Четвртина становништва Њемачке је мигрантског поријекла

„Савезна република Њемачка је усељеничка земља и способна је за интеграцију“, изјавила је она поводом представљања последњег извјештаја о стању интеграције у земљи. Тај извјештај влада објављује сваке двије године.

„Но потреба за побољшањем постоји на подручју образовања миграната„, додала је Видман-Мауц. Тако је, према њеним ријечима, посебно потребна боља подршка када је ријеч о језику и увођење обавезног теста о знању језика за дјецу прије њиховог поласка у школу.

„Женама је такође потребна већа подршка како би на тржишту рада могле бити успјешне“, рекла је она. С тим циљем је, како каже Видман-Мауц, потребна је „офанзива интеграције“.

Оно што је такође неопходно јесте ефективнија борба против мржње према странцима и дискриминације на интернету.

„Подстрекачи мржње на различитим платформама морају осјетити да је правна држава пред њиховим вратима“, каже она.

„Након напада у Халеу и убиства Валтера Либкеа у Каселу, мора бити јасно да десничарски екстремизам, антисемитизам и мржња према муслиманима представљају реалну опасност“, рекла је повјереница њемачке владе за питања интеграције. Исто важи, како је рекла, за исламски екстремизам.

Критика опозиције

Опозиција у Бундестагу критиковала је рад владе по питању интеграције.

Филиз Полат, портпаролка Зелених за питања миграције и политику интеграције је рекла: „Њемачка све чешће доноси одлуку о дозволи боравка (у земљи) на основу могућности и шанси када је ријеч о економској и друштвеној партиципацији“.

Она такође каже да се многи људи који немају сигуран боравак у земљи суочавају са забраном рада, а такође је онемогућено регуларно похађање школе и понуде када је ријеч о интеграцији.

Странка Љевице сматра да влада преспоро спроводи „важне предлоге за интеграцију на тржишту рада“.

„За стварну репрезентацију нашег усељеничког друштва још увијек недостаје особа са мигрантском позадином на руководећим позицијама у јавним службама“, каже Гекај Акбулут, портпаролка Љевице за питања интеграције.

ЦДУ/ЦСУ пак упућује на напредак који је постигнут у политици интеграције. Такав развој ситуације радује „посебно јер је јавни дискурс често обиљежен мржњом и подстицањем на мржњу и дијелом пружа другачију слику“, каже Нина Варкен, повјереница посланичке групе ЦДУ/ЦСУ за питања интеграције.

Но она додаје да напори у циљу интеграције не смију бити смањени.

„Морамо се усредоточити на оне без којих дугорочна, успјешна интеграција није могућа, дакле на жене и дјецу“, каже Варкен.

Свака четврта особа у Њемачкој има мигрантско поријекло што је 25,5 одсто становништва. Прошле године је 52 процента тих особа имало њемачко држављанство, док се 48 процената водило као странци, наводи се у извјештају о интеграцији представљеном у уторак.

Подаци показују да је усељавање у Њемачку смањено: прошле године је у земљу дошло око 1,6 милиона људи, што је 300.000 мање него претходне године. Више од половине, 53 одсто усељеника, стигло је из земаља Европске уније.

И број захтјева за азил знатно је смањен: У првих десет мјесеци 2019. године тај број је износио око 141.900. Поређења ради, 2018. је било поднесено око 185.800 захтева, а 2017. године више од 222.000..