,,Цетињски вјесник“ 1912: Је л’ могуће да тако немилосно судба чини с родом српским у несретној домовини
Мило Јововић / Фото: pobori.blogspot
19Мрак наступа, њом и радост, бадњаци се ето ложе. Коло игра, чаше звече, а неком се јади множе. Је л’ могуће, да већ тако немилосно судба чини, с родом српским што сад цвили у несретној домовини, стихови су познатог пјесника из Бара и истакнутог Србина католика, Мила Јововића, а који су објављени у децембру 1912. године, у 109. броју ,,Цетињског вјесника“.
Пјесник, рођен као Србин католичке вјере 1866. године у Бару, дао је значајан допринос својој нацији, коју је током читавог живота поносно истицао.
Истакнути српски родољуб био је романтичар, писао је љубавне и дјечје пјесме, али је ипак највећег одјека имала његова родољубива поезија, она у којој љуби свој српски народ од којег је потекао.
Ускок на Бадњи дан
Бадњи дан је освануо
Весели се душа свака,
Неко пјева, неко пуца,
А неко би скоро плака.
У цик зоре звек се чује,
Бадњаци се кући носе;
У радости све се дало,
А некога сузе росе.
Мрак наступа, њом и радост,
Бадњаци се ето ложе;
Коло игра, чаше звече,
А неком се јади множе.
Је л’ могуће, да већ тако
Немилосно судба чини,
С родом српским што сад цвили
У несретној домовини?
У палаце и колибе
Веселост је једна иста,
Радује се свака душа
Св’јетлом јаву Спаса Христа.
Па ко да је данас тужан,
Кад свеопћа радост влада!
Кад и просјак заборавља
Безброј својих тешких јада?
Ах, видите, ено овдје
Снужден један ускок стао,
На души му очај тешки
Као сињи камен пао!
Радост му је одузета,
На огњишту своме није;
Бадњи данак да прослави,
Да се крај свог огња грије…
Он тумара тамо, амо,
Без кућишта и огњишта,
Имао је свога доста,
А сад нема свога – ништа.
Само има мач витешки
И кријепке мушке снаге,
Па се није одрекао
Домовине своје драге.
Ах! она је њему мила,
У њој му је дивни станак;
У њој жели у слободи
Прославити бадњи данак.
Боже, свети, ти се смилуј,
Те патнику жеље смири,
Не дај да му с’ на огњиште
Мило, родно туђин шири.
Не допусти да га душман
Немилице тлачи, мори,
Поврати му слободицу,
За коју се вјечно бори.
Мада су српског пјесника из Бара његови Срби заборавили, а неки други почели и да му приписују лажна национална опредељења, о његовој народности данас најгласније свједоче управо његове пјесме и то: Српској застави, Братска слога Видовдан, Србинова молитва, Српству, Само слога Србина спасава, Поздрав роду, Српско име, Србину, Србин, Неослобођеној браћи, Од Србина ко је бољи, као и бројне друге.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
