Чешљање на двору

Пише: Бећир Вуковић

У овој пустопашици, државици, већ комуну, све што је морално, није нормално.

Он је основао дукљанску академију, и вијести, и онај гадлук од цекаела, матицу, секту, независна удружења скрибомана, и служило је то и њему и њиховом пројекту, па би сад, док сплав тоне, кад се сломила даска кормила и млатила скелеџију по глави, велим, било би нормало, да неко нашкраба по артији што му драго, и макар симбилично стане у заштиту помазаника испод Горице; задужио је толико, сипао је у корита порцуланска по хотелу Црна Гора, и сличним салоонима: једном клипану, клипану клипановом, једно вријеме, конобари из бившег хотела Црна Гора, преко града, пјешице, сваког дана носили су у кантици три оброка: то би клипан од клипана требало да памти и припамти.

Иако је бард излапио, али могао би се окренути за собом. Ко је овдашњи бард. Протува, која склапа лоше риме. Истовремено, ова ријеч је један од бројиних псеудонима под којим скрибоман покушава да сакрије свој идентитет и избједне срамоту. Међутим, у овом случају, то је немогуће. Нонсенс.

Елем, не мијешам се у распад владајуће секте, баш мирно пратим револуцију која увире у шахту, али доконам шта предстоји. Сваки диктатор, хтео или не, кад-тад мора почети са чистком. Тако је било, тако ће и биће. Мора почистити двор, што ће рећи владу, министарства, партију, редом спрат по спрат, до подрума. И темељ прекопати ако треба. Колико је њих, окорелих издајника, који раде иза леђа. Нема невиних. Ништа се не може поредити са партијским издајником.

Ванредно је стање, крцат је брод, што хитније преко палубе побацати штошта: осевапиће се ако истресе кофе гадлука, избаци смеће, изнутрице, папке, рогато и шуто, репато и кусо, власато и олињало, и све баци преко ограде, у безданку, у дубоку. Објеручке, одзада са палубе, избацити и ону улцињску циганију, потоже грчког порекла, вајне писце што одвијека џарају само по пепелу.

Ако је један издао, издаће сви, није им други пут. Бацити преко плота све те савјетнике, пискарала, нациналне прензионере, орденџије, офуклије, дуванске историчаре, уреднике полуживих неистина – предсказали су преједени – подригле партијске руине, партијске пасторке, партијске прслаче, преткрај очистити и министарства: и министри се добрано омрсили – рецимо онај агро министар који још не умије да иде по бетону – пун је пунан, али ћути ко трун. Чека завршетак ријалтија на двору. Нема спавања, нема гашења свијетла. Биће чистке, летејеће и филџани и турбани, заборавиће и комите и јошку броза, још једном почистити дворске евнухе, јаловину с ноге на ногу; кад се запошљавало то возикало прсле пезејце без врата, и опеле без карбуратора, а онда покрчило државне шуме ко ђедовину, и опет оштри стихелку, а смије се газди из крчевине. Легло на подину – ал` што зазими, не презими.

Јесте, очекујте – чистку. Нема једног јединог тајкуна овдашњег који не мисли као онај тајкун енглески Дуле. Тајкуни су само, донекле, подложни припитомљавању, а онда одједном ногама у дупе. Неће моћи, неће проћи. Јербо, тајкуни нијесу партијски утемељени, не хају они за депеес, не хају ни за газду. Партијски типови су сваштоједи, издресирани да опонашају газду, но, кашто прећерају. Имате једно грло партијско, младо, у клупама скупштинским. Но, ни то (грло), у потоње вријеме није грлато. Могло би мекнути, и бранити газду. Сто посто, и сврха, очистити листу. Нема тога за које се поуздано не зна да није дрпило (….), а сад би да запрца нетрагом у рупу.

Има на двору и вјештица, репатих, који се по степеницама веру цикцак. Ако лопов не ликвидира лопове, онда је ова држава лишена смисла. Због несавршеног вида, ствари видим онаквим какве јесу. Прочешљаће се и јеловник у вили на Горици. Непромишљен прво дела, тек се онда лати јела. Ако се не почисти двор, мишеви и цара поједу. Има једна ствар која је најлакша у рукама, а најтежа на леђима. Шта је то.

Наравоученије: шта је пријатељство. Брод довољно велики за двоје по лијепом времену, али само за једног кад тоне – кад пуца попола.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: