Море шуми, лађа тоне, из даљине крик се чује. Два веслара сузе роне, тужно негђе звона брује. Мрак проноси студ и језу, чун пошљедњи морем броди, а ја пјевам марсељезу српском мору и слободи, стихови су српског пјесника из Пјешиваца, Мићуна М. Павићевића, који су објављени је у ,,Цетињском вјеснику“ 1912. години.