Ћеранић: Хоће ли простор између Црног и Јадранског мора припасти Истоку – Русији и Кини?

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

Избори за предсједника Русије су свакако догађај који је помно праћен у многим дијеловима свијета (иако су сви резултат унапријед знали), али су у западним центрима моћи правили планове како да се Путинова побједа умањи.

Једну од тих акција видјели смо у Београду, гдје је Пјотр Никитин, представник Удружења Руског демократског друштва за опозиционе медије у Србији изјавио да већина држављана Русије који су дошли да гласају на изборима за председника Русије на бирачко место број 8267, у школи при Амбасади Русије у Београду, неће гласати за садашњег председника Владимира Путина.

Никитин је, иначе, организатор већине протеста против руских власти у Београду.

„Одговорно тврдим да су малтене сви људи у редовима дошли да гласају против Путина, да гласају за једног од три алтернативна лажна кандидата, али је битно да није Путин. Неки људи планирају да покваре гласачки листић, да га направе неважећим гласањем за више кандидата на једном листићу. У овим редовима нећете наћи никога ко подржава Путина“, рекао је Никитин новинарима испред бирачког места.

Додао је да се све одвија у склопу акције „Подне против Путина“. Међутим, слична акција на бирачким мјестима одвија се и у другим државама у које су руски држављани избјегли након што је Русија почела са Специјалном војном операцијом (СВО) у Украјини: у Јерменији, Грузији, Казахстану …

Али, узалуд.

Након 100 одсто пребројаних листића, актуелни предсједник Русије је више него убједљиво побједио са преко 87 одсто освојених гласова, док се резултати његових опонената крећу од 3,21 одсто до 4,30%. И, што је за Запад поражавајуће, сва тројица (Николај Харитонов – Комунистичка партија РФ, Владислав Даванков – партија „Нови људи“, Леонид Слуцки – ЛДПР) на патриотској су линији, нарочито поводом Специјалне војне операције.

Потези САД и њихових европских савезника довели су до хомогенизације руског бирачког тијела, тако да је побједа Путина била неспорна.

Добрим дијелом, избори су се одвијали електронски и тако били изложени бројним хакерским нападима. Регистровано је и неколико напада на бирачким мјестима, на начин да су бирачке кутије биле заливане бојом.

Никитин је најавио да ће након руских избора услиједити нова мобилизација и нове операције у Украјини.

Што се Украјине тиче, видљива је депресија код оних који је у континуитету подржавају војно и финансијски.

Украјинска војска нема муниције, повлачи се из Донбаса – ставови су чак и високих званичника.

Украјину је, по свему судећи, Запад пустио низ воду. На терену је лако пронаћи доказе да је заиста тако.

Након запосједања Авејевке, руска војска незадрживо напредује. У Авдејевки користи коксару за складиштење муниције и уопште логистике, а с обзиром да је коксара на висинској тачки која доминира околином, употребљава се и за артиљеријско дјеловање.

Бајка о „руским партизанима“ (јединице састављене од етничких Руса) који су за рачун Украјине извели напад у правцу Белгорода, трагично се завршила. Преко 30 погинулих, 50 рањених, три уништена тенка и 7 оклопних возила.

Све у свему, Руси „крцкају“ украјинску одбрану и веома су близу потпуног ослобађања територије Донбаса, односно дијелова Украјине који су припојени Русији.

У Републици Српској власт није крила одушевљење због убједљиве Путинове побједе.

„Побједа предсједника Путина дочекана је с радошћу и међу српским народом, јер у њему види великог државника и пријатеља на којег се увијек можемо ослонити и који брине о нашем народу. Такође, радује нас што је руски народ за свог лидера изабрао озбиљног, одговорног и мудрог државника, јер је то гаранција да ће се у данашњем свијету одржати традиционалне вриједности и да неће постати мјесто у којем само одабрани могу да одлучују о свему“ – написао је предсједник Српске Додик на друштвеној мрежи Икс.

И расположење српског народа у Србији је неподијељено.

Предизборне анкете рађене за потребе руских медија, недвосмислено указују да би Срби гласали за Путина. Најчешће образложење које су анкетирани дали гласи да је Путин лидер слободног свијета.

И, општепознато, предсједнички избори у Русији не тичу се само Русије, већ безмало цијелог свијета. Изгледа да се и у врху свјетске финансијске елите, тј. у клубовима и окупљањима скривеним од очију јавности, а гдје се креира геополитика, мире са тим да ће наредни амерички предсједник бити Доналд Трамп и да су спремне за политичку понуду Русији по којој би потез од Црног до Јадранског мора припао Истоку (не само Русији, већ и Кини).

У тим круговима се, уједно, очекује руска инвазија на Придњестровље, чиме би помоћ која Украјини стиже са Запада била онемогућена.

Руку на срце, у америчком Конгресу то као да и прижељкују.

Извор: Факти

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: