,,Цетињски вјесник“ 1911. о позоришту на Цетињу: Установа која нашу пријестоницу дичи пред цијелим Српством
Цетиње прије II свјетског рата
,,Цетињски вјесник“ 1911. године објавио је текст којим најављује отварање позоришта на Цетињу и апелује на, како је писало у најави, родољубље Цетињана који су позвани да помажу и чувају културну установу која пријестоницу дичи пред цијелим српством.
– Привремени управник објавио је нарочитим објавама да ће вечерас позориште отпочети ради, објавио је цетињски лист уз најаву одржавање двије представе.
Текстом је апеловано на становнике престонице да помажу нову установу која служи на понос свим образованим Србима.
– На крају се апелује на родољубље грађанства које се позива да симпатијама и похођењем поможе и очува ову установу, која нашу пријестоницу дичи пред цијелим образованим српством, закључено је на Цетињу 15. октобра 1911.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
@ Slobodna Boka….
Dobar komentar,nema toga ko nece proliti suzu kada cuje da ce potomci Birolijevih soldata sa Cetinja upoznati rodbinu iz Italije.
I kamen bi proplakao od srece. E viva vero zicara Kotor-Lovcen.
Ако Бог да крајем овог мјесеца почеће са радом успињача Котор-Ловћен.
Тако ће страни туристи,прије свих Талијану,навалити на Цетиње.
Када крузери доведу туристе у Котор за само 11 мин стижу успињачом на Ловћен.Још кад би се на ЦТ подигао споменик Алесандру Пирцију Биролију,талијански туристи би преплавили улице града хероја.
Овом гондолама требало би дати прикладне називе као нпр: Цетиње- град херој, Алесандро Пирцио Бироли,Болоња (родно мјесто Биролиа),Крсто Зрнов Поповић,следећа гондола би требала носити име Јово Капичић(налогодавац убиства Крста Зрнова) итд.
Замислите када Талијана ускликне: вива веро Монтенегро а у исти мах хиљаде цетињсма ускликне: вива веро Пирцио Бироли,одушевљењу не би било краја.
А и потомци Биролиа на Цетињу имали би прилику да упознају своје рођаке из Италије.
Било би јако добро да се ЦТ побратими са Болоњом и ето нас брзо у ЕУ.Пригодан говор би тебало да одржи проф Кретен Вујовића.