ЦГО: ДИК није испунио препоруке ОЕБС-а, већ је додатно назадовао

Центар за грађанско образовање (ЦГО) указује да наглашено нетранспарентан рад Државне изборне комисије (ДИК) почиње да се позиционира као негативан фактор у оцјени укупног изборног процеса. ДИК је успио да у претходних неколико мјесеци донесе више контроверзних одлука, на које је ЦГО уредно опомињао али и чији је дио процесуирао надлежним органима, како би заједничким напорима рад ДИК-а довели у оквире законитости и најболијх пракси.

Истичи да централни рад ДИК-а остаје обавијен велом тајности. Обавјештења о сједницама ДИК-а се на сајту објављују непосредно пред, у току а некад и након окончања сједница. Медији не могу пратити директно сједнице ДИК-а, а саопштења са тих сједница су ријетка и штура, као и сами записници који се објављују тек након наредне сједнице. Нотирано је једно једино појављивање портпарола ДИК-а, Мерсудина Даутовића, које је дало више аргумената критичарима рада ДИК-а него што се може цијенити успјешним у одбрани позиција ДИК-а. Кратко, али интересантно, искуство ЦГО-а у праћењу сједница ДИК-а оснажује нашу препоруку да се сједнице ДИК-а морају отворити за непосредно медијско праћење тока дискусије и ставова свих чланова.

ЦГО нотира успостављање праксе кршења Закона о слободном приступу информацијама од стране ДИК-а, због чега су до сада поднијели више жалби Агенцији за слободан приступ информацијама (АЗЛП).

Наиме, ЦГО није добио од ДИК-а приступ информацијама које се односе на процедуру и услове закупа простора за раду у хотелу „Хилтон“, као и да ли је ДИК покушао прије закупа скупе сале у овом хотелу да нађе рјешење кроз коришћење неког простора у државном власништву. Јавности је познато да је Влада за ове сврхе из Текућих буџетских резерви, на захтјев ДИК-а, издвојила више десетина хиљада еура за ову сврху. Јавност би морала чути од ДИК-а што их је опредијело за ово недомаћинско, а сумњају и незаконито, рјешење у вријеме велике економске неизвјесности.

Такође, истичу да ДИК није доставио ЦГО-у ни документацију која се односи на информације о коришћењу софтвера Вука Перишића, некадашењег одборника ДПС-а и службеника у Скупштини Црне Горе. Јавности је познато да је Мисија ОЕБС-а прошле године донирала софтвер за исту намјену ДИК-у и неувјерљиво звуче образложења ДИК-а да је „софтвер Вука Перишића бржи од оног што је донирао ОЕБС“, као и да захтијева унос мањег обима личних података, односно само ЈМБГ, а имајући у виду да се сваком грађанину, након уноса ЈМБГ, појави и име а што упућује на неовлашћено генерисање личних података у софтверу Вука Перишића уз пуну свијест о томе у ДИК-у. И овај случај указује на релаксиран однос према јавним фондовима у вријеме економске кризе, али и на угрожавање заштите личних података.

ЦГО је поднио двије кривичне пријаве Врховном државном тужилаштву због сумње у злоупотребу службеног положаја у ова два случаја. Такође, у случају софтвера упутили су Иницијативу АЗЛП-у за покретање поступка надзора.

ЦГО је добио парцијалне информације о дијелу финансијског руковођења у ДИК-у па су тражили од ДИК-а извршење рјешења о одобравању приступу информација које нису доставили, али и укључење АЗЛП сходно надлежностима ове агенције. Раније су указали и на спорну одлуку о додатним надокнадама члановима ДИК-а.

Државна ревизорска институција (ДРИ), према доступним подацима, никада није извршила ревизију у ДИК-у. ЦГО је зато упутио и Иницијативу ДРИ-у да у плану ревизија за 2021. годину приоритетно уврсти и ревизију финансијског пословања ДИК-а током 2020. године. Надају се да ће сенатори ДРИ имати разумијевања за њихову Иницијативу, а посебно имајући у виду само дио спорности у финансијама ДИК-а до којих су дошли у протеклих неколико мјесеци и да ће по коначно спровести ревизију ове институције.

„До парламентарних избора остало је још свега 10 дана, а јавности упркос ‘бржим’ софтверским рјешењима није дата званична информацијама о укупном броју потписа подршке и о њиховом броју по изборним листама, као ни информација о томе колико потписа ДИК није оцијенио валидним, нити које су изборне листе подносиле те потписе и у којим бројкама. ДИК није дао ни податке ни о томе колики број грађана пријавио злоупотребу потписа, а не зна се ни шта ДИК ради у таквим случајевима.

Коначно, ДИК није јавности образложио ни што је био опредјељујуће да изабере малу штампарију у Бијелом Пољу за штампу гласачких листића, а која нема претходног искуства у том послу, ни да ли се и на који начин увјерио у њихове капацитете да то заиста могу урадити. Јавност само зна да је власничка структура те штампарије везана за једну од кандидаткиња на изборној листи ДПС-а што, поред свих других сумњивих послова ДИК-а, додатно доводи у питање објективност ДИК-а.

ОЕБС је, у извјештајима за претходне изборне циклусе, препоручио значајно унапрјеђење транспарентности рада ДИК-а, а и у прелиминарном овогодишњем указао на недостатности у овом дијелу. Но, умјесто напретка констатујемо регресију по свим индикаторима, као и да ДИК наставља продуковати материјал који доводи у питање легитимитет изборног процеса. ЦГО поново позива све заинтересоване актере да ДИК-у посвете пуну пажњу јер се бојимо да овакав рад ДИК-а, уз оно што је кршење закона и Устава, у конципирању Техничких препорука, не обећава да ћемо имати добре оцјене у међународним извјештајима, а све ово може отворити многа питања и унутар Црне Горе.“, закључили су.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: