ЦГ: Помоћ тражило 308 жртава породичног насиља

Од почетка године Сигурној женској кући се за помоћ обратило 308 жртава породичног насиља, од чега је њих 112 било смјештено у склоништу, односно 54 жена и 58-оро дјеце, казала је ЦдМ-у директорица ове НВО Љиљана Раичевић. Она наглашава да је евидентна незадовољавајућа примјена закона и изостанак приступа правди жена које су преживјеле насиље.

Према ријечима Раичевић, мониторинг поступака који НВО у континуитету спроводе у овој области, указује на благу казнену политику која промовише политику некажњивости починилаца и недостатак ефикасне физичке заштите жртава.

„Просто смо затечене неким одлукама суда и неким рјешењима која су на штету жена. Имамо утисак да се не прати закон који је добар и који штити жене. Примјена закона је јако лоша и ми смо незадовољне. Политика судова је таква као да је од прије 15 или 20 година, да на крају жртва буде кажњена. Мислим да ћемо ове и идуће године да се усредсредимо на неке извршне пресуде које су на штету жена. Пресуде шаљу забрињавајућу поруку-толерантан однос државе према насилнику и насиљу, просто обесхрабрују особе које трпе дугогодишње насиље да га пријаве“, истакла је Раичевић.

Од почетка године СЖК је полицији пријавила насиље у 104 случајева, док су у 239 случајева пружили правну помоћ.

„Од почетка године, Сигурној женској кући се за помоћ обратило 308 особа са искуством породичног насиља, од чега је њих 112 било смјештено у склоништу, односно 54 жена и 58-оро дјеце. Ипак, тај број је далеко већи, јер имамо најмање 100 порука које нас чекају у инбоxу. За 63 клијенткиње је обезбиједјена психолошка помоћ и подршка (индивидуална или групна). Тренутно се у склоништу налази седам особа“, казала је Раичевић.

Свако насиље је, наглашава она, тешко.

„Неке жене кажу да могу да истрпе физичко насиље, али не могу психичко. Али, по нама, најтежи облик насиља је економско насиље, јер је оно скопчано са многим другим елементима. Ако немају новац, онда је то повезано са насиљем над дјецом, свађама. Ми сад имамо неколико тешких случајева, они су у склоништу и не знамо за неке како ће се завршити“, нагласила је Раичевић.

Са полицијом су, каже Раичевић, оствариле најбољи контакт.

„Што се тиче насилника ту имамо неких позитивних помака, иако ми се чини да се заштитне мјере не спроводе довољно: то је удаљење насилника из стана или ухођење да на 100 метара не смије да јој приђе. То су баш добре заштите и требало би да се спроводе. И суд прави грешке око алиментације и око додјељивања дјетета или враћања дјетета по судској одлуци мајци, јер се дешава да мајка да дијете на гледање оцу, и да га он не врати. Страшно је тешко врати дијете након тога“, истиче Раичевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: