Честитка Митрополиту Јоаникију и Владици Методију

Пише: Славко Перошевић

Горски вуче из села Велимља
Миљениче православног живља
Српског рода најсвјетлија тачко
У ком срце удара јуначко

Пјесничком ми срцу дође воља
Да ти с гордог епског пријестоља
Ђе је некад сједио Требјешки
Срцем скитим овај спјев витешки

И поздраве пошаљем велике
Из Дробњака из царства епике
Из краљевства српскијех гуслара
Ђе је твоја постојбина стара

Ту ђе тече вода Буковица
Ђе је рођен Церовић Новица
Ђе храстове обара олуја
Ђе је кула Караџића Шуја

У атару села Придворице
Ђе не рађа мајка издајице
Ђе се људи не боје метака
Кол’јевка је твоијех предака

Кажу људи да ту од давнина
Стоји тврда Јакшића зидина
Од тог’ братства на јуначком гласу
Потек’о си српски горостасу

Јакшићи су од Мандића гране
Који царске имаху фермане
Кнез Мандић је имао Дракуле
Крда стоке , имања и куле

Ал’ разури сву своју наваку
Када уби пашу у Дробњаку
И још многе исијече злице
Част бранећи своје породице

Твоји стари у давне су дане
Преселили у племе Бањане
Ал’ и ако вријеме је текло
Памтили су своје поријекло

И ти вазда зборио си први
Да Бањанин дробњачке си крви
Па знај добро наш по срцу брате
Српски Дробњак поносан је на те

Твоје р’јечи свима су нам храна
Ти си понос гордијех Бањана
И окријеп свакој српској души
Пламен који сија нам у тмуши

Ти си српског рода нова нада
Будни пастир Христовога стада
Које брани твоја снажна рука
Од крвавог вука и хајдука

У земану свеопштег расула
Ти си био тврда караула
Пред којом је устављена сила
Леонидас српских Термопила

Ишао си срцем на кордоне
Роду нашем бранио да клоне
Робовао у мрачне ћелије
Снагом српске напај’о делије

Од Ступова до горде Голије
Са Ђедом си у битке жестоке
Предводио Цуце и Ускоке
На ноге сте вас подигли Србаљ

Паштровиће, Брајиће и Грбаљ
Ваша свете ријечи и словца
Подигле су Морачу и Ровца
И извеле на бранике вјере

Зету, Куче, Пиву и Пипере
Власт за главне сматраше вас кривце
Што сте дигли на ноге Пјешивце
И битку повели жестоку

Жупу , Пљевља, Грахово и Боку
Лијешњане , Загарач , Комане
Да крст часни од ђавола бране
А побједу кад смо однијели

Ђед у царство неба се пресели
Ђе му душа сад с’ја к’о светљика
За њим оде и српски Патрика
А ти оста да њиховим трагом

Молитвама и ријечју благом
Кроз безумна доба и вактове
Водиш храбре војнике Христове
Којих има к’о листа на грање

Па нек ти је срећно ново звање
Јер си пос’то српска перјанице
Митрополит цетињске столице
Црном Гором громко јече звона

Егзарх Пећког постао си трона
Данас Срби Црне Горе славе
Нека ти је срећно горски лаве
Чија дјела Нечастивог страве

Нека ти је срећна света круна
И Ђеду је данас душа пуна
Иринеју, Павлу , Николају
Што царују у небеском рају

Што на небу Христова су свита
А сада бих од срца честита
И Владици нашем Методију
Што у српску уђе историју

На обали валовите Таре
Бранећ’ часна звона и олтаре
Ту на тарска срела га је врата
Војска клетог Понтија Пилата

Ђе је Жугић Божидара биста
Вражја сила удари на Христа
И у страшном полеће јуришу
На витеза Остојић Љубишу

Не знајући да српски Владика
Има срце тврђе од челика
Да је снага нашег светог Творца
Напојила овог Дурмиторца

Ту на крилу тог’ витешког чина
Постао си епска величина
Дика сваког честитог Србина
Наш понос су твоје свете ране

Данас славе Никшић и Беране
Сунце среће над Ступове грије
Наш Владика сад је Методије
Пред њиме ће још дуго у рупе

Од стра дрхтат’ ђаволове трупе
Кано лишће што дрхти на врби
Бог је с нама драга браћо Срби

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: