жељи да афирмише архаизме је отишао толико далеко да је пре читања тих књига неопходно узети велику бушилицу како би се, са тешком муком, пробијали кроз гомиле редова и километарских реченица.

Не би ”Ћено” био интересантан са тим својим анти-црквеним књижуринама да недавно у архиви Митрополије Црногорско-Приморске на Цетињу нисмо пронашли његову молбу коју је 6. октобра 1966. године упутио тадашњем Митрополиту Црногорско-Приморском Данилу (Дајковићу).

Љубазно се обратио за благослов за упис Богословског факултета СПЦ у Београду и, нагласивши да ”љуби свету десницу” изразио наду да ће његова молба бити прихваћена. Мудри Митрополит Данило му је дао благослов за студије са препоруком да му се одобри и стипендија Светог Архијерејског Синода СПЦ и становање у црквеном интернату. У препоруци је изразио наду да ће Сретен Зековић ”својим радом и залагањем” оправдати добијени благослов.

Ових дана ћу се потрудити да у архиви Богословског факултета пронађем његов студентски досије и утврдим шта је од испита положио. Судећи по ономе шта пише о ”светосавовљу”, Српској Цркви и Србима види се да ништа није научио.

И, уместо да буде благодаран Цркви што је добио шансу и стипендију, а себе да осуђује што је био неодговоран, сада би, ни мање ни више, него да суд у Црној Гори забрани деловање Цркве која га је стипендирала. Ко зна, можда је то све писао како би заметнуо трагове и како би га слични црквомрсци сматрали за ”вишедеценијског борца за Црногорску православну цркву”.

Наравно, Зековић није ни први ни последњи пропали студент Богословског факултета. Али, ову истину је деценијама крио чак и од себе самога. Крио је и да се потписивао ћирилицом, а онда је ”прешао на латиницу”. Чудо су архиве! Зар не?

Текст је објављен 29. марта 2012. године у Правди

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: