ИН4С

ИН4С портал

Цетиње – Од историјске пријестонице до презрене касабе политичког бандитизма

1 min read

Војин Грубач

Пише: Војин Грубач

 

Вриска, рзање и јавно копитање политичких сателита потонулог, политички раскупусаног и вољом грађана Црне Горе брутално шутнутог бившег „предсједника Црне Горе“, укључујући и недостојног варошоначелника Цетиња-како би, ето, инаугурација новог предсједника Црне Горе у Подгорици значила „маргинализацију Цетиња“ је лицемјерни покушај да се исправи немогуће!

Данашње Цетиње, да се разумијемо, нити је град нити пријестоница већ варош оронула, утучена и у „земљу забијена“ од чудовишних експеримената политичких екстремиста старог сатанистичког режима Ђукановића.

Те бандитске политичке групе које нису ухапшене због вишегодишњег ремећења реда су најављивале безобразлуке уочи инаугурације, а локална власт на Цетињу их није пацификовала јавном реакцијом, осудом, већ папагајски понавља како се устоличење предсједника „мора догодити“ на Цетињу.

Ништа се не мора, то су илузије.

Осим тога, јадни варошоначелник Цетиња није коректно реаговао и оштро осудио кордон „топлог зеца“ којег су цетињски џибери и распојасане политичке банде приредиле на конвенцији Јакова Милатовића у том мјесту.

Није му ни честитао побједу на предсједничким изборима, а сада нешто мудрује и халуцинира!?

Ако је већ тако, ако тај опскурни лик није имао минимум политичке и цивилизацијске културе, која се учи у „основној школи демократије“, у битним моментима модерне историје Црне Горе- тада је логично да дотични варошоначелник Цетиња преузме на себе политичку одговорност за маргинализацију своје касабе, која је постала недостојно мјесто за било какве државне манифестације.

Дакле, недостојна за све државне манифестације, не само за инаугурацију новог предсједника државе.

Овакво Цетиње се мора оставити без свих државних манифестација, али успут му се мора дати коректна шанса да се ослободи својих уличних политичких банди ако жели имати било какво уважење од Црне Горе.

То нека покуша урадити садашње политичко руководство некад важног и блиставог центра државе, а данас несрећне и тужне црногорске касабе.

Ако оно жели и успије Цетиње, некада битно мјесто славне историје- издићи на ниво знамените пријестонице Црне Горе којом ће се сви поносити, то ће бити успјех за искрену честитку.

Такав прогрес сигурно жели, не малих 28 одсто Цетињана који су гласали за новог предсједника Црне Горе Јакова Милатовића или против Ђукановића, неважно, вођени новим идејама и концептима.

Ако то цетињско руководство не жели, све је у реду, нека таворе у свом бесмислу јер такви никоме нису потребни.

Они који данас перверзно представљају бучни дио Цетиња, сличе номадима из степа које је неко насилно довукао за уши и рогове у Рим и те варваре представио као Римљане!?

Да се разумијемо, нити су ти степски номади Римљани, нити су бучни и перверзни, цетињски идеолошки копитари-историјски препознатљиви Цетињани!

Сумње нема да ће министар Аџић врло лако обезбиједити безбједност евентуалне инаугурације новог предсједника државе на Цетињу.

Али, то није кључна ствар.

Кључна ствар је метафизика простора, која пати од недостојности.

Све остало је у рукама младог предсједника Црне Горе и његове одлуке, која ће бити прихваћена ма каква да буде.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Цетиње – Од историјске пријестонице до презрене касабе политичког бандитизма

  1. државу руше они сами ( идоли и њихови фанови) боље но ико други
    муп без да покуша једаред није способан да обезбеди устоличење председника државе на основу трачева
    променише и вјечности значење

  2. U Crnoj Gori prisustvujemo jedinstvenoj pojavi – dio stanovnika herojskog Cetinja koje je bilo centar stvaranja Crne Gore postali su neprijatelji sopstvenog identiteta, istorijskog, etničkog, vjerskog… Pristalice 12. jula su glavni protagonisti proslave 13. jula. Potomci izdajnika iz tzv Lovćenske brigade Krsta Popovića monopolizuju slavu onih koji su ginuli na Sutjesci. Sopstvenoj državi, za čiju se slobodu navodno bore, kliču na jeziku italijanskog okupatora. Glavni neprijatelj im je manastir koji je bio mjesto rođenja države. Sve ovo zvuči nemoguće, ali je u Crnoj Gori moguće.

    30
    25
    1. To nije CETINJE nego neki neprepoznatljivi ZOMBIGRAD. Na nedavnim predsjedničkim izborima, od 36 biračkih mjesta, samo je na jednom (Drušići) pobijedio Milatović sa minimalnom većinom. Nuijesu Cetinjani glasali za Mila nego za njegovu rasi-šovinističku politiku preme Srbima!

      18
      18
  3. Какве ће то србенде бити, ти Цетињани. Само док Србија мало дође себи и ојача. Неће се моћи живјети од њиховог србовања. Као што ни сада не дају живјети.

    21
    28
  4. Живим за тај дан када ће на Цетињу бити изграђена једна велелепна џамија са четири минарета и да мујезин запјева са једног од њих.Иначе на Цетиње нијесам био од 1991.године јер су ми неки тадашњи Либерали псовали мајку српску и називали ме погрдним именима због неке безвезне расправе.Ђаво их понио од тада их уживо гледао нијесам!

    39
    52
  5. Kako da Cetinjani nekoga ljudski dočekaju kad ih predvodi Hajdana Huter, udata za potomka austrougarskog okupatora što mrzi prvo sebe jer je nekoliko puta pokušala samoubistvo, pa Srbe pa sve ostale. Ova, nazovi „Starocrnogorka“ koja je bratu kuću ponijela ima takvu mržnju kakvu imaju samo potomci austrougarsko-talijanskih liziguza njoj sličnih.

    47
    48
  6. Грубач каже:“Овакво Цетиње се мора оставити без свих државних манифестација, али успут му се мора дати коректна шанса да се ослободи својих уличних политичких банди ако жели имати било какво уважење од Црне Горе.“ Потписујем и предлажем да се распише референдум, око овог предлога,на нивоу ЦГ уз један мали додатак-појашњење :уличне политичке банде-су потомци италијанских копилади (општеприхваћена констатација Јова Капичића) из ’41, ’42 и ’43 године.

    39
    50

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *