Четврти покрајински слет Савеза Сокола 1936. у Суботици

Пошто II свесоколски слет у Београду 1936. није могао да се одржи, главна годишња скупштина Савеза Сокола Краљевине Југославије донела је одлуку да се покрајински слет северних жупа Савеза Сокола одложи за јуни 1936, како би се могао истакнути велики значај ове манифестације на најизложенијој тачци северне границе, са тиме, да слет у Суботици буде једина приредба Савеза у 1936. и да ће слету обавезно учествовати већи број жупа.

Пошто је Соколски слет у Суботици уместо 1935. био одложен за 1936. Соколско друштво Суботица одржало је  XIV јавну вежбу. Гимнастички дан средњошколске омладине спојен је са јавном вежбом. У вежби је учествовала и војска.  Јавна вежба одржана је 9. јуна 1935. на игралишту фудбалског клуба “Бачка”. Мушка и женска деца, ученици-це средњих школа, мушки нараштај сокола, женски нараштај, чланице сокола и чланови сеоских чета извели су просте вежбе. Све чланство извело је вежбе на справама и игре. Војници 34 пешадијског пука извели су просте вежбе. Соколска коњица извела је карусел. Све чланство извело је слетску сцену “Хеј Словени”. Учествовало је преко 1.200 вежбача, вежбачица и деце.  Та сцена је оставила велики утисак на гледаоце. Аутори сцене били су Лазар Тешић и Марија Шлезак. У прогласу слетског одбора истакнуто је да је соколство живи гранични бедем на северу отаџбине. (1)

Соколска деца и нараштај стигла су у Суботицу 12. јуна 1936. а такмичења су била 13 и 14. јуна 1936. Соколски нараштај и деца посетили су Палић и Соколовац да разгледају Бановински расадник, Градску економију, паркове, купалиште и летњиковац Соколског друштва Суботица. Разгледали су установе Соколовца и Палића, где су се окупали. Увече су се вратили у Суботицу.(2)

У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије. Слет је почео савезним такмичењима чланова и чланица 27. јуна 1936. на соколском стадиону.  Тог дана отворена је у Градској кући индустријска изложба, коју је отворио председник градске општине инжењер Иван  Ивковић-Ивандекић у присуству цивилних и војних власти, сокола и разних корпорација и установа.  Изложбом је приказана привреда и индустрија Суботице. У просторијама Градске куће отворена је историјска  изложба  „Југословенска Суботица од најстаријих времена до Тријанонског мира” Изложбу је отворио  председник градске општине Иван Ивковић-Ивандекић, а аранжирао је национални и културни радник протопрезвитер Марко Протић. Отварању изложбе присуствовали су подпредседник општине др. Кенђелац, професор Алекса Ивић, буњевачки историчар Мијо Мандић  као и остали представници. У Дому Душана Радића, на Карађорђевом тргу отворена је изложба Добротворне Задруге Српкиња о народним радовима, ношњама и везовима. На отварању изложбе били су присутни подпредседник општине др. Кенђелац и председник Слетског одбора др Игњат Павлас. У просторијама Гранд хотела отворена је изложба  „Националног храма”, симболички приказ националних и културних прегнућа народа. „Национални храм” био је уметнички рад Радојице Никчевића, који је своје дело изложио и приликом нараштајских дана слета у Суботици. (3)  Међу првим соколским гостима стигли су руски соколи под вођством старешина Романа Драјлинга,  Виктора Артаманова и начелника Камбулина. Дочекани су са соколском музиком и поздрављени од представника Слетског одбора и великог броја суботичких сокола и соколица. (4)

У вече 27 јуна 1936. звуци труба уз ракете и прангије објавили су са торња Градске куће почетак видовданских слетских свечаности. Велики звучници преносили су државну химну и  „Хеј Славени”. После тога настало је на трговима пред Градском кућом весеље уз свирање и играње народних кола. Слетски одбор приредио је у част представника словенског соколства и представника жупа вечеру у Соколском дому. Госте је поздравио  председник градске општине Ивандекић. После вечере приређен је у афитеатру Соколског дома концерат. Концерат је отворен Пашћановим  „Соколским поздравом”, који је свирала соколска музика. А затим је госте поздравио Петар Будановић у име слетског одбора. У свом говору истакао је : „ … Да, радосни смо, јер се налазите међу нама ви, који сте не жалећи труда дошли из свих крајева наше лепе отаџбине и који сте за неколико дана напустили своје домове и у њима оставили своје најмилије, да са нама јавно манифестујете високу соколску свест … народ само сложан и уједињен може напредовати на свим пољима људскога настојања, јер све нас учи иста прошлост, да разједињени и раздвојени само туђину морамо служити. И када смо тога свесни, можемо у миру и у братској, соколској љубави радити за све нас, за сав наш народ,”. Затим су свирали суботички жељезничарски тамбурашки збор, мешовити певачки збор  „Граничари”, хармоникаши, жељезничарска и соколска музика. После концерта било је у амфитеатру соколско весеље. (5) На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су  такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. Савезна музичка такмичења одржана су у Градском позоришту, у дворани   „Граничара”, под вођством референта за музику Просветног одбора Савеза СКЈ  Светолика Пашћана-Којанова. Делегација сокола на челу са Владом Стипићем, чланом управе Соколског друштва Суботица, посетила је гроб првог старешине Соколског друштва у Суботици др Фрање Сударевића. У исто време делегација Савеза СКЈ, Слетског одбора и соколских жупа положила је венац на споменик палим за ослобођење и уједињење на Тргу Војводе Путника. У свим суботичким црквама одржани су видовдански помени. (6) Соколски Видовдански помен одржан је у амфитеатру Соколског дома. Помен је почео певањем Пашћановог „Соколског поздрава”. Др. Станко Точић говорио је о значају Косовске битке.  Косово је било капија за цео Балкан, за Хрвате и  сву средњу Европу. Оно је унапред одлучило  мохачку и крбавску битку. Истакао је : „Нисмо се могли у прошлости одржати, јер великаши као ствараоци независних држава у својој себичности и својим сепаратистичким тежњама нису имали осећања за јединство, јер нису били прожети јединственом националном мишљу. Та је мисао разбуђена захваљујући етици видовданске традиције, којом су били надахнути сви наши народни великани и цео наш народ.” Мешовити соколски хор из Радовљице певао химну, након чега је један соколић рецитовао песму  „На Косову”, а једна соколица рецитовала  „На глас о смрти нашег највећег Краља”. Помен је завршен певањем  „Хеј Словени”.(7) По завршеном помену формирала се пред Соколским домом поворка која је на челу са представницима  словенског соколства, представницима власти и  соколском музиком, пошла до Ериовог трга, где је била посађена Словенска липа. Сав простор и трг Слободе били су испуњени масом сокола и грађанства, које је присуствовало симболичном свечаности полагањем земље коју су донели представници соколских јединица из свих крајева  на могилу под Словенском липом. Свечаност је почела свирањем химне „Хеј Словени”. Први су пришли липи браћа из Истре, који су сасули земљу донету из тамошњих неослобођених крајева. На крају је соколски хор из  Радовљице у словеначким народним ношњама  певао  „Хеј Словени”. (8)

Соколско друштво Суботица приредило је свечани ручак у Официрском дому за представнике соколских савеза и бугарске Јунаке, представнике власти и делегате жупа.  Кад су соколи и грађани кренули у поворци на стадион почела је да пада киша праћена  грмљавином. Упркос киши масе сокола и грађана са свих страна хитале су ка стадиону. Сва превозна средства којима је располагала Суботица превозила су соколе и грађане на стадион. Трамвајска кола, аутомобили и кочије превозили су без прекида путнике, али је мноштво хитало и пешке ка стадиону. Над соколским слетиштем виле су се заставе свих словенских народа. Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић прогласио је стадион и парк око њега  Југословенским народним парком Краља Петра II. Затим је говорио представник бугарских Јунака професор Минев. Предао је поклон плакету др. Игњату Павласу. На плакети је писало: „Новосадској Соколској жупи братски спомен од Савеза Јунака поводом слета у Суботици, јуна 1936 г”. У свом говору др. Игњат Павлас истакао је : „Соколска жупа Нови Сад, на чијој се територији одржава овај IV покрајински слет Савеза СКЈ, прима с братском захвалношћу овај дар као залогу братства и љубави између Савеза бугарских Јунака и Савеза Сокола Краљевине Југославије и свих њихових припадника. …  да наше несебично и ничим помућено братство и љубав поведу Савез бугарских Јунака и Савез Сокола Кр. Југославије једним заједничким путем, а у загрљају са свима словенским соколским савезима.”  Затим је следило свечано развиће и предаја заставе, коју су друштва и чете жупе Нови Сад поклониле својој жупи. Застава је била израђена по нацрту академског сликара и члана сокола Саве Рајковића. (9)

На слету изведена је вежба „Хајд јунаци” од Ивана Ковача, коју су извели са сваке стране по 36 војника с пушкама београдске подофицирске школе и у средини 36 морнара морнарске подофицирске школе. Вежба је симболично приказала спремање за борбу, затим саму борбу за којом следи ослобођење и уједињење. У „Југословенској епопеји” од истог аутора, 36 чланова београдских соколских друштава симболично је приказано уздизање царевине под Немањићима, долазак Турака, бој на Косову, српски борци на Врачару, затим ослобођење. У песми се истиче : „Нек  душман  види, нек душман чује, да Срб још живи, да је јунак”.

Слетску сцену „Хеј Словени” извело је 2.065 чланова, чланица, мушког и женског нараштаја, мушке и женске деце, чланова соколских чета Соколског друштва Суботица и 400 војника суботичког гарнизона. Приказана је основна мисао соколства  Кроз соколство  – Славенству! (10)

Сцена „Хеј Словени” била је изграђена  по угледу на слетске сцене на свесоколским слетовима у Прагу. У њој је долазила до изражаја теловежба, рецитација, песма, глума, плес и музика. Све је било повезано у једну целину. Употребом и распоредом великих маса на отвореном, када њихове покрете прати музика, те речи изговорене зборно и појединачно, и зборно певање свих учесника, давало је драмско дејство, које се развијало из глуме, покрета маса, музике, вокалног израза збора и појединаца. Приказом сцене код гледалаца је изазивало свечано расположење. Тачку су саставили Лазар Тешић и Марија Шлезак. Музичку пратњу за сцену спремио је Карел Направњик. (11)

Лазар Тешић је у чланку „Хеј Словени” у књижици „Соколско деловање у Суботици” опширније писао о слетској свечаној игри „Хеј Словени”. Обрадио је идеолошки сцену. У сцени је вежбало 3.220 учесника. Истакао је да  слетска свечана игра у себи приказује један део основне соколске мисли : „Кроз соколство  – Славенству !” Приказује се постанак и развој соколства, задатак који је соколство преузело на себе да у буђењу и препороду народа словенски род очува слободан. Слетска сцена „Хеј Словени” била је подељена у три дела : 1. Пролог, 2. Свечана игра, 3. Скупина. Овој деоби били су прилагођени музички мотиви који су служили као пратња свечане игре. Сцена пролога почињала је свечаном музичком предигром, код које се са разним словенским мотивима преплитали основни мотиви песме „Хеј Словени”. Сама предигра садржавала је у себи и читаву идеју сцене.  Сви учесници били су сврстани у одвојене и посебне групе, а на подијуму на средини сцене налазиле су се четири алегоријске фигуре, окренуте на разне стране.

Алегоријске фигуре представљале су одвојене словенске народе. У рецитацији се говорило куда се све простирао словенски род, “а изнад њега да је светла соколска мисао која га води напред у живот…”.  У Свечаној игри словенски народи су живели раздељени, раскомадани и одвојени једни од других. Неки од њих су били у туђем ропству. Чутали су и трпели … .У том ропству код самог народа, јављала се идеја слободе. Али није било онога, ко би то привео у дело и повео народ напред … Свуда је била тишина. Тишином сцене чуо се вапај народа и одјекивао глас Мајке Славије : „Моје племе сном мртвијем спава суза моја нема родитеља нада мном је небо затворено не прима ми плача ни молитве… Црни дане, о црна судбино”. Али и завршавао „Одгојићу тиће Соколиће. Моје племе погинути неће !” Док се глас завршавао на подијуму у средини сцене појавио се као весник слободе Соко вежбач. Представљао је соколски покрет. Соко је почињао своје дело. Око њега се стварао круг првих соколских радника.  Они су први кретали на посао. Било их је мало, али су били најбољи.  Били су уверени у животну снагу Тиршевог учења. Вежбали су и радили несебично и упорно. Они су били неуморни и припремали су народ за ослобођење. Са своје стране народ је разумео и заволео соколе. Из народа пристајали су један за другим нови радници, пионири соколства, који су соколску мисао схватали и који су је даље ширили. Са соколима на челу, у одсудном тренутку, сви су се дизали и кидали робовске ланце. Са звучним фанфарама свитао је нови дан  Дан Слободе. У слободи соколи су изграђивали своју домовину. Стари радници су одлазили. Долазио је млади нараштај, који је имао јасна схватања и  оствариве идеале. Младом нараштају предаван је аманет соколска ствар са поруком : „Где ја стадох – ти чеш поћи! ... Што ја почех – ти продужи! … “.У словенском роду је почињао нов живот. Соколство је из мирних словенских грађана клесало нов лик соколског човека, који кроз живот иде вођен соколском идејом стално оштрити  дух, непрестано челичити тело, не себе ради, већ за Свесловенску соколску заједницу. У свесловенској скупини пробуђена словенска омладина требала је заједно у братском загрљају, да кроз Соколство разигра сва словенска срца. У сцени Скупина у тријумфу свесловенске мисли видно су се истицале  словенске скупине сокола, које су доминирале сценом, и над којима је бдила у срећи Мајка Славија. Око скупина оцртавали су се од живих тела саграђени амблеми Сокола, као симбол да све то окружује, везује, чува и спаја само Соколство. Скупини на сцени придружиле су се три нове поворке : 1.Соколице са цвећем и венцима као симболом соколске поридице; 2. Нараштај и деца као симбол животног весеља; 3. Соколи у одори са барјацима, на чијим су се шиљцима налазили метални соколи, као симбол организације. У том свечаном моменту сви соколи на сцени и гледаоци певали су свесловенску и соколску химну „Хеј Словени !”. (12)

У вече одржана је Соколска академија у Градском позоришту.  У првој тачци 10 чланова Соколског друштва Стара Пазова извели су састав „У бој” од А. Мудрога уз пратњу клавира. Шест руских соколица извело је ритмички састав од Е. Камбулина уз пратњу музике на мотив „Кад вечерње сунце залази”. Чланови руског сокола извели су „Деветку”. Уз пратњу војне музике извело је 16 питомаца морнаричко-машинске школе састав од И. Ковача „Дижите стег”. Исте вечери приређено је у амфитеатру Соколског дома  словенско вече. На Ериовом тргу и на вежбалишту Соколског дома  исте вечери приређене су народне забаве. (13)

Соколска поворка кретала се  улицом Престолонаследника Петра ка Јелачићевој и даље Карађорђевим тргом према Александровој улици и Соколском дому. У соколској поворци били су одред соколске коњице, вођа слета М.Теодоровић и заменик Л. Тешић,  соколска музика, застава Савеза СКЈ… Старешинство Савеза СКЈ са представницима ЧОС, бугарских Јунака, пољског и руског Соколства… чехословачки, руски соколи и соколице, затим жупе ССКЈ , здравствени одред и одред соколске коњице. Било је 11 соколских музика. Соколи су ишли у одори и у народним ношњама,   соколице  у одори, народним ношњама  и  у вежбачком оделу. Било је око 500 сокола и соколица у народној ношњи. Са балкона Соколског дома поздравили су соколе старешина Гангл,  министар за физичко васпитање народа др. Јосип Рогић, председник општине Ивандекић, представници чешког, пољског и  руског сокола и бугарског Јунака. У свом говору Ивандекић је истакао :  „Овај слет је свесна национална манифестација, јер овде видимо сакупљене одушевљене и неустрашиве Сокол : плодне Бачке и Баната, китњастог Срема, славонске равни и убавог Загорја. Јуначке Шумадије и Јужне Србије, Босне поносне, земље Херцеговине, плавог Јадрана, нашег Приморја и осталих крајева наше миле отаџбине. … Овај слет има данас још већи значај, јер је он и манифестација свесловенске узајамности. Овде су наша браћа: Бугари, Чехословаци, Пољаци и Руси, с којима у заједници имамо да остваримо речи песникове о мисији Словенства, … Браћо, нека вам је братски поздрав од наше беле Суботице, која у нашој држави као звезда северњача показује пут на узбурканом мору, да срећно дођемо у луку словенског спаса!” (14)

На другој јавној вежби  били су присутни председник владе др. Стојадиновић, министар Цветковић, председник народне скупштине Чирић, бан Дунавске бановине Пауновић, бројни сенатори и народни посланици, … . Председник општине Ивандекић приредио је у Курсалону на Палићу свечани банкет. У свом говору Стојадиновић је истакао : „.. пошто сам и ја у младости био Соко, а  ко је био  једном Соко, тај и остаје…. Ја вам, браћо Соколи, могу рећи још и ово : продужите овако као што радите, продужите и даље свој национални и патриотски рад и будите уверени да ваш труд није узалудан. Отаџбина биће вам захвална.  … У то име ја вас поздрављам, браћо Соколи и господо Суботичани, соколским поздравом: Здраво !“ У самом граду одржане су завршне свечаности  слета, чији је завршетак био оглашен трубама и ватрометом. (15)

Пошто II свесоколски слет у Београду 1936. није могао да се одржи, главна годишња скупштина Савеза Сокола Краљевине Југославије донела је одлуку да се покрајински слет северних жупа Савеза Сокола одложи за јуни 1936, како би се могао истакнути велики значај ове манифестације на најизложенијој тачци северне границе, са тиме, да слет у Суботици буде једина приредба Савеза у 1936. и да ће слету обавезно учествовати већи број жупа. Соколство у Суботици је сматрало себе живим граничним бедемом на северу отаџбине. У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије. Слет је био и  манифестација свесловенске узајамности. Председник Слетског одбора био је старешина жупе Нови Сад др Игњат Павлас.

Саша Недељковић,

члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

1. „Дефинитивна одгода II свесоколског слета у Београду повукла је и одгоду овогодишњег покрајинског слета у Суботици”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 17 маја 1935, бр. 21, стр. 5; „Јавна вежба Соколског друштва”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 3; „Проглас Слетског одбора”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936. бр. 19, стр. 1;
2. (Клјћ), „Свечани дани соколске омладине у Суботици”, „Соколић”, у Љубљани, јуни-јули 1936, бр. 6-7, стр. 168; „С нараштајским данима отпочеле су свечаности IV покрајинског слета у Суботици”, „Соколски Гласник”, Београд, 19 јуна 1936, бр. 25, стр. 2;
3. „Отварање изложби”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 4;
4. „Срдачан дочек руских Сокола и Соколица”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 4;
5. „Свечано отварање слета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 4;
6. „Соколска музичка такмичења”, „На гробу брата дра Фрање Сударевића”,„Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр.5;
7. „Видовдански помен у амфитеатру Соколског дома”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр.5;
8. „Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр.5;
9. „Прва слетска свечаност – јавна вежба на стадиону”,   „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 6;
10. „Соколска академија у Градском позоришту”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 7;
11. „На слету у Суботици”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 јуна 1936, бр. 23, стр.1;
12. Л. Тешић,  „Хеј Словени”, „Соколско деловање у Суботици I”, Суботица 1936, стр. 107-110;
13. „Соколска академија у Градском позоришту”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 7;
14. „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 7, 8;
15. „Друга слетска свечаност – јавна вежба”, „Председник владе др. Стојадиновић о Соколству”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 8;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: