ЦГО: Какав је смисао повећања језичких разлика?

У Центру за грађанско образовање (ЦГО), другим дебатним кругом на тему „Какав је смисао повећања језичких разлика?“ синоћ је завршена прва од четири регионалне експертске конференције под заједничким називом Језици и национализми, које ће током 2016. бити организоване у Подгорици, Сарајеву, Београду и Сплиту.

Модераторка дебатног круга и током друге вечери је била проф. др Ханка Вајзовић, лингвисткиња и посланица у Парламенту БиХ, која је подсјетила на видљив несклад између језичке норме и оног што постоји на терену, јер, према њеним ријечима, сви говоре језиком средине осим уколико желе истакнути идентитет. Она је указала и да језик мора бити интегративни фактор заједнице, а не баријера.

Током другог дебатног круга се говорило о језичким разликама на територији бивше Југославије, о тенденцијама да се ове језичке разлике повећају и да се злоупотријебе у националистичке сврхе.

Књижевник Балша Брковић је, подстакнут питањем из публике, оцијенио да би „Одрицање од црногорског језика било погрешно јер би оно значило одрицање од цјелокупне досадашње литературе. Оно што је проблематично јесте тежња за доминацијом јотованих облика. Уколико се инсистира на тој искључивој доминацији, кроз двије деценије имаћемо литературу која је неразумљива“.

Бојан Главашевић, докторант на катедри за семиологију Одсјека за лингвистику Филозофског Факултета у Загребу, је нагласио да постоји велики број држава у свијету у којима се говоре исти језици и у којима се не инсистира на националним предзнацима.

Социолингвисткиња проф. др Славица Перовић је подсјетила на богатство и поријекло појединих ријечи у црногорском језику које не треба мијењати у контексту кодификације језика.

Нађа Бобичић, докторанткиња културологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, је истакла да је најбитније наћи одговор на питање: зашто се још увијек разговара о овим питањима. Она је говорила о ранијим тумачењима распада Југославије у чијој сржи су се налазиле нација и национализам, истакавши да се у новим препознају и класне разлике повезане са одређеним глобалним феноменима.

„Очигледно је да је ова тема још увијек жива као и манипулације језицима“, подвукла је Бобичић.

Проф. др Рајка Глушица, лингивсткиња и професорка на Филозофском факултету УЦГ, је поновила да наука даје одговоре на сва лингвистичка питања и поставила питање мијењања и садржаја када се мијења назив језика. Она је нагласила да национализам треба критиковати јер националисти инсистирају на разликама, националисти виде у језику национални идентитет, а не виде језик као средство комуникације.

„Сви националисти измишљају разлике, да би имали језик различит од другог“, закључила је Глушица.

Проф. др Јосип Баотић из БиХ који био је једини дијалектичар међу учесницима, истакао је да су језици на просторима бивше Југославије генетички исти али не и када се говори о стандардима. „У језику не може бити грешака, али се мора употребљавати у оквиру утврђене норме“, појаснио је Баотић.

Први дебатни круг је одржан у четвртак, 21. априла, под називом „Говори ли сваки народ у Црној Гори другим језиком?“.

Конференцији је присуствало око 40 заинтересованих стручњака из академске заједнице, медија, НВО сектора, културе, итд.

Пројекат Језици и национализми резултат је двогодишње истраживачке мисије и партнерског дјеловања београдског Удружења Крокодил, Удруге Курс из Сплита, подгоричког Центра за грађанско образовање (ЦГО) и ПЕН центра БИХ из Сарајева. Подржали су га Аллианз Културстифтунг и Форум ЗФД.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: