Цетиње

Пише: Булатовић И. Богић

Је ли то онај град са дворовима бијелим, који никада није био ни град ни дворови, до нешто више од обоје – намастир голубије бијели? Је ли то она порта којом мири тамјан, липа и колска шкрипа? Је ли то онај народ који није ни раја ни грађани, но нешто љепше од обоје – велможе и дворјани, монаси и монахиње Часнога Крста и Свете Свободе?

Је ли то оно мјесто, онај врх ка коме су од српске Атине до српске Венеције, од српске Венеције до српских Хималаја, од српских Хималаја до српског Колорада, од српског Колорада до српских Нијагара… ка коме су гледали, ослушкивали и ходочастили? Пред чије зидове су ко пред Зид плача, пред Западни зид долазили и у Надувраћали се домовима да опет запале бакљу Вјере и Слободе са жишком цетињскиjех кандијела!!!

Је ли то оно мјесто, друго једино мјесто на свијету у којем су једно Манастир, Двор и Држава, Народ и Монаштво, дјевојаштво и целибат? Јесу ли то они Светогорци који „ништа“ чинили нису петсто година, до бранили зидине иза којих се никада није нити ће се прекинути молитва? Је ли то она чудесна, фатална, никада откривена Троја? Је ли то онај Омероус? Је ли то онај Бетлехем у којем се родило Чојство и Јунаштво, а на Медуну се прикрило пред пописом Иродовим? Је ли то наш Јерусалим?!!!

Или: „ …као да више нема ни Цетиња/ Нити има мене, ни мојих светиња“. Који су то цетињани који бране Ловћен од потомака оних који су се у Ловћен узидали, дозидали и воздигнули, те Он данас својим врховима са висине гледи и на Кавказ и на Мон Блан. Ловћен који Са Олимпом се разговара барабар. Ловћен који са шерпасима Духа улази у просторе који припадају само онима големога душка.

Кренули смо Ловћену, незаустављиво! Кренули смо Цетињу и Капели што врхуни! Стигли смо! Већ смо горе, заспала, уморна ловћенска стражо синедриона! Остали сте на мосту, тужна браћо моја, чекајући Божа на точку, а не Божа са точком о рамену! Чувајући Ловћен од Његоша!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: