ИН4С

ИН4С портал

Једна од највећих побједа у историји: Церска битка – прва српска и савезничка победа у Првом светском рату

1 min read
Церска битка је једна од највећих српских победа, не само у Првом светском рату већ у дугој српској историји. 

Церска битка

На данашњи дан, 24. августа 1914, послије упада у Србију 200.000 аустроугарских војника у Првом свјетском рату Српска врховна команда је пребацила 180.000 војника у сјеверозападну Србију и израдила план, завршена је Церска битка. Захваљујући сјајној стратегији српске команде и неупоредивој храбрости српских војника, до 24. августа у Србији није остао ни један аустроугарски војник, изузев 4.500 заробљеника. Церска битка је прва савезничка побједа у Првом свјетском рату, која је силно подигла углед српске војске и спријечила Аустро-Угарску да на вријеме концентрише трупе на руском фронту.
Церска битка је једна од највећих српских победа, не само у Првом светском рату већ у дугој српској историји.
Церска битка је прва српска али и савезничка победа у Првом светском рату. Била је ово по много чему велика победа која је дала ветар у леђа Србији али и савезницима јер је показала рањивост вишеструко надмоћнијег непријатеља Аустроугарске.
Аустроугарска војска је у рат ушла са 1. 470 000 војника док је се са друге стране налазила Србија са само 250 000 војника. По ратном плану аустроугарска војска је са чак 300 000 војника обухватила Србију дуж Дрине и Саве, па је генерал Поћорек одлучио да нападне Србију преко Дрине и планина, играјући на карту изненађења.

Под заштитом јаке артиљерије аустроугарске армије су од  12 до 14. августа прелазиле Дрину и Саву те су са својим надмоћним снагама кренуле ка Церу уз освајање Шапца и Лознице.

Наша Врховна команда реаговала је упућивањем Шумадијске дивизије према Шапцу и Коњичке дивизије према Мачви; за њима су упутили и Другу армију ка селу Текериш и планини Цер.

На челу Друге армије кретала се Комбинована дивизија и у току дана прешла 45 километара по највећој врућини. Када је у сумрак пришла Церу, командант Друге армије Степа Степановић осетио је значај планине Цер и наредио да у току ноћи 15/16 августа заузме Косанин град на врху Цера.

Како је дошло до првог судара српске и аустроугарске војске који је означио почетак Церске битке записао је један од директних учесника капетан Јеша Топавловић:

„Претходнички батаљон кретао се ноћу ка вису Тројану  и кад смо избили на Парлог, отпоче пљусак, праћен вулканским грмљавинама и севањем муња. Вода се сливала са свих страна, блато и киша, која се са неком пакошћу сручила на преморену трупу. Ноћ тешка и тамна, прст пред оком се не види… После неколико часова бура се утиша и спазисмо ватре у правцу Цера, те помислисмо : то су наши!“ – Ову пријатну заблуду разбише плотуни и пушкарање кој, које се зачу у том правцу, а ватре се намах погасише. Ту нам дође и командант 6. Прекобројног пука и саопшти дивизијско наређење да предходница у току ноћи избије на Цер. У том приђе и један војник, задихан и усплахирен, па рече:

– Господине, мајоре, ево их Швабе!

– Где? – Упита командант, а војник показа:

– Ето их ту, на двеста корака испред нас.

Тако је почео ноћни судар наше Комбиноване дивизије и непријатељске 21. Ландверске дивизије а тиме и почетак Церске битке…“

Церска битка трајала је до 19. августа када је потучена аустроугарска војска кренула да се повлачи према Дрини. У повлачењу је заробљено око 4500 војника. По неким проценама аутроугарска војска је изгубила око 25 000 војника а српска војска око 16 000 војника.

Војвода Радомир Путник

Били су то дани када нам се читав свет дивио због невероватне храбрости и брилијантне ратне тактике коју је применила наша Врховна команда. Свет тада није знао да је током битке тошло до одређених одступања и да је прекршен ланац командовања.

Наиме Војвода Радомир Путник је чекао исход аустроугарских операција, а генерал Степа Степановић је схватио важност планине Цер те је образовао Церску ударну групу са којом је самоиницијативно заузео коте Тројан и Косанин град.

Командант армије Степа Степановић након Церске битке добио је чин војводе.

Испевана је тада духовита песма: „Дођи, Швабо да видиш где је српски Текериш…“ али и много озбиљнија композиција „Марш на Дрину“. Ову корачницу је у Ваљеву написао Станислав Бинички, а посвећена је победи српске војске над аустроугарским трупама на Церу и команданту Миливоју Стојановићу Брки, који је предводио чувени Гвоздени пук.

Церска битка вођена је од 12. до 24. августа 1914. године, а у историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су главне војне операције вођене у сливу реке Јадар.

Били су то дани поноса и славе српске војске. Били су то дани када су српски официри командовали „за мном“, а не „напред“.

Били су то дани када нам се цео свет дивио због храбрости и сјајне тактике. Дани када је српска војска извојевала прву велику победу у Великом рату, касније названом Први светски рат. Победу на Церу.

1. Марш на Дину
Марш на Дрину, корачница коју је у Ваљеву написао Станислав Бинички, а која је посвећена победи српске војске над аустро-угарским трупама на Церу, војна је корачница са највећим бројем верзија у рок музици! Ова легендарна мелодија, које постала симбол храбрости Срба током Првог светског рата, доживела је 17 рок верзија, од којих је најпознатија верзија групе Схадоwс, потом групе Лајбах, Смак…

Марш на Дрину свирали су сви, на свим меридијанима. Извођена је чак и у Бечу, на новогодишњем концерту 1985, под управом Фон Карајана.

Ова војна корачница је извођена и у Уједињеним нацијама, а готово да је заборављен податак да је на референдуму почетком деведесетих година изабрана за химну, али то никад није постала.

2. Једина битка Краљевине на филму

Церска битка је једина војна операција из Првог светског рата о којој је за време СФРЈ направљен играни филм, за разлику од партизанских филмова у којима је описана свака битка, често нереално. Истина, иако се руководи историографијом, Марш на Дрину није толико филм о целом току битке, колико о једном делу прве Комбиноване дивизије.

У овом филму Живорада Жике Митровића који је снимљен 1964, играо је сам врх југословенског глумишта, а филм је тешком муком прошао цензорске маказе.

3. Сукоб историчара око датума почетка Церске битке

Историчари се и данас препиру око тога када је заправо почела Церска битка: 12. августа пробојем аустро-угарских трупа преко Дрине и Саве и освајањем Лознице и Шапца или 15. августа – када су српске трупе након 20 сати усиљеног марша извршиле контранапад, који је пет дана касније завршен тоталним расулом у редовима Поћорекове војске.

4. Прекршен ланац команде

Ова битка прва је у српској историји у којој је прекршен ланац командовања: Војвода Радомир Путник је чекао исход аустро-угарских операција, а генерал Степа Степановић је схватио важност планине Цер и образовао Церску ударну групу с којом је самоиницијативно заузео коте Тројан и Косанин град.

Генерал Степа Степановић

5. Први пораз велике силе од мале земље Србије

Владавина цара Фрање Јозефа била је позната по војним катастрофама. До Церске битке – њега су побеђивале само Велике силе: Француска и Пруска.

Након победе српских трупа, почеле су да пристижу донације за опремање војске, а поједине италијанске партије су тражиле од званичног Рима да се уђе у рат, баш позивајући се на успехе Срба на Церу.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *