Цео фудбалски тим је дао живот за Републику Српску: Лопту су заменили пушкама, њихова прича је бесмртна

Мало је позната прича о херојима који су фудбалску лопту морали да замене пушкама у Републици Српској.

Практично цео један тим дао је живот за Републику Српску, а ради се о момцима који су играли за ФК Полет из Подновља код Добоја. Чак 12 играча погинуло је током рата од 1992. до 1995. године.

Почетак рата је био и нека врста мобилизације за фудбалере. Када је српски народ био угрожен, они су лопту заменили пушком. Чекао их је најважнији меч, у којем је улог био много већи од три бода. Сви су се укључили у борбу, и велики број их је изгинуо бранећи веру и отаџбину – говорио је за „Новости“ пре неколико година Јово Вукељић, тренер ФК Полет.

Тужно је и страховито погледати списак играча.

– Први је страдао, 1992. године, Небојша Грабовац (28), играч средине терена, неожењен. Исте године погинули су и Драган Босић (24), играч одбране, неожењен, па Славко Вукмировић (25), леви бек, отац једног детета, Драган Радуловић (27), играч одбране, Милош Нарић (29), играч одбране, отац двоје деце која данас играју у истом клубу… Шести играч који је изгубио живот 1992. је Драган Максимовић (23), нападач, отац једног детета, потом Слободан Нарић (23), играч одбране, и Ђоко Нарић (31), такође одбрамбени играч, отац двоје деце. Свој живот за Републику Српску дали су и Славко Грабовац (22), десни бек, отац једног детета, па Синиша Шапорац (25), играч средине терена, чије дете се родило месец дана после његове погибије. Здравко Нарић, у тиму одбрамбени играч, неожењен, нестао је у бици на Возући 1994. године, и његове кости још нису пронађене. Дванаести играч Полета који је дао живот за родну груду је Зоран Томушиловић (27), отац двоје деце. Као командир интервентне јединице „Вучијачки орлови“, погинуо је од муслиманске руке – по завршетку рата. Убијен је у Модричи 1996. године – испричао је Вукељић.

Само спомен плоча у просторијама клуба подсећа на херојство ових момака – најмлађи је имао 22 године, најстарији 31 годину. Да време не обрише сећање, потрудило се Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске.

Из овог примера јасно нам се осликава целокупан однос према онима који поднеше највећу жртву за народ. Пример ФК Полет говори о позицији и односу државе према борцима и њиховој жртви. Ми ћемо урадити све што је у нашој моћи да се то промени – говорио је за „Новости“, Мијодраг Иванић, члан Председништва Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригада ГШ ВРС.

Његово удружење побринуло се да се побољшају услови животи многима који су се жртвовали за Републику Српску.

Извор: https://sportal.blic.rs/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: