„Четници комунизма“ у врху државе Црне Горе

Пише: Војин Грубач

Предизборна појава некаквих опскурних “четника из Заостра” је изазвала нескривено одушевљење режимских медија, које је настављено режираним графитима мржње у Беранама према муслиманима.

Јавност је акт у Заостру оцијенила као очито подигравање режиму а срамне графите у Беранама оштро осудила и препознала као провидни пропагандни трик неспретног режима.

Задриглим режимским штеточинама и штакорима није важно што су државу економски спржили и обурвали да се никада опоравити неће.

Они се још исмијавају над народом борећи се против некаквих “четника”, што представља њихов ритуални морбидни плес над костима народа и државе у распадању и расијању.

Циркус у Заостру и тужни кловн Батрићевић

По том “четничком поводу” се јавио и млађани режимски историчар Бобан Батрићевић на Шуковићевом порталу “Антена-М”, с текстом под називом: “Циркус у селу Заостро – фејк четници на правом мјесту злочина”. (1)

Да се у Заостру радило о “циркусу” који је био “комична парада и једна велика пародија”(1), како то исправно назива Батрићевић, двојбе нема!

Међутим, млађани пропагандиста режима је, послије исправне оцјене неважног догађаја, текст финиширао “важном причом” о Павлу Ђуришићу те бесмислено и подло напао на величанствене литије и молебне, раскошно показаваши јавности оргиналну ширину сопствене поганштине и безумља.

Наиме, на крају текста Батрићевић оцјењује да је: „Догађање народа“ из 2020. године незамисливо без Павла Ђуришића”(1), па тврди да је то ”раније доказано у Пљевљима када су млади литијаши хорски пјевали ратноме злочинцу и крвнику муслимана, иако су само неколико мјесеци прије тога аплаудирали муслиманској вјери након демагошког позива њихова пастира”(1).

Вели, “млади литијаши хорски пјевали ратноме злочинцу и крвнику муслимана”, што је битан детаљ који показује гебелсовски и полтронски дух Батрићевића, што ће постати јасно у наставку текста.

На крају свог срамног штива Батрићевић констатује сљедеће: “У томе свијетлу и јучерашњи спектакл у селу Заостро крај Берана постаје мање фарсичан но што би се на први поглед рекло. Та јучерашња живописна дружина и њихова иконографија у ствари су огољена метонимија политичке платформе која се ревитализовала током Молебан револуције како би на предстојеће изборе изашла у 2-3 пете колоне.” (1)

Послије свега накарадно изреченог, једно је сигурно- позитивне енергије величанствених молебна и литија су довеле до тога да су се режимски историчари попут Батрићевића тотално изгубили.

Народ се догодио, а они су доживјели тешки поремећај психе па се послије идеолошког “нервног слома” просипају пред лицем јавности, тонући на дно без остатка.

Наиме, видљиво је да је Батрићевић у свом тексту, “да не трепне”, генерализовао маргинални догађај у Заостру, те за двјеста хиљада учесника молебна и литија устврдио да су исти као и двадесетак “циркусаната из Заостра”, како их је назвао?!

Такве ствари озбиљни људи, историчари и публицисти не раде али то себи дозвољава Батрићевић који је тешко инфициран болесним духом гебелсовштине.

Хронична инфицираност духом гебелсовштине

Дух гебелсовштине Батрићевић је демонстрирао и у два ранијa текста у Побједи гдје је показао раскошност у непознавању историје али и острашћеност и идеолошко тумарање које је изазвало осјећај искреног гађења код објективне јавности Црне Горе.

Тако смо у ауторском тексту у Побједи 13.06.2020. године сазнали да је млађани Батрићевић против враћања Његошеве капеле на Ловћен (и то поред Маузолеја), јер сматра да би то било “актуелизовање једне великосрпске идеје”. (2)

Ето, испаде да је и знаменита Његошева капела крупан проблем за Батрићевића, гдје дотични и Његоша и капелу види као “симбол великосрпске идеје”!?

Изгледа да њему и сличнима давно упокојени Његош мира не да, па им се од капелице “крваве муте”?!

У још ранијем тексту, објављеном 25.05.2020. године, Батрићевић је за скаредно скрнављење споменика на Равном Лазу у Пиперима, још док се није знао починилац скрнављења, а и данас није коначно утврђено ко је био, изјавио да се ради о наставку “новочетничких насртаја на Црну Гору и њезино народноослободилачко насљеђе.” (3)

Батрићевић је том изјавом показао своје хронично незнање или пројекцију неодрживе конструкције у вези споменика подигнутог покретачима Тринаестојулског устанка, јер свако иоле писмен зна да 13. јула 1941. године никаквих четника у Црној Гори није било.

Четника није било чак мјесецима послије тога великог устанка, а узроке настанка тога покрета прије свега треба тражити у тешкој ситуацији у којој су се нашли устаници у пограничним подручјима према великој Албанији.

Наиме, четници и њихова колаборација са Италијанима је дефинитивно настала као последица гушења Тринаестојулског устанка, гдје је у антиустаничком фронту осим 100.000 Италијана учествовало од 25-30.000 припадника албанских и Муслиманских милиција којима је гушење устанка био изговор за етничка чишћења православног народа.

Потом је на свако дизање оружје против Италијана или Њемаца, окупатор реаговао на исти начин шаљући те милиције да направе одмазду, што смо видјели на примјеру злочина у Велици.

Историчар Батрићевић је научно посрнуо констатацијом да је Тринестојулски устанак “симбол грађанске Црне Горе”, што је глупост и апсолутна нетачност у етничком смислу.

Наиме, радило се о устанку православног народа Црне Горе док су други народи, нажалост, листом учествовали у гушењу тога устанка на страни италијанског окупатора.

Независно да ли је у питању младалачка острашћеност или је Бобану од жељених пројекција прошлости мрена пала на очи, тек јасно је да он не види очигледност.

Тринаестојулски устанак је био импулс блиставе православне револуција 1941. године, баш као што су актуелни молебни и литије величанствена православна револуција Црне Горе 2020. гoдине.

Те далеке 1941. године револуцију је изводио, а ове 2020. је изводи прaвославни народ Црне Горе једнако се не обазирући на идеологију, политичка и друга опредјељења учесника, што је било исто и тада и сада.

Самим тим, Тринаестојулски устанак 1941. године, као и молебни и литије 2020. године, заиста јесу симбол грађанске Црне Горе али унутар православног народа који је у томе учествовао масовно.

Што се тиче других народа и религија, они су учествовали и 1941. и 2020. али на нивоу сјајних појединаца којима је цијена части и духа немјерљива!

Батрићевићу и режиму Муслиманске милиције дефилују пред носом

Режимска “борба против четника” има одличну страну јер она показује бесконачно лицемјерје власти и њихов идеолошки кукавичлук.

Својим поступцима закономјерно показују да у идентитетском смислу уопште нису Црногорци, већ ко зна што!

Наиме, Бобан и слична режимска трањала су ових дана видјела двадесетак опскурних ликова у Заостру а истовремено не желе примјетити величање муслиманских ратних злочинаца из Другог свјетског рата у институцијама државе Црне Горе.

Такво њихово понашање није само сулудо, већ љигаво и срамно!

Да се подсјетимо, 5. 09. 2015. године портал Вијести је јавности пренио информацију да је једна улица у црногорској вароши Петњица названа по Осману Растодеру, познатом ратном злочинцу и једном од важнијих вођа муслиманске милиције 1941.-1945. године.

У тексту је наведено сљедеће: “Предсједник парламента у Петњици Аднан Муховић (Бошњачка странка) је оцијенио да самоиницијативно постављање табле на једној улици у тој вароши са именом команданта муслиманске милиције у Другом свјетском рату Османа Растодера не представља провокацију јер се ради о „врло значајној личности у нас Бошњака“

Исте Вијести су 17.05.2016. пренијеле ову информацију: “Петњички одбор Бошњачке странке намјерава да крајем јула организује научни скуп о лику и дјелу Османа Растодера који је за вријеме Другог свјетског рата био вођа муслиманске милиције у Бихору”, са појашњењем да је ту иницијативу покренуо Аднан Муховић, шеф СО Петњица и функционер Бошњачке странке.

Скуп неких цивила у Заостру је маргинална прича којој режим даје на значају да би се на недостојни и бизарни начин понизно удварао гласачима исламске вјероисповијести.

Ипак, много је озбиљнија прича када манифестације у част Османа Растодера, муслиманског ратног команданта који је учествовао у гушењу Тринаестојулског устанка и предводио стравични масакр црногорских цивила у Велици, организује Бошњачка странка која је дио власти у Црној Гори.

Дакле, ми имамо величање муслиманског ратног злочинца Османа Растодера и Муслиманских милиција у институцијама система а да се по том поводу млађани Батрићевић уопште не јавља!?

Он је подвио реп као и други режимски пропагандисти који су по том питању постали “нижи од траве и тиши од воде”.

То њихово ћутање показује колико су они заиста Црногорци, мада се таквима представљају јавности.

Дакако, нико им не спори да се национално могу изјашњавати како пожеле и свако ће им то самоодређење признати.

Али им неће признати да су “витезови из бајке”, каквима су Црногорце називали велики људи.

Неће им признати да су народоносни наследници идеја Св. Петра Цетињскога и Св. Василија Острошкога, као и Његоша, краља Николе, Марка Миљанова и осталих православних витезова земље Црне Горе.

У том “црногорском оклопу” самоодређења остало им је једно велико духовно Ништа, па самим тим могу изгледати искључиво као антицивилизацијски облик било којег народа чијим се припадницима изјашњавају.

Пионири социјализма мутирали у “четнике комунизма”

Млађани Бобан Батричевић је класични образац, под утицајем капитализма мутираног пионира прошлих епоха, који са социјализмом, Титом и Титовом визијом кумунизма нема ништа.

Дакако, сви смо ми изашли из комунистичког образца илити шињела, што није спорно.

Неспорни факт је да је и аутор овог текста дуго био члан СКЈ-ота и активни учесник на многим партијским састанцима, што је био образац времена који је носио своје стандарде.

Међутим, послије распада СФР Југославије и растурања њеног политичког и идеолошког устројства на политичкој, идеолошкој и друштвеној сцени се све драстично промијенило.

Дио функционера и чланова СКЈ-ота је послије антикомунистичке револуције, коју су сами извели, кренуо у рушење свих вриједности које је оставио социјалистички систем прохујале епохе.

Бивши Титови пионири намах су се снашли, те постали острашћени “пионири либералног капитализма” који брутално, немилосрдно и темељно пљачкају државну и друштвену имовину Црне Горе преводећи је у своје власништво.

Што се тиче четника, у временима социјализма смо о њима понешто сазнали из филмова Вељка Булајића.

У тим филмовима су четници приказани као ликови који воле свога краља али и које одликује бахатост и силеџијство.

Они су представљани као пљачкаше који пустоше и разарају све на што наиђу.

Данашњи властодршци Црне Горе, радикални одметници из идеологије СКЈ-ота, су слика и прилика баш тих четника из филмова редатеља Булајића

Они су за последњих тридесет година власти над Црном Гором угасили су сва предузећа из времена социјализма, темељно их попљачкавши.

Својом бахатошћу и силеџијством довели државу до тога да је данас око 50.000 радно способних људи на улицама, без посла, док је од њиховог зла и свашточинства Црну Гору је напустило око 150.000 грађана.

Неспорни је факт да су они силом зла убили сву позитивну, богату економску и социјалну заоставштину времена социјализма.

Уједно су те сподобе себи дали за право да изваде “шаку крајцера” из свог крцатог новцем џепа, те уз хихотање и подсмијавање те ситне новчиће баце раји Црне Горе да направи споменике Титу и Љубу Чупићу, за сјећање дуго…

Одметници СКЈ-ота су се, злом који носе у себи, претворили у неочетнике новог доба.

Ликове који су својим. материјализмом воњајућим, копитима ударили у сопствену савјест о бившу идеологију, а лијепи дио заједничке социјалистичке прошлости „бацили под задњице“.

Имају чак и свога богатог краља, да би слика била потпуна.

Наравно, то им је шеф режима као псеудокраљ, уједно и бахати војвода опскурних “четника комунизма”.

Опасност за Црну Гору је само режим Ђукановића

Црној Гори се историја вратила у виду фарсе, а у тој фарси посебно мјесто имају пропагандисти Мила Ђукановића.

То није само Бобан, већ и слични “Бобани” попут: Дарка Шуковића, Драшка Ђурановића, Слободана Чукића, Андреја Николаидиса, Милорада Поповића и сличних који су неочетнички писари свога “војводе четника комунизма”.

И док несретни суверениста Ранко Кривокапић вришти да је шеф режима са окружењем отео до КАП-а 800 милиона еура мита, а тако je рашчепљено свако предузеће у Црној Гори, пропагандисти режима траже на другим мјестима “четнике” по Црној Гори, не схватајући да ће их најлакше наћи простим погледом у огледало и на слику “војводе Мила”!

Да се разумијемо, молебни и литије су направили такав духовни потрес у Црној Гори да су постале беспредметне све приче из прошлости и сви покрети из прошлости.

Ниједан православни покрет Црне Горе није био безначајан, нити је био црн нити бијел већ нека нијанса сиве.

Опасност за Црну Гору је само и искључиво бесмислени режим Ђукановића, који се љуто идеолошки тетура не знајући гдје удара.

Тај режим је у опасности због своје накарадности. Он у страху покушава Црну Гору срушити скупа са собом, сматрајући да послије њих може бити само потоп.

Дакако, не мора бити потоп ако будемо одговорни и активни.

Ако будемо људи, оствариће се велика идеја Црне Горе да: Наша слога биће пораз врагу!

Референце:

(1)(Циркус у селу Заостро – фејк четници на правом мјесту злочина, пише: Бобан Батрићевић. Антенa М, 09.08.2020.; Цитат: “Јучерашња фотографија из Заостра по много чему је специфична. Она је кристалан приказ једне повампирене политике која српски народ и даље држи у контејнеру великодржавних заблуда. Али она је једнако комична парада и једна велика аутопародија. Онако поређани у новосашивеним униформама бивше војске Краљевине Југославије с четничким инсигнијама и заставама данашњи сљедбеници идеја Драже Михаиловића и Павла Ђуришића изгледали су као какво аматерско позориште које обилази питорескна шумадијска села ђе се точи добра шљивовица и окреће прасеће печење, исто оно као на протестима испред црногорске скупштине 2015. године. Имали су јуче у Заостру и Чичу, живахног и насмијаног, главом и брадом. Тачније, његову реинкарнацију, главну маскоту свих новочетничких окупљања на којима својим присуством ствара привид да је Чича још жив и да га ОЗНА није стријељала. Тај јучерашњи Чича држао је у рукама слику ратнога злочинца Павла Ђуришића. Иронија тога фото записа лежи у чињеници да се баш тај Павле Ђуришић пред крај рата одрекао Драже Михаиловића и његове команде. Према ријечима њемачкога потпуковника Хајнца којему је Ђуришић нудио сарадњу у борби против комуниста, Дража је за „млада мајора“ био: „лутајући фантаста којега је пропаганда дигла у небеса и прецијенила.“ Потом нас је овај скуп из Заостра подśетио на један избљувак четничке ратне пропаганде из 1942. године који се налази у Гласу Црногорца (бр. 78, стр. 3). У невеликој репортажи посвећеној природним љепотама села Заостро у данашњој општини Беране, ђе се вактиле налазио штаб Павла Ђуришића, дописница поменутога медија објављује како је из тог малог беранског села кренуо „славни и Богом благословени поход“ и „прва акција у цијелој Црној Гори против Јеврејских агената“, против „Моше и његових присталица“, а коју је предводио „четнички шеф г. Павле Ђуришић“. О Павлу и селу дописница даље казује: „Ту је Павлов центар! Ох! Колико је моје срце радосно куцало! да се што прије стигне. Павле излази. Његова појава је побједничка. Он корача храбро. Поглед му је бистар, проницљив, искрен, смион! Иде право срцу. Насмијан, као да ће мало да се подругује (…) Око њега су све млади официри и подофицири. Уређују, спремају, стварају планове, да се земља очисти од немани Моше Пијадиних присталица.“ И збиља, све што је дотична писала не може се оспорити, изузев додати да ови млади официри и подофицири нијесу само ковали планове како да земљу очисте од „немани Моше Пијадиних присталица“, но су једнаку снагу уложили да то учине и с Алаховим сљедбеницима. Павлова „побједничка појава“ обрела се и на мјесту многих стратишта ђе су страдале хиљаде и хиљаде недужних цивила, од Фоче до Берана и од Берана до Лазина. Круну јучерашњега догађаја ипак чини супстанцијални идеолошки лајтмотив сабрања – иза све оне милитантне и брадате иконографије стајао је транспарент са слоганом који смо много пута досад гледали, готово сваке неђеље и четвртка до избијања пандемије вируса корона – Само слога светиње спашава! Још један у низу доказа да је „догађање народа“ из 2020. године незамисливо без Павла Ђуришића, што је раније доказано у Пљевљима када су млади литијаши хорски пјевали ратноме злочинцу и крвнику муслимана, иако су само неколико мјесеци прије тога аплаудирали муслиманској вјери након демагошког позива њихова пастира. У томе свијетлу и јучерашњи спектакл у селу Заостро крај Берана постаје мање фарсичан но што би се на први поглед рекло. Та јучерашња живописна дружина и њихова иконографија у ствари су огољена метонимија политичке платформе која се ревитализовала током Молебан револуције како би на предстојеће изборе изашла у 2-3 пете колоне.”

(2)(“Раде Томов није прћија Радована Караџића”, Бобан Батрићевић, Побједа, 13.06.2020.; Цитат: “ Године 2013. Црна Гора је уз највеће државне почасти прославила 200 година од рођења Петра ИИ Петровића-Његоша. Та трећа по реду Његошева канонизација као националнога пјесника, након оне из 1925. и 1974. године, требала је бити крунисана проглашењем датума Његошева рођења за Дан црногорске културе.

Двјестогодишњица Његошева рођења показала је све ране унутаридентитетских питања у држави о којима се генерално демагошки расправља. Ни сама тадашња владајућа коалиција није била јединствена по питању односа према Његошу.

Иако је власт већински заговарала однос према Петру Другом Петровићу као вриједности Црне Горе, мањи њен конституент – Бошњачка странка, не само што није узела учешћа у прослави, него су се нешто касније из редова њених високих функционера могли чути оштри антињегошевски тонови. Највише је у томе предњачио Аднан Муховић, некадашњи предћедник парламента општине Петњица који је отворено и у више наврата карактерисао Његоша као геноциднога пјесника.

Амфилохије не одустаје од капеле Интересантно је навести још један феномен. Поред званичне прославе под покровитељством државе, незваничну је организовала СПЦ и остале просрпске институције у Црној Гори. Увод у њихову „прославу“ Његоша отпочео је Амфилохије Радовић већ 2012. године кад је пред тадашњим премијером Игором Лукшићем и тадашњим предсједником Црне Горе Филипом Вујановићем покушао актуелизовати једну великосрпску идеју с почетка деведесетих, истина, у нешто увијенијој форми.

Овај пут није захтијевао рушење велељепног маузолеја, али је тражио да се насупрот њега на Ловћену подигне капела. Та иницијатива коју су помогли сви медији српске профилације, а у скупштинску процедуру покушао као посебан „Закон о обнови капеле Петра Другог Петровића Његоша“ ставити на гласање један посланик Нове српске демократије, ипак није прошла… Оно што чуди јесте што су на Одбору за уставна питања и законодавство за ову иницијативу као „у складу с Уставом“ гласали посланици тадашње власти – Луиђ Шкреља из ДПС-а те Џавид Шабовић и Хидајета Бајрамспахић у име СДП-а, мада су многи челници обје те партије јавно истицали да је Амфилохијева иницијатива одраз мрачне идеологије.

Тадашњи предсједник Парламента Црне Горе и СДП-а Ранко Кривокапић рекао је да је Амфилохијев захтјев атак на темељне вриједности, док је високи функционер те партије у томе тренутку и посланик Мићо Орландић изнио сличне квалификације, упоређујући ову иницијативу с односом који су према Црној Гори имали Илија Гарашанин и Добрица Ћосић. И из редова ДПС-а, нарочито од стране њихова посланика и члана Одбора за уставна питања и законодавство, Миодрага Вуковића стигле су осуде ове иницијативе коју је он видио као перфидни покушај да се Митрополија црногорско-приморска СПЦ легитимише као правни субјекат у Црној Гори. Он је притом изразио чуђење према потезу посланика и посланице СДП-а и посланика ДПС-а који су на одбору гласали за ову иницијативу као правно валидну.

Црногорски филолог Аднан Чиргић одлично је запазио да напади на Његоша у смислу његове геноцидности у ствари аболирају примитивне и необразоване хорде које су починиле геноцид рецитујући његове стихове – извађене из контекста. „Те геноцидне хорде дале су тим стиховима нов контекст“, записује Чиргић…

Тобожњом одбраном Његошева дјела, ови политички чиниоци и извориште њихове духовности материјализовано у Српској православној цркви, вулгаризују Његоша, правећи од њега нешто што он никада није био – само српски и само православни пјесник и најмудрија српска глава.

Ни власт ни Амфилохије не одустају од својих намјера. Крајем 2016. поново ће датум Његошева рођења бити предложен као државни празник, али је због противљења Бошњачке странке Влада повукла приједлог.

Поновна актуелизација тога питања изазвала је велику полемику у црногорској јавности која се наставила у 2017. години кад се славило 170 година од издавања Горскога вијенца. Атмосферу у јавноме простору највише је запалила изјава поменутог члана Бошњачке странке који је изјавио да је „Његош највећи крвник Бошњака и ислама“… Муховић је још раније због Његоша знао критиковати своје сународнике из редова СДП-а који су посјетили Његошев гроб, тврдећи да им мјесто није на Ловћену, но на гробу Алије Изетбеговића.“)

(3)(“Батрићевић: Наставак новочетничких насртаја”, Ауторка: Нада Ђурђевац / Милена Лазаревић, Побједа, 25.05.2020. Цитат: Батрићевић је коментаришући овај случај рекао да је «удар на споменик НОБ-а, удар на темеље антифашистичке и грађанске Црне Горе, а таква Црна Гора смета многима». Срамотни, дивљачки и нецивилизовани чин ломљења мермерне плоче на споменику у Пиперима подигнутоме у част доносилаца одлуке о подизању првога антифашистичкога устанка у поробљеној Европи 1941. године само је наставак новочетничких насртаја на Црну Гору и њезино народноослободилачко насљеђе – каже историчар Бобан Батрићевић за Побједу. Мермерна плоча на споменику на Равном лазу у Пиперима мјесту гдје је донијета одлука о подизању Тринаестојулског народног устанка 1941. године јуче је поломљена. Из Управе полиције Побједи је саопштено да су изашли на мјесто догађаја и да предузимају све што је у њиховој надлежности да расвијетле овај случај и починиоце приведу правди. Батрићевић је коментаришући овај случај рекао да је «удар на споменик НОБ-а, удар на темеље антифашистичке и грађанске Црне Горе, а таква Црна Гора смета многима». Ово недјело логичан је наставак разбуктале ревизионистичке и прочетничке пропаганде и мисије у Црној Гори коју свесрдно и отворено подржава СПЦ с партијама и организацијама које су јој блиске, а чији митрополит готово сваки медијски иступ искористи да прокаже и демонизује постигнућа црногорских и југословенских партизана у борби против нацифашизма. Но, колико год се трудили да затру сјећање на црногорски НОБ у томе неће успјети, јер је модерна Црна Гора рођена у ватри Тринаестога јула – поручио је он”.)

(4)(“У Петњици БС подржава, ДПС немушт, борци осуђују: Улица у Петњици названа по вођи муслиманске милиције”, Туфик Софтић, портал Вијести, 5. 09. 2015. Цитат: “Предсједник парламента у Петњици Аднан Муховић (Бошњачка странка) је оцијенио да самоиницијативно постављање табле на једној улици у тој вароши са именом команданта муслиманске милиције у Другом свјетском рату Османа Растодера не представља провокацију јер се ради о „врло значајној личности у нас Бошњака“)

(5)(“Муховић организује научни скуп о ратном злочинцу Осману Растодеру”, Вијести, 17.05.2016.; Цитат: “Петњички одбор Бошњачке странке намјерава да крајем јула организује научни скуп о лику и дјелу Османа Растодера који је за вријеме Другог свјетског рата био вођа муслиманске милиције у Бихору. Шеф СО Петњица и функционер БС Аднан Муховић позвао је Бошњачко вијеће у Црној Гори као кровну институцију бошњачког народа да буде “суорганизатор учесник и добрим дијелом покровитељ овог историјског скупа за бошњачки народ у Црној Гори”. “Молимо вас да ову нашу молбу прихватите и да заједно направимо још један у низу корака ка расвјетљавању истине о нашој историји и значају муслиманске милиције који је имала у одбрани бошњачког народа наших крајева и једном од највећих газија, оличења храбрости и достојанства, мула Осману Растодеру”, навео је Муховић у саопштењу, преноси Радио Петњица. Планирано је да на скупу учествују историчари Шербо Растодер, Изет Шаботић, Азем Кожар, и књижевник Зумбер Муратовић, аутор дјела “Санџачки газија мула Осман Растодер“. Осман Растодер је након Другог свјетског рата проглашен за ратног злочинца и сарадника окупатора.“)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: