ИН4С

ИН4С портал

Цетињске владике Православне српске цркве у XVII веку

1 min read
Један наш заслужан прегалац на црквеном и националном пољу, г. Стеван Зивлак, објавио је 27 маја о. г. на сајту Борба за веру, чланак под насловом „Арсеније Чарнојевић и новоидентитет Црне Горе“ (овде:).

Цетињски манастир

Никола Милованчев: Допуна чланка г. Стевана Зивлака

Један наш заслужан прегалац на црквеном и националном пољу, г. Стеван Зивлак, објавио је 27 маја о. г. на сајту Борба за веру, чланак под насловом „Арсеније Чарнојевић и новоидентитет Црне Горе“ (овде:).

Чланак је одлично написан, али мислим да је у њему један пасус, који неупућени читалац може криво разумети
„Патријарх пећски Арсеније је граматом поставио првог митрополита из породице Петровића, Данила I ,кога је хиротонисао у Сечују на територији данашње Мађарске. Од тога тренутка 1700. године до данас, Цетињска митрополија је под духовном јурисдикцијом и у органском саставу Српске православне цркве- Пећске патријаршије, у континуитету ван фанариотске јурисдикције Васељенског патријарха…“.

Ко добро не познаје нашу црквену историју, могао би да помисли да пре 1700. године цетињске владике нису биле у органском јединству, односно део Српске цркве (Пећке патријаршије); можда чак и то да је, неким несрећним случајем, у 17. веку цетињско владичанство спадало под Васељенску патријаршију. А није тако – то је српско владичанство било! Па Пећка патријаршија је била обновљена баш зато да се поново васпостави духовно јединство српског народа на читавом његовом етничком простору.

Да не би било сумњи, навешћу три документа који нису српског извора, два су ватиканске а један млетачке провинијенције, који осликавају да је цетињска епархија (митрополија) у току читавог 17. века, као и данас, српска била:

1) Хрватски академик Шиме Љубић објавио је 1880. у 12. књизи „Старина“ тадашње Југославенске (сада: Хрватска) академије знаности и умјетности извештај властелина которског Марина Болице господству Млетачком, из 1614. године. Болица извештава да на Цетињу има мали али врло леп манастир калуђера реда Св. Василија српске вере или обреда и закона, који је саградио Иван Црнојевић. У том манастиру столује епископ са 25 калуђера и 40 других клирика и искушеника и ђака; тај владика као митрополит управља свим Црногорцима у духовним стварима а једино признаје патријарха пећкога за старешину и поглавара црквенога.

2) Крајем 1644. или у првој половини 1645. католички мисионар Франческо де Леонардис упутио је извештај Конгрегацији за пропаганду вере у Риму, о Пећкој патријаршији. Међу 42 епархије Српске цркве, Ф. де Леонардис је набројао и Зетску, Морачку и Црногорску (Цетињску). Овај документ је у Ватиканском архиву пронашао а објавио у САНУ у Београду 1986. год. Марко Јачов („Списи Конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622-1644. I.«, стр. 653).

3) 21. октобра 1688. которски бискуп Марин Драго извештава Римску курију да му је цетињски епископ Висарион донео писмо патријарха Арсенија Чарнојевића, са молбом да га достави папи. Висарион се назива „владика Цетиња Црне Горе српског обреда“ (»Vissarione Vescovo di Cetigne nel Monte Nero di rito Serviano«). Oвaj ватикански документ oбjaвио је Марко Јачов у књизи „Списи тајног Ватиканског архива XVI – XVIII век“ (САНУ, Београд, 1983, стр. 152-153).

Могло би се, у погледу припадности цетињског владичанства (митрополије), цитирати и друге документе из XVII века, али није потребно, јасно је – нaшe било, јесте и остаће!

Извор: borbazaveru.info

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Цетињске владике Православне српске цркве у XVII веку

  1. Етнофилетизам није канон православне вјере! То је модел затирања СРПСКОГ имена и СРПСКОГ племена! И онда и неки српски свештеници лаковјерно прихватили ту подвалу као канон! Када је својевремено фанариотска Васељенска патријаршија бранећи своје материјалне а не духовне и религијске позиције, етнофилетизам означила као јерес и као канон (!?) већ су постојале све данашње помјесне (етничке) православне патријаршије. И то са томосом патријаршије васељенске! Уосталом, је ли недавно иста та Патријаршија из Фанара дала Украјинској православној цркви томос. Толико о канонима и принципима!

    15
    1
  2. Kad su italijanski fašisti 1941.g. okupirali Crnu Goru vikali su Montenegro, E vive Montenegro.Zašto to danas neki ponavljau?
    Biroli je naveo u svojim memoarima: 1/3 su junaci po kijima je država slavna, 1/3 su lupeži i fukara a 1/3 viri iza ćoška ko će da pobijedi da mu se pridruži.
    D.Rosandić, i danas je isto, ništa se nije promijenilo?.
    U PAMET SE CRNOGORCI.
    JESU LI MONTENEGRINI DUHOVNA ČEDA ITALIJANA?

    22
  3. Сад ће Нокаш „историчар“ да вас демантује, само да пронађе изгубљене дневнике Арсенија Чарнојевића и Ивана Црнојевића у којима је све објашњено, црно на бијело. Доста је нама великосрпске хегемоније, четничко-бјелашког хибридног рата и космичких јединица СПЦ. Ово је Montenegro и овође се не ради но се мисли црногорски, је ли тако Нокаше?

    11
    8
    1. Поштовани г. Веско! Мени је јако очи отворила пок. гђа. Милица Перовић, када смо 1995. разговарали у Бечу, где је живела. Вероватно знате какав је зеленаш њен отац био и зашто је био један од двојице првих које су партизани убили кад су ушли на Цетиње 1944. И госпођа Милица је била на тој линији; а није подносила Титовце и одлучна је Српкиња била, говорила „Па мој отац и његови саборци су били за независну Црну Гору, ал су велики Срби били!“.
      Дала ми је и још неке податке из Титограда 50-их али није још време за то…

      22
      2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net