,,Цетињски вјесник“ 1908: Србе православне и муслимане вјера је дијелила, али крв свезала и под заједнички барјак сабрала
1 min read
Авдо Карабеговић, Србин муслиман (Фото: wikipedia)
Aли, пођи мирно пред Алахов пријесто, мој слатки Авдо! Док си задњијем погледом својим сагледао злу судбу твоје отаџбине, дотле си смрћу твојом прогласио празник светога братства Срба православних и муслимана, које је негдје вјера дијелила, али које је крв сад зближила, свезала и под заједнички барјак сабрала, ријечи су којима се Бранислав Нушић опростио од истакнутог Србина муслиманске вјере, Авда Карабеговића 1908. године у Београду.
Лист ,,Цетињски вјесник“ је 17. децембра 1908. године објавио Нушићев комплетан дирљиви опроштајни говор, у коме је поручио да је мајка чувеног Србина мухамединца његова отаџбина, да се родио на обалама тужне Саве, својим првим погледом да је сагледао аустријске бајонете, а да је прво његово сазнање било да му је отаџбина заробљена и да је рођен као роб.
– Родио си се крај тужне Саве, а умро си крај крваве Дрине и задњи поглед твој сагледао је опет аустријске бајонете, а последње сазнање твоје било је да је твоја судбина још тужна робиња, истицало се у говору.
– Кад будемо загазили Дрину, ево ти беса. Авдо, први плотун намијенићемо теби, то ће бити твој парастос, којим ћемо ти учинити помен на првој стопи босанског земљишта. Вјеруј у то, Авдо, и са том вјером пођи спокојно на они свијет, гдје ти желим слатки и мирни покој, поручио је Нушић на крају.
Пјесник Авдо Карабеговић рођен је 25. августа 1878. године у Модричи, у Босни, у угледној али осиромашеној беговској породици, а умро у Лозници 5. децембра 1908. године. Био је апостол идеје „брат је мио које вјере био“. Пошто је знао своје коријене, своје најљепше пјесме посветио је српству и његовим знаменитим представницима.
* У сваком броју ,,Цетињског вјесника“ биле су рубрике Српство и Словенство у којима су се пратила сва важна дешавања и вијести значајне за Србе из свих крајева, ослобођених и неослобођених, као и важне вијести из словенских земаља.
Прочитајте још:
Француски адмирал 1876: Црногорци су српско племе, а Црна Гора херојско уточиште српског народа
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svakojakog je danas “ gada krštenog i nekrštenog“! (Andrić)
Taman kao i onda …
Ali onda, onda bijaše i mnozina brata Srbina muslumanske i katoličke vjere. Jednako dobrih, ako ne i poboljih Srba, i čojskih ljudi, što još važnije, NAJVAŽNIJE!
Posebno među njima bijaše junaka na peru, a jednako i na svjetlom oružju. Na granici, “ na krvavoj Drini“, mnogi od njih, prije svega istočnohercegovčki Srbi islamske vjere, časili nijesu da poteknu u komite, da na golom nožu zadobiju slavu i čast! ( Inače, bez svake patetike, licno sam počastvovan decenijskim prijateljstvom sa stočkim Mehmedbašićima, dičnim Srbima. Ljuta mi je rana na srcu prerana smrt pobratima mi rahmetli Amira koji je s anđelima pošao u Dženet, najbliže svome Bogu, uz skute Alahu.)
Svaki je od njih, kao i ovi junak gore, na čast je prije svega sebi, svome rodu, ali i nama, koliko gođ da nas ima-nema, neka je i samo nas trojica, kojima srce pati za našom muslimanskom i katoličkom braćom.
Ako bude da se jednom raskrojeni ponovo sastavimo, ko će nam na put stati Srbima tri vjere?
Ko???
Da to doživim, pa da miran putujem …
to su bili ljudi!
danas nema obraza ni pravoslavni ni musliman…zato smo nesrecni iako su nam stomaci puni.
Amin Boze Veliki.
Zivjeli Srbi sve tri vjere.
Dosta je Bratoubilackog ubijanja za interes zapada i stranaca.