Четници у Хилтону
Бећир Вуковић
Пише: Бећир Вуковић
Над Краљевом, жива ватра сева,
Да видимо ког четника нема,
Нема Симе, нема ни Дерока,
То су Дражи, два најмилија момка,
Нашег Симу, убили су Немци,
Пресекли га митраљески меци,
А Дерока, младог капетана,
Мучки уби чета партизана,
…………………………
(Орило се у сали хотела „Хилтон“ у Подгорици).
Какав ДПС заокрет. Умјесто да ми женимо и удајемо уз четничке пјесме, депеесовци нам украдоше идеологију.
Тако, на једној депеесовој свадби у Подгорици, у „Хилтону“, пјевале су се четничке пјесме, што је (не)могуће. Фантастична нека једначина – могуће, а, немогуће.
Није важно ко је наручио пјесму, да ли стари сват, да ли је запјевао прстенски ђевер, или прија (мајка младожењина), да ли је младожења из Доњих Мрка или Мрчајеваца, или из Краљева, али је факат – пјевале су се четничке пјесме на свадби високог ДПС функционера. Елем, једног са врха очерупане јелкице.
Најгоре што је могао доживјети у свом вијеку један дукљанин – монтенегрин, јесте да се ори четничка пјесма на свадби високог ДПС функционера. Али, горе и од горега јесте да се четничка пјесма – запјевала – спонтано. Онако спонтано, као што спонтано, из бијела грла, о Дражи, запјевају четнички унуци.
Може ли се замислити да на свадби унуке првоборца, који је „прегазио“ Сутјеску (у „Гранду“ на Цетињу), пјева четничка химна – Од, Тополе, па до Равне горе…. Не може се замислити. Но, како је кренуло – нећете морати замишљати – ваистину, и слушаће те.
У „Хилтону“, пјевана је четничка пјесма на свадби црногорца, који прави новог црногорца (антисрбина), дакле, на свадби политичара чија се власт одржава на инфузији: бјелаши – зеленаши – четници – партизани – Срби – 100 одсто црногорци. Ипак, стара драматургија. Питајте гробара Божа Копривицу.
„Знамо ми њиг“, али, знају ли дукљани ко су депеесовци. Јок. „Не знате ви њиг“.
Знају ли то црногорски интелектуалци, писци, академици, новинарчићи, шупљи аналитичари. Да ли сви заједно смију прнути – што ће рећи питати, зашто се на тој и тој свадби, ооорилааа четичка пјесма.
Смије ли питати, онај несуђени господин, аналитичар, бивши возач дрезине, јесте, Ђоновић: ко је, у по бијела дана у „Хилтону“ пјевао четничку пјесму о Дражиним официрима. Ако не смије нико блекнути о том „скандалу“, зашто блејати о било чему другом.
Шупља џеза (како се шале са Ђоновићем), сигурно ће подвикнути: ко то тамо пјева четничке пјесме. Треснуће шаком о прси, па таман кад би га вратили за кондуктера дрезине. Па кад не би гледао пруге. Он је – доследан – па да ће га браде коштати.
Оно у шта смо сигурни јесте да власт неће „некажњено“ промаћи ни мимо матичара Митра Вуковића (само да му саопштење не буде плагијат ко оно прошло). Кад, Митар, засуче брк, а сине црвена крпена тока.
Што ћуте муслимански функционери. Знамо, како су муслимани алергични на Ћетнике, па што не завију турбане око глава, па правац код предсједника владе.
У пролазу и питање: је ли се млада удала у четничку кућу. Је ли се удала у Србију. Ако се удала у братску Србију, онда, мора да се удала у Краљево. Уосталом, не би сватови изабрали баш четничку пјесму у којој се помиње Краљево, да нису Краљевчани. Свака ти част, младожењо, ако си ти закликто: Над Краљевом, жива ватра сева…
Депеесовци нису пјевали, само су аплаудирали, са високо подигнутим рукама. И, засуканих – белих рукава…
Друго сам, рецимо, ја, то су моје пјесме, али зашто они којима је поезија Секуле Дрљевића смисао живота, зашто они, не смију – мекнути. Мек, мек… Зашто они, који се заклињу у поезију Секулину, од муке не замучу, па шта буде, па кад би и изгубили ону полицијску апанажу.
О, специјални тужиоче, о, геније, лукосаде, шта је, бре, ово. Је ли и ово одјек „државног удара“. „Хилтон“ је од Тужилаштва само 26 м.
П. С.
Поштовани, ова пјесма јасно показује, да су се четници борили против Њемаца. Није наглашена погибија четничког официра који је погинуо од непријатеља, Њемаца, него – боли – мучко убиство од брата..! Ту је акценат пјесме. Тај акценат и данас има исту тежину..!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Четничка идеологија за 21. вијек:
1. Масовно учествовање на протестима против Слобе, уз ношење америчких застава по Београду 1992. године.
2. Избацивање у етар кадрог Вука Манитога, који је потписао СВЕ са НАТО пактом, као министар спољних послова 2005. године.
3. Клицање Неразборитом Престолонаследнику, који Србима 2011. честита хапшење Ратка Младића.
4. Ovako je u petak američki ambasador Kajl Skot pozdravio nekoliko stotina Pranjanaca i pripadnika Ravnogorskog pokreta na Galovića brdu, u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca, mestu gde je pre 72 godine izvedena najveća saveznička akcija spasavanja vazduhoplovaca nazvana „Halijard“.
Чекам минусе од ових што се диве знамењу са костурском главом.
Živim na Topolici u Baru (ime Topolica je dobila po Karadjordjevicima iz Topole koji na obali sagradiše dvorac sto ga od njih otkupi knjaz Nikola). Precutno se milasevi dogovoriše da izbrišu naziv i sad ne znamo dje živimo. NEMA NIGDJE VISE T O P O L I C E a ni dvorca Karadjordjevica. Nema ni Malog dvorca!!!!Krije se ko je sagradio STAKLARU ( sada restoran Knjazeva basta!?
bravo Bećire britka sabljo
Možemo li vidjeti fotografije koje su objavljene u medijima u Srbiji ili je zabranila udba?
…i opet ce, i opet ce…2023.-ce!!
… Nama se samo čini da smo stvarni!!!
Mi smo ustvari samo jedna (ne)moguća spisateljska imaginacija nepoznatog jednog, nekog drugog, a istog Markesa!?
Kada se jednom budemo budili iz bunila vjekova naći ćemo sebe u jednom fantastičnom štivu, zaglavljeni u štivu ludome, romanu izmaštanom!
Zbilja, jesmo li mi baš oni (ne)mogući u stvarnosti!?
… Markes “ magični“, Miljanu Miljniću u jednom ribarskom restoranu ukraj Bogote: Dragi gospodine, da li vi to tvrdite da zaista u stvarnosti postoji jedna takva zemlja!? … Pa šta sam ja onda radio “ sto godina u samoći „, oči objelio smišljajući nešto magično i nepostojeći! ??? Šta … ?
MM, mag najvažnije sporedne stvari na svijet cijeli : … Montenegro, Montenegro, gospodine Markes! Eto vam ispred vas živoga dokaza, kako vam ja ne mogu garantovati da sam bezuslovno stvaran!
( … Svojevrameno mi ispričala ćerka Miljanova, o susretu dva “ magična“ u jednom sirotinjskom ribljem restoranu u predgrađu Bogote, jedne godine …)
… A četnici, jesu li to baš oni četnici srpski koje je đavoljim lažno zaslovila komunosatanistička (h)istoriografija, magična ona, nepostojeća ona, markesovski plagirana?
До многих истина сам дошла управо боравећи у изолацији, па тако и до оне хришћанског апологете Зекерајас Равија која каже:” Чињеница је да је истина битна-поготово када си ти онај који трпи последице лажи.” Зато имам потребу да говорим Истину о огромној унутрашњој духовној катастрофи и лому нашег народа неспособног да се отргне шизофреним карактерима , идејама и сценаријима, са чиме се суочих много пута, али никада и нигде као у селу Тубравић код Ваљева и овде у Подгорици. Поред србских стратишта, то су права места на којима сваки Србин и Православац, сваки хришћанин, треба да стави прст на чело и да се запита :“Зар нас Историја Старога и Новога завета ничему није научила !? “
Васпитана да будем кћи своје отаџбине, да је волим и да се са љубављу односим према њој, разлог су што сам следбеница и поштовалац хајдука из јуначких епских песама, неустрашивог витешког духа изворних четника , хероја Србске четничке акције, балканских ратова , Првог и Другог светског рата, неправедно гурнутих у запећак србске историје , који свакако заслужују да се о њиховим подвизима много више зна и чује, како би један од најсветлијих периода наше историје коме ови јунаци припадају, коначно заузео заслужено место у историји света.
Иако сам као хришћанка дужна да волим све људе као своју браћу и сестре, у свом срцу осећам да опет треба више и јаче да волим оне с којима ме везују уже, крвне везе-Управо оне о којима писац Станислав Краков у својој књизи ”Пламен четништва”, иначе и сам припадник одреда Војина Поповића Вука, једног од најчувенијих четничких војвода, овако збори:
„Шта знамо о четницима? Да су другови слободе, јунаштва и самопрегоревања.Слушамо или легенде или их видимо фотографисане свечано са оружјем по календарима. Али њихов прави живот и дела стоје скривени од нас временом, заборавом, тајном. Јер док су преславно умирали, морало се ћутати. Њихова млада тела односили су вирови или су нестајала у ватри, падала под ножевима и под оловним пламеном. Они нису као војници савесно и часно гинули зато што тако треба, него само зато што су они то сами хтели. Поносно су планине нашег Југа скривале у себи људе тако блиске природи и боговима. Рођаци по осећању са Краљевићем Марком и старим хајдуцима, хлебари, салебџије, зидари и сељаци, мирни људи и тихи, постајали су у шумама смели, непосредни и ослобађали се свега личног и сувише осећајног. Комита, хајдук и јунак умео је да буде скоро сваки Србин са Југа, ако не кроз цео живот, а оно увек у тренуцима судбоносним по њега, његово село и нашу будућност. ”
Управо су ти хајдуци, хлебари, салебџије, зидари и сељаци, мирни људи и тихи, ти другови слободе, јунаштва и самопрегоревања, моја инспирација, једини истинит мотив и разлог због кога сам испред манастирске цркве посвећене светом Ђорђу, из око 1321.године, у порти манастира Ајдановац који припада Епархији нишкој СПЦ и налази се на обронцима Јастрепца недалеко од Прокупља, заједно са Слободаном Бачевићем, једним од прогнаника и страдалника са Косова и Метохије о коме Митрополит Амфилохије сведочи у “Новом косовском распећу”, дала своју четничку заклетву *Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа* . Стигосмо дотле да ми, борци за веру и прогоњени због вере , поносни на своје јуначке претке, четничка обележја и све што она заиста представљају, “узнемиравамо” народ у Црној Гори. Речима комуниста – НИСМО ПОЛИТИЧКИ ПОДОБНИ, до првог следећег крвавог сукоба или неког новог рата када ће та политика из корена да се промени.
Можда управо овај одговор најбоље говори о “мудрости”, “искрености”, “истинитости” “честитости” и „братској љубави“ у нас православних Срба, у прилог нашег духовног и биолошког пропадања и нестајања.
Spremte se spremte četnici,silna će borba da bude.Ako ova jesen kada počne lišće da pada, kada sve požutu, ne odnese ovu ološ, onda bolje da bas nema.
„Пјевале су се четничке пјесме на свадби високог ДПС функционера Душка Марковића“ истог оног који ми је испред СУБНОР-а поручивао да :“ЦРНА ГОРА НИЈЕ РАВНА ГОРА. НИТИ ЈЕ БИЛА НИТИ ЋЕ ИКАДА БИТИ“, те да смо ми, следбеници четника , наше јуначке традиције и историје:“ ОСТАЦИ РЕАКЦИОНАРНЕ ПРОШЛОСТИ“, па ме ето готово три године „ЗБОГ ДЕКЛАРИСАНОГ ДЕЛОВАЊА У РАВНОГОРСКИМ УДРУЖЕЊИМА У СРБИЈИ“ мрцвари по самицама у седмој деценији живота. Е, то су вам ти школски примери „УДБАШКИХ ЧЕТНИКА“ због којих се појам ЧЕТНИК своди на ону:“ УСЕ, НАСЕ И ПОДАСЕ“, а заправо нису ни ЉУДИ а камоли ЧЕТНИЦИ .
Spremte se spremte, četnici, silna će borba da bude!
Laži lažo da se veselimo!
Ovako i ujkani Šokci pjevaju šumadijske pjesme na svadbama ,
valjda se tada konvertiti prisjećaju da su Srbi prebjegli iz Bosne u Slavoniju.
Sve može,i od Topole….i spremite se spremate…ali vrlo teško o Djurisicu mlad…
Jer on je komandant Crne Gore,e tu je vrlo opasno za mnoge.Ali lako će oni u rikverc svi ako zagudi a hoće.Tamo daleko i Barba Vlado su im u duši,samo što to ispoljavaju na žurkama,svadbama,veseljima.Nešto su mi sumnjivi odjednom.Valjda je prpa neka,Kurti se mota po Vasojevicima,Haradinaj u ujcevinu u „albanskim Alpima“,vitlaju zastave crnog gavrana pred Podgoricom.A vreme je došlo da malo rasterete po svadbama sebe i društvo.Džabe,kasno je za mnogo što šta.