Четврт вијека од смрти Милана Младеновића

Навршава се 25 година од када је нашу рокенрол сцену напустио “дечак из воде” и личности легенде која годинама уназад прераста у култ обожавања, музичар Милан Младеновић, фронтмен култног састава ЕКВ.

Младеновић је познат као фронтмен групе Екатарина Велика са којом је издао шест студијских албума. Рођен је 1958. године, а своје музичке кораке започео је још као дете, а из тог статуса остварио је и први већи успех.

– Почео сам да свирам у четвртом разреду основне школе, тада ми је отац купио акустичну гитару и уписао ме у музичку школу. У то време волео сам много да читам, читао сам Александра Диму и авантуристичке романе. Битлсе сам слушао највише, подсећао се Младеновић у једном разговору за емисију “Три жеље за златну рибицу”.

Након првих озбиљнијих успеха седамдесетих година у бенду “Лимуново дрво” са којим је наступао по гитаријадама, у СКЦ-у и Дому омладине. Из корена ове групе израста панк састав новог таласа “Шарло акробата” у постави поред Младеновића су свирали Душан Којић Која и Ивица Вдовић Вд. Веома кратко обитавање на музичкој сцени, а тај период обележиле су нумере “Она се буди”, “Мали човек” и непревазиђена ствар “Нико као ја”.

– Када смо се упознали Која и ја, он је тада био клинац, носио је афро фризуру и био је много лакши, сада је онако стамен за видети. Осамдесета, осамдесет прва то су биле добре године, са таласом журки, са кругом људи који се лудо зеза, виси у ваздуху нека добра атмосфера. Сви смо били заједно, имали смо симпатије за своје ближње и комшије, колеге. Сви су тада говорили хвалоспеве за своје колеге по интервјуима, а не као данас што се пљују, причао је 1992. године у интервјуу за ТВ Постер Милан Младеновић.

Пред крај 1981. Младеновић формира бенд “Катарина II” са пријатељима и музичарима из претходно наведених група, ту први пут са њима свира и клавијатуристкиња Маргита Стефановић Маги.

– То је било јако лепо, људи су били људи, а нису били подељени на нације, на разна политичка стремљења, на ово или оно, говорио је Младеновић.

Након издавања истоименог албума, где су место нашле песме “Аут”, “Јесен”, “Радостан дан” и друге, услед несугласица бенд се распада и ствара се “Екатарина Велика” популарнија под називом ЕКВ, која ће Младеновића и Маги уздићи до култа.

– Први албум је оно што јесте Екатарина Велика, песме су искрене и јако предане. Ми смо били баш ентузијасти, путовали смо по целој Југославији, свирали смо за џабе, мислим да је то јако лепо време било.

Кренути у један сат ноћу из СКЦ-а да би стигли у Задар у четири поподне. Маги је једна храбра особа која је много утицала на мене и ово што радимо. Стварно је храбро изгурала све ове године. Многим људима је било доста, нису могли физички или психички да поднесу то, био је то известан напор коме се није назирао крај. Ми нисмо ни ситуирани како треба, свирамо за бобице. Али она остаје ту и остаје са мном, присећао се Младеновић за ТВ Постер пре 25 година.

Низали су се албуми “Екатарина Велика”, “С ветром у лице”, “Љубав”, заједно носећи ванвременске песме “Као да је било некад”, “Очи боје меда”, “7 дана” и друге хитове. Младеновић је инсистирао да се песме ЕКВ-а не узимају као поезија и да се не одвајају од музике.

– Песме нам настају на пробама, када почињемо сви заједно да свирамо и то су најбоље песме као “Пар година” или тако неке, навео је тада Младеновић.

Албум из 1986. године, „С ветром уз лице“, на којем се налази вероватно најславнија Младеновићева песма „Ти си сав мој бол“, лансирала је групу на сам врх југословенске рок сцене, где је са Младеновићем као вођом остала све до 1994. године, издајући серију успешних албума.
Заједно са осталим члановима бенда, Младеновић се 1985. године појавио у филму Горана Марковића „Тајванска канаста“, а следеће године и у филму Дарка Бајића „Црна Марија“ где игра главну улогу и за који је написао композицију „Бус Статион“.

Крајем осамдесетих написао је музику за једну позоришну представу, а 1992. године с члановима група „Партибрејкерс“ и „Електрични оргазам“ формирао је састав „Римтутитуки“, чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду, и са којим је снимио сингл „Слушај ‘вамо!“.

Сингл је објавио Радио Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда.

Младеновић је 1994. године отишао у Бразил и тамо са пријатељем Митром Суботићем Субом снимио албум Анђелов дах, чије објављивање није дочекао, јер је услед рака панкреаса преминуо 5. новембра 1994. Многи чланови групе ЕКВ више нису данас међу живима – Бојан Печар умро је у Лондону од срчаног удара, Маргита Стефановић 18. септембра 2002. године, Иван Вдовић 1992. и Душан Дејановић 2000. године што показује трагичну судбину овог бенда.

Међутим, Младеновићева борба за срећу и настојање да се живи од љубави довели су његов лик на мајице данашњих клинаца, попут лика Че Геваре.

– За крај бих рекао само то да ми ни у ком случају није жао што сам све ове године протраћио тако неозбилњој ствари као што је рокенрол, мислим да нисам могао поштеније и искреније да потрошим те године, закључио је Младеновић у интервјуу који је објављен 1992. године.

Милан Младеновић (36) је умро 5. новембра 1994. у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његовом смрћу „Екатарина Велика“ је престала да постоји.

Милан Младеновић је добио улице у Загребу, Сарајеву, Љубљани, а у Београду поред улице, плато испред београдског Дома омладине у центру града носи његово име.

Извор: danas.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: