ИН4С

ИН4С портал

Честитка ДНП-а Милану Кнежевићу поводом признања „Видовданска повеља“ за роман „Обала несанице“

1 min read

Фото: ДНП

Демократска народна партија честита свом лидеру, пјеснику и романописцу, професору српског језика и књижевности, Милану Кнежевићу, којем је предсједник УКЦГ Новица Ђурић синоћ у порти манастира Св. Симеона Мироточивог, на Немањиној обали, у Немањином граду, уочи данашњег Видовдана, уручио угледно признање, “Видовданску повељу”, за досад већ по трећи пут награђени роман “Обала Несанице”, у којем је Кнежевић импресивном сатиром описао једну малу афричку земљу велике диктатуре, уз значајне паралеле са збивањима у Црној Гори.

Свакако, импонује и чињеница да је Кнежевићу припала част и да се захвали у име свих лауреата позивајући на саборност, уз жељу да досљедно поштујемо наше светиње, историјске узоре и завјетне поруке, садржане у нашим архетипским сликама.

У знак сјећања на све косовске јунаке, Светог мученика кнеза Лазара, Видовдански Завјет и 1389. годину као нашу духовну вертикалу, Кнежевић је одржао импресивно слово подсјећајући да УКЦГ досљедно баштини наше историјско сјећање и значајне датуме.

Притом је истакао да живимо у времену у којем се губе слова и ријечи, и заборављају књиге, уз сличност судбине саборног народа са ранохришћанима који су “бакљама свједочили вјеру”, те да се “управо УКЦГ, и још нека удружења у Црној Гори нијесу одрекла својих увјерења, и то је нешто што представља континуитет и кроз награду Видовданска повеља.”

Кнежевић је евоцирао и сјећања на прошлогодишњи долазак с Андријом Мандићем на Газиместан и полагање вијенаца на спомен-обиљежје, када су били дочекани од полицајаца поријеклом из Црне Горе, који су “знали своје коријене, одакле су им дошли ђед и прађед у Метохију, који су 1912. и 1913. године гинули испуњавајући завјет краља Николе”.

Том приликом, како је Кнежевић истакао, од стране полицајаца љубазно су замољени да се на спомен-обиљежју не смију дуже задржати “јер таква су правила те, такозване, привремене приштинске власти, која је опредијелила да нас дочекају Црногорци, како би било мање инцидената. То је тужна геополитичка порука, али сам увјерен да ће и ти наши Црногорци и Срби на КиМ, који су под принудом ових прилика пристали да буду у тим униформама, у једном тренутку схватити да је овај земаљски живот толико пролазан да би жртвовали због њега оно што је био завјет и наших и њихових предака.”

Кнежевић је нагласио да смо сачували историјско памћење преко слова и књига, без којих “не бисмо знали за Светога Вида, ни за Косовску битку 1389. Не бисмо знали за Јефимију, за ‘Слово љубве’ деспота Стефана Лазаревића, ни за пренос светих моштију кнеза Лазара из Раванице у нову земљу под сеобом патријарха Арсенија Чарнојевића. Захваљујући управо словима знамо за Гаврила Стефановића Венцловића, за Захарија Орфелина, за Филипа Вишњића, Вука Караџића, као и за онај ланац вјекова у којима се чувала вјера, чувала успомена и на Видовдан, и на кнеза Лазара, и на косовске јунаке, и све оне Видовдане који су долазили послије 1389. године. Дочекивали смо их у овој свакодневици и са чашћу и са озареношћу, а некада и са срамотом. Али, како буду долазили Видовдани, тако ће и наше сјећање и обавеза на Косовски завјет бити снажнији, а, како је то рекао отац Предраг Шћепановић: ‘Ако је званична Црна Гора одустала од саме себе, није она незванична, већинска, која не може да заборави одакле је кренула. Јер, ако бисмо заборавили одакле смо кренули, не знам гдје бисмо онда и стигли’…”

Милану Кнежевићу, лидеру и књижевнику, ДНП жели да истраје на свом часном путу борбе за идентитет Црне Горе уз поштовање свих народа у њој, као заједничкој кући за све људе добре вјере и намјере. За све оне који баштине вриједности свог етноса у етничкој ружи поштовања свих вјера и народа на добро Црне Горе, у знак њене заслужене афирмације на домаћем и међународном плану.

На крају ДНП истиче да посебно импонује чињеница што Милан Кнежевић припада оним писцима који активно судјелују у друштвеним збивањима поштујући стару истину, доказану кроз вјекове: да сваки прави пјесник пјесником може бити, али притом грађанин не само да може, него и мора бити, свјестан императива активног служења свом народу и његовом добру, закључује се у саопштењу.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy